Sportistima srpski pasoš za jednokratnu upotrebu

Poslednji primer je dodela srpskog državljanstva američkom košarkašu u redovima Crvene zvezde Koriju Voldenu, koji izvesno neće nikada zaigrati za reprezentaciju Srbije, a čime bi donekle opravdao „viši interes“ na koji se vlasti pozivaju prilikom masovnog štancovanja pasoša.

Kada je košarka u pitanju, istorija se ponavlja iz godine u godinu.

Tako je Zvezda i prošle godine u ovo doba uspela da obezbedi naše državljanstvo drugom američkom košarkašu, Kevinu Panteru, koji je prethodno živeo tek mesec dana u Srbiji.

Razlog je isti kao i kod Voldena, da se klubu omogući da u Kupu Radivoja Koraća može da u timu ima više od četiri stranca, koliko dozvoljavaju propisi Košarkaškog saveza Srbije.

Utisak je da bi lakše bilo promeniti propise i dozvoliti neograničeni broj stranaca, nego ovako silovati Zakon o državljanstvu i deliti srpske pasoše onima koji ne samo da nemaju nameru da nauče jezik ili se trajno nastane ovde, već čak ni ne razmišljaju da makar jednog dana obuku dres reprezentacije Srbije.

Kevin Panter je posle samo šest meseci napustio Crvenu zvezdu i potpisao za Olimpiju Milano, a upitno je da li će se u Srbiju ikad više vratiti, osim eventualno kao turista.

Crvena zvezda je još i sa Čarlsom Dženkinsom, Dilanom Enisom, Damarkus Nelsonom samo najdrastičniji primer kako se zbog usko klupskog interesa bukvalno zloupotrebljava Zakon o državljanstvu.

Međutim, treba naglasiti i da na ovu pojavu nije ostao imun ni Partizan kod koga je isto tako Markus Pejdž, takođe samo zbog Kupa Radivoja Koraća, svojevremeno dobio pasoš.

A kada bi nabrajali i sve ostale primere i imena sportista, za koje se malo ko i seća da su prošli kroz večite rivale, malo bi bila jedna cela novinska strana.

Dovoljno je podsetiti samo da je dodela instant državljanstava započeta još 2010. godine kada je Ivica Dačić kao tadašnji ministar policije uručio pasoš fudbaleru Partizana Kleversonu Gabrijelu Kordovi – Kleu.

Ubrzo je zbog negodovanja suprotne strane morao da naš pasoš podari i igraču Zvezde Evendru Goebelu.

Tada se još kako-tako brinulo o nekom reciprocitetu među večitim rivalima, ali se kasnije deljenje pasoša šakom i kapom otrglo kontroli, pa više niko ni ne broji ko ih je koliko dobio.

Za inostrane sportiste ne važi da moraju da imaju poreklo iz Srbije, da su u bračnoj zajednici sa državljaninom Srbije najmanje tri godine, da moraju da žive na teritoriji ove zemlje nekoliko godina, da iskažu iskrenu želju da postanu državljani naše zemlje, da se čak i ispišu ili odreknu državljanstva koje su do sada imali…

Ukratko, ne važi ništa iz Člana 14. Zakona o državljanstvu, Stav 3. „Sticanje državljanstva prijemom“.

„Obični“ stranci koji žele srpski pasoš, čak i oni iz regiona i sa prostora nekadašnje SFRJ, uključujući i takozvanu pravoslavnu braću Ruse i Grke, čekaju na njega u proseku između sedam i deset godina.

Za to vreme plaćaju ni malo jeftine boravišne takse i često steknu utisak da im se samo zbog para koje im se uzimaju uskraćuje davanje državljanstva u razumnom roku.

Da je država ovakvom primenom Zakona o državljanstvu nekom majka, a nekom maćeha, upozorava i Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda.

– Ne samo da se olako daju državljanstva sportistima iz inostranstva, nego i prebrzo. Mnogo brže nego što građani ove zemlje recimo čekaju na novi pasoš kad im istekne stari. Ovako sa strane deluje kao da tu nisu čista posla, pogotovo što pričamo o ljudima za koje se teško može reći da mogu da zaigraju za reprezentaciju Srbije. Razumem kada je američka košarkašica Ivon Anderson dobila srpski pasoš jer je zaista postala srpska reprezentativka. I ne samo to, ona spada među najbolje košarkašice našeg nacionalnog tima, a vidim da se najavljuje i da će igrati za nas na Olimpijskim igrama, što me je jako obradovalo. Možda ima još neki takav slučaj, znam za onog rvača (Mihail Kadžaja) što je isto osvojio medalje za Srbiju, i to je to. A podeljeno je mnogo više srpskih državljanstava od toga – priča Ivošević za Danas.

Ističe i da se ovako stvara sumnja na korupciju pošto javnosti nisu poznate sve činjenice zašto neki sportisti dobijaju državljanstvo po ubrzanoj proceduri.

– U ovom slučaju mislim da su nadležni Ministarstvo policije i Ministarstvo spoljnih poslova, ali bi to svakako trebalo proveriti u Zakonu o državljanstvu. Nekakav interes u tome očigledno postoji. Taj interes nije u domenu opravdanih, već problematičnih  i zato je dobro što se i vi novinari pitate koji je razlog takvog deljenja državljanstava. Postoji latinska izreka „da mihi factum, dabo tibi ius“ koja znači „dajte mi činjenice, a ja ću vama pravo“. Ovde je reč o činjenicama koje mi ne znamo. Imamo ta dva slučaja košarkašice i rvača koji su opravdani, a za ostale ne znamo pravi razlog i bez tih činjenica možemo samo da nagađamo, a to naravno budi sumnju. Nije sporno davati srpske pasoše onima koji stvarno igraju za Srbiju. I u Americi imate puno slučajeva, da dobar deo reprezentacije nisu oni rođeni u SAD nego su Španci ili latino-amerikanci. Razlika je u tome što oni kada daju pasoš nekome, onda taj sportista ima i obavezu da nastupa za njihovu zemlju – navodi Ivošević.

Prilikom davanja srpskog pasoša stranim sportistima nesumnjivo se zloupotrebljava Član 19 Zakona o državljanstvu koji daje mogućnost da državljanin Srbije može postati stranac čiji bi prijem predstavljao „viši interes za Republiku Srbiju“.

– Ali klupski interes nije viši interes. Ne može državni interes biti interes Crvene zvezde, Partizana, OFK Beograda ili bilo kog kluba. To nije interes Srbije, jer ne navijaju svi državljani ove zemlje za isti klub. Mi smo imali slučaj i da je naš pasoš dobio i onaj što je glumio u filmovima gde se lupaju i tuku, Stiven Sigal. Došao je za Novu godinu i dobio honorar za nastup i državljanstvo pride. Ne možemo se igrati zakonom zato što je bio tu nekoliko dana. Bivši ministar spoljnih poslova i pre toga ministar policije Ivica Dačić bio je vrlo sklon da brzo daje pasoše popularnim strancima, a to ipak nije dobra praksa – zaključuje Ivošević.

Varda: Nije samo list papira

Bivši košarkaš Partizana Ratko Varda izjavio je da svojevremeno nije igrao u Kupu Radivoja Koraća zato što se „rodio kao Bosanac“, dok se sada „Amerikancima daje da igraju kao da su Srbi“.

– Ne želim da ispadnem rasista, ali mi se lično ne sviđa ceo ovaj put na kojem smo trenutno oko stranaca u našoj košarci. Prema domaćim igračima je ružno to što gledamo svake godine pred Kup. Imamo situaciju da igrač koji dođe na par meseci tu dobije državljanstvo. To se ne daje, to nije samo list papira već nešto najsvetije što imate vi kao državljanin – rekao je Varda.