Španija se ispromašivala, Olsen nabranio

Očekivalo se da kontinentalni šampion iz 2012. i 2008. godine napuni mrežu rivala „niže“ klase i imao je sve preduslove za to, ali posed lopte od skoro 80 odsto, bezmalo svih 90 minuta regularnog dela i 360 sekundi doigravanja, obilje šansi i dovoljno šuteva u okvir gola ostaće suvoparna i neutešna statistika za selekciju sa Pirineja, jer se pamte samo pogoci i pišu samo bodovi, a jedan od favorita za titulu je već proćerdao dva. I tako zakomlikovao sebi život u konkurenciji sa Slovačkom kao neverovatnim liderom posle uvodne ture mečeva.

Kako su prvi put prešli centar terena stadiona u Sevilji, izabranici Luisa Enrikea su se u maniru ofanzivno (pre)potentnog sastava ušančili na protivničkoj polovini i u talasima navaljivali na njegov šesnaesterac.

Po bokovima, kroz sredinu, po zemlji, iz vazduha… menjajući pravce nadiranja i načine okupacije švedskog kaznenog prostora, sve vreme su pokušavali da probiju bedem ispred sebe. Olme, Morata, Tores, Koke, Alba…. smenjivali su se u manje ili više opasnim šutevima, ali su svi pucali „ćorcima“.

Kako kome i kako kada, nedostajalo im je koncentracije, malo više preciznosti i mnogo sreće da prekinu ofanzivnu agoniju i jalovu inicijativu.

Ili su se „samo“ njihove lopte odbijale o noge Robina Olsena ili završvale u rukama čoveka čije su klupske partije povremeno predmet podsmeha.

Prosto, kad god obuče nacionalni dres čuvart mreže Kopenhagena dobije neku ludu inspiraciju, energiju i dozu samopouzdanja, pa je i sinoć izludeo suparničke šutere.

Još više nego Nemce pre tri godine na Svetskom prvenstvu, jer je tada na jedvite jade jednom savladan, a sinoć mu niko nije mogao ništa.

Naprotiv, kako je vreme odmicalo, Španci su postajali sve nervozniji i nesigurniji u sebe, dok je on sa sve više kuraži i ubeđenja da je ovo njegovo veče čitao namere momaka u crvenim dresovima.

Uz ogromnu pomoć defanzivnog bloka oko sebe. „Vikinzi“ su izabrali da se brane i to radili na fascinantan način, toliko kompaktno, mirno i složno da se činilo da ni za tri dana ne bi poklekli.

Još da ih je pogledala Fortuna u dva navrata mogli su da uzmu ceo „plen“.

Malo je nedostajalo da se proslavi Aleksander Isak, pošto je njegov udarac već prevario golmana Simona, kada je Dijego Ljorente uz pomoć stative sprečio da lopta završi u praznom golu. Ili kada je isti momak „pobacao“ gomilu Španaca na zemlju i pustio Markusa Berga da finišira već viđenu egzekuciju, a ovaj promašio čist zicer sa dva metra. No, i ovako sigurno nema previše nezadovoljnih u njihovom timu, jer teško da iko ne bi „prihvatio“ nerešen rezultat pre utakmice.