Spor oko fudbalske Superlige stigao i do Evropskog parlamenta

Poslanici će ove nedelje u Strazburu glasati o prvom dokumentu te vrste o sportskoj politici EU, koji je podneo poljski demohrišćanski poslanik i bivši profesionalni fudbaler Tomaš Frankovski.

U neobavezujućoj rezoluciji izražava se odlučan stav protiv svih „odmetničkih takmičenja“, poput Evropske Superlige (ESL), pošto ona potkopavaju „načela solidarnosti, održivosti, inkluzivnosti za sve, otvorenosti takmičenja, sportske zasluge i ferplej“.

U obrazloženju koje je priložio uz rezoluciju, Frankovski je naveo i da od takvih takmičenja „korist imaju samo snage koje ugrožavaju evropsku dimenziju u sportu i teže da potkopaju njene karakteristike. Evropska superliga je izraziti primer za tako nešto“.

Dvanaest najvećih svetskih fudbalskih klubova u aprilu je obelodanilo plan o pokretanju novog takmičenja, Evropske superlige, koje bi bilo konkurencija postojećoj Ligi šampiona, koju organizuje vrhovno telo evropskog fudbala UEFA.

Taj potez, motivisan padom broja posetilaca na stadionima i potencijalnom ogromnom zaradom, odmah je naišao na osudu Uefa, koja je zapretila da će pobunjene klubove koji su inicirali ESL isključiti iz svih drugih takmičenja.

Globalna reakcija koju je izazvao plan i pretnja kažnjavanjem navela je devet inicijatora ESL da se povuku iz tog projekta i verni su mu ostali samo Real Madrid, Barselona i Juventus.

Jedan madridski sud u spor je uključio i najviši sud EU, Evropski sud pravde, sa zahtevom da presudi da li UEFA ima pravo da kažnjava klubove koji ostanu u odmetničkom takmičenju.

Promoteri ESJ su uoči glasanja u Evropskom parlamentu poslanicima uputili pismo, u koje je uvid imao briselski portal EURACTIV, a u kojem su podržali napore da se „u celoj EU oblikuje šira politika i angažman u oblasti sporta“.

Oni su, međutim izrazili uverenje da, uprkos iznetim negativnim stavovima, ESL više poštuje osnovna načela i vrednosti koji se navode u predlogu rezolucije, nego UEFA.

U pismu se navodi da su se organizatori ESL saglasili i sa nekim kritikama i da su klubovi ESL obezbedili punu kompatibilnost tog takmičenja sa nastavkom učešća u redovnim nacionalnim takmičenjima.

Ocenjuju, međutim, da se u rezoluciji ne govori o potrebi da sve sportske organizacije poštuju pravne okvire EU, a posebno UEFU optužuju da ne poštuje pravila konkurencije EU. „Sukob interesa je očigledan, kao i nespojivost sa evropskim pravilima konkurencije“, piše u pismu.

„UEFA, samoosnovani krovni savez evropskog fudbala, etablirala se, uz navodnu funkciju regulatora, i kao monopolista za prekogranična klupska fudbalska takmičenja“, piše u pismu, u kojem se izražava i protest što je jedna organizacija sa sedištem izvan EU „jedino telo koje ima pravo da odobri nove učesnike na tržištu koje kontroliše“.

UEFA, čije je sediše u švajcarskom Nionu, od 2017. godine ima i predstavništvo u Briselu i sa institucijama EU je u tesnom dijalogu o pitanjima sporta. Sa Evropskom komisijom je 2014. potpisala i sporazum o saradnji koji je zatim i obnovljen 2018. godine.

Predstavnici Evropske komisije su ranije u više navrata izrazili podršku Uefi u sporu oko osnivanja nove Superlige.

Međutim, jedna odluka komisije koja ima značaj pravnog presedana mogla bi da omogući osnivačima odmetnute lige da svoj turnir organizuju bez straha da će biti kažnjeni.

Komisija je 2015. pokrenula postupak o kartelu, nakon žalbe dvojice holandskih profesionalnih klizača koje je Međunarodna klizačka unija (ISU) kaznila zato što su učestvovali na takmičenju koje ona nije odobrila.

U odluci objavljenoj 2017. Evropska komisija je navela da te kazne krše antimonopolsko pravo EU i pozvala ISU da promeni svoj pravilnik.

„Stroge kazne koje ISU izriče klizačicama i klizačima služe i za to da zaštiti sopstvene komercijalne interese i da spreči druge da organizuju sopstvena takmičenja“, objasnila je tada odluku komesarka EU za konkurenciju Margarete Vestager.