Srbija dobila igru i Sergeja

Na istom meču je sa dva gola konačno poverenje nacije opravdao i Sergej Milinković-Savić.

Niti je Norveška reprezentacija iz prvog svetskog ešalona nacionalnih timova, niti je plasman u finale baraža sam po sebi uspeh koji će neko posebno pamtiti za deset godina, ali je za ljubitelje fudbala u Srbiji pobeda nad „vikinzima“ u ovom trenutku višestruko značajna.

„Orlovi“ su prvi put posle dve i po godine prikazali igru vrednu pažnje. Igru u kojoj se egzaktno mogao videti plan koji igrači pokušavaju da sprovedu u nameri da dođu do gola protivnika, a ne kao u slučaju bivšeg selektora Mladena Krstajića kada su fudbaleri na terenu delovali „ad hoc“, te se čekalo da individualni kvalitet nekoga ili puka sreća dovedu do rezultata.

Istini za volju, još od ere kada je šef struke nacionalnog tima bio Slavoljub Muslin nije viđena slična igra, u kojoj je svaki igrač tačno znao svoj zadatak.

Ljubiša Tumbaković je u „minut do 12“ odlučio da u nedostatku adekvatnih bekova u poslednjoj liniji pređe na formaciju 3-4-2-1.

Bio je to ozbiljan hazard, ući u meč sezone protiv Norveške posle samo dve utakmice na kojima je nova taktika isprobana, a koja čak nije ni dala instant rezultat na susretima sa Rusijom (1:3) i Turskom (0:0).

Međutim, kockanje se iskusnom stručnjaku ovaj put isplatilo i dobio je na terenu igru s kojom bi mogao da ostavi ozbiljan pečat na klupi reprezentacije.

Tumbakovića sada čeka još teži posao da spusti na zemlju ne samo reprezentativce već i javnost koja je trijumf u Oslu unapred proslavila kao plasman na EURO, a 12. novembra tek sledi na „Rajku Mitiću“ 90 ili više minuta fudbalskog obračuna sa Škotskom, koja je selekcija sličnog kvaliteta kao Norveška.

Osim igre, Srbija je konačno dobila i Sergeja Milinkovića Savića, momka čiji je ulazak u nacionalni tim na silu pre dve i po godine upamćen po rastanku sa Slavoljubom Muslinom.

Srbija je od tada (pre)veliku cenu platila da bi Sergej postao standardni prvotimac i ulaganje je konačno počelo da daje rezultate.

Ruku na srce, treba naglasiti i da sam fudbaler verovatno ima najmanje krivice na svojim plećima zbog neslaganja u trouglu na relaciji menadžer-selektor-FSS.

Zbog toga je i sam platio još višu cenu u kojoj se svaki njegov kontakt s loptom više od dve sezone cenio na potpuno drugačiji način od ostalih prvotimaca.

– Selektorova taktika bila je da krenem sa klupe. Ispostavilo se da je bilo sve kako treba i vraćamo se srećni i zadovoljni u Beograd. Ne mogu da dođem sebi, pa i to što sam davao golove. Srećni smo, ali znamo da nije gotovo. Imamo još jednu utakmicu do kraja – rekao je Milinković-Savić.

Šef struke „orlova“ Ljubiša Tumbaković istakao je da je na dobrom putu da napravi dobru atmosferu i prepoznatljivost u igri.

– Bilo nam je bitno da prođemo dalje kroz ovaj meč i uspeli smo u tome. Pripremali smo se za ovo sedam meseci. Sve je izgledalo mnogo lakše u najavi. Možda bi bilo interesantnije da se završio meč u regularnom delu, ali i ovako je slatko. Sada čekamo Škote. Puno smo uložili u skautiranje rivala i pripremu. Prirodan je to proces, da budemo sve bolji što smo više zajedno. Želja nam je da napravimo atmosferu, ambijent i prepoznatljivost, za to se uvek borim. Sada možemo na miru da se pripremimo za narednog rivala – zaključio je Tumbaković.

EURO isplativiji od Mundijala

Plasman na Evropsko prvenstvo doneo bi Fudbalskom savezu Srbije rekordnu premiju od UEFA u iznosu od 9,25 miliona evra. Srpska „kuća“ fudbala je pre samo dve godine plasmanom na Svetsko prvenstvo u Rusiji od FIFA zaradila „samo“ 6,8 miliona evra. Iako još uvek postoji rizik da li će i u kom broju publika moći da bude prisutna na mečevima EP, iz Niona za sada ostaju pri stavu da se visina premija za plasman neće menjati.