Srbija bez Teodosića na „klimavim nogama“

Radikalni potezi neretko mogu biti vizionarski, ali je bitan i način na koji su povučeni. Svetislav Pešić, odlukom da precrta Miloša Teodosića, nije ispao džentlmen, pogotovo jer se javnosti još uvek nije obratio da objasni razloge, baš kao ni Košarkaški savez Srbije.

Njegova legitimnost je neupitna, kao i odgovornost zbog odricanja plejmejkera koji je i u 35. godini najkreativniji na Starom kontinentu. Selektor Srbije je odlučio da štafetu organizatora igre udeli Vasiliju Miciću, nadajući se da njegove ideje neće biti sputane dešavanjima van terena, odnosno nenadanim povredama.

Radovao se Svetislav Pešić saradnji sa Milošem Teodosićem, po imenovanju na mesto selektora Srbije. Tokom pauza, između reprezentativnih obaveza, selektor je putovao Evropom i svetom, sastajući se sa gotovo svim kandidatima na koje je računao. Kontaktirao je i popularnog Tea, informišući javnost da je najbolji srpski plejmejker voljan i raspoložen pristao da bude predvodnik selekcije koju će sa klupe voditi jedan od najboljih svetskih stručnjaka.

Ništa nije naslućivalo da će doći do neslavnog rastanka na početku priprema za avgustovski kvalifikacioni “prozor” za plasman na Mundobasket, odnosno Evropsko prvenstvo. Tek nakon odluke selektora da se odrekne Tea došlo se do saznanja da njih dvojica nisu imali adekvatnu komunikaciju, kao i da Pešić nije bio zadovoljan fizičkom formom iskusnog organizatora igre.

U potezu šefa struke reprezentacije Srbije nije bilo nikakvih intriga, niti su teške reči sa bilo koje strane doprinele razlazu, već vizija Svetislava Pešića u kojoj Teo nije bio prepoznat kao startni plejmejker niti neko ko će imati jednu od liderskih uloga.

U reprezentaciji je nastao muk kada je u etar puštena informacija da Teodosić više nije deo ekipe; na društvenim mrežama su svoja razmišljanja podelili Nemanja Nedović, Nikola Kalinić, kao i brojni nekadašnji reprezentativci. Sam Teo upriličio je rastanak sa saigračima, na kojem su bili svi odreda, na čelu sa onima koji će dirigovati igrom reprezentacije krajem avgusta i početkom septembra.

Od klasičnih plejmejkera, Srbija je svoj arsenal svela na organizatorske sposobnosti Vasilija Micića. Košarkaško znanje zvaničnog MVP poslednjeg fajnal-fora Evrolige uopšte nije sporno, kao ni spremnost nametanja kao jednog od lidera, ali je velika nepoznanica hoće li Micić uspeti da svoj način igre implementira u zamisli selektora Pešića. U Efesu, Micić ima veliku slobodu odlučivanja i povlačenja poteza na terenu. Njegove improvizacije podržane su od Ergina Atamana, a izgubljene lopte prihvaćene kao deo igre 28-godišnjeg plejmejkera.

Odricanjem Tea, Micić je ostao jedini igrač u reprezentaciji, u bekovskoj liniji, kojeg krase lucidni i nepredvidivi potezi, međutim, veliko je pitanje kako će se njegov stil integrisati sa saigračima u reprezentaciji od kojih većina ima liderske uloge u svojim ekipama i naviknuta je, baš kao i Micić, da rešava akcije. Teodosić je imao nesporan autoritet koji je godinama gradio, kako na terenu – delima, tako i verbalno, neretko se upuštajući u rasprave, verbalna nadgornjavanja koja su umela da završe i svađama i to sa saigračima sa kojima je bio u prijateljskim odnosima.

Dodatni problem jeste što od preostalih bekova, umešnih sa loptom u rukama, u kontekstu kreacije i igranja “pik end rola” Nemanja Nedović i Marko Gudurić godinama unazad nisu bili u reprezentaciji iz različitih razloga. Obojici je potrebno vreme da se integrišu u sistem Svetislava Pešića i da pritom zadrže igračke osobenosti po kojima su poznati, a koje nisu toliko delotvorne ako moraju biti isključivo u okviru trenerskih taktičkih šema.

I Ognjen Jaramaz mogao bi da potraži svoje mesto u sistemu selektora Pešića, pogotovo jer šef struke reprezentacije Srbije veoma ceni njegove igračke kvalitete. Uprkos tome što je u Partizanu, zbog manjka rešenja, pokrivao i mesto plejmejkera, odnosno što je u Bajernu više igrač dva na jedan, nego li klasičan bek-šuter, u Evroligi se videlo da nije u stanju da na visokom nivou pruža kvalitetne partije u kontinuitetu.

Dobra je stvar što su sva četvorica jaki individualci i što će biti kadri da rešavaju situacije u izolacijama kada primarne akcije ne budu prolazile, ali će pitanje kreacije, lucidnosti i majstorije u “pike end rolu” ostati na snazi sve do kraja Evropskog prvenstva.