Nedavno domaćinstvo Evropskog prvenstva u rukometu za žene još jednom je istaklo u prvi plan dobre organizacione mogućnosti naših saveza, ali i podsetilo na surovu stvarnost da u celoj zemlji imamo četiri-pet sportskih hala koje mogu da zadovolje međunarodne standarde.
Tako samo Kombank arena, renovirani niški Čair, relativno skoro izgrađeni vršački Milenijum, odnosno donekle novosadski Spens i beogradski Pionir zadovoljavaju najstrože kriterijume, dok ostali gradovi ne mogu biti domaćini velikih sportskih takmičenja jer nemaju adekvatne dvorane. Božidar Đurković, generalni sekretar Rukometnog saveza Srbije, ističe da oni imaju ideju da Svetsko prvenstvo za dame, čiji smo domaćini krajem 2013. godine, organizuju u šest gradova ali da se može desiti da u nedostatku hala domaćin budu četiri grada.
– Naš predlog je da se mečevi igraju u šest gradova, a ne minimalna propisana četiri, ali je pitanje da li će to biti izvodljivo. Za sada imamo Beograd sa dve hale, Niš, Novi Sad i Vršac sa po jednom, a plan je bio da domaćini budu i Inđija i Zrenjanin. Propisi EHF su jasni, oni će posetiti halu u Zrenjaninu i reći da li zadovoljava kriterijume, dok Inđija svoje sportsko zdanje još nije izgradila. Ostale hale ne zadovoljavaju barem jedan od kriterijuma kao što su kapacitet od minimum 4.200 mesta na sve četiri tribine, najmanje dva semafora, jako osvetljenje, internet, moderan press centar i miks zonu, deo za značajne goste (VIP) – objašnjava Đurković i dodaje da su na sreću Pionir, Spens i Čair renovirani, inače ne bismo imali ni minimalno propisane četiri hale, odnosno samo bi Kombank arena bila adekvatna.
Podsetimo, sportska hala u Inđiji trebalo je biti završena do juna 2009. i da se u njoj održavaju nadmetanja na Univerzijadi. S druge strane, hala u Zrenjaninu otvorena je pre tri godine kada je upravo Univerzijada bila prvo takmičenje u njoj. Međutim, ostaje pitanje da li će joj biti „progledano kroz prste“ s obzirom da ima kapacitet samo 2.800 mesta.
Nebojša Čović, prvi čovek KK Crvena zvezda DIVA, rešenje problema vidi u javno-privatnom partnerstvu izgradnje modernih multifunkcionalnih hala koje bi odgovorile svim savremenim zahtevima, ali i mogle da se izdržavaju.
– Nedostatak infrastrukture je veliki problem za naš sport jer ni postojeći objekti ne zadovoljavaju u potpunosti najnovije međunarodne kriterijume. Jedino Arena pokriva sve i delimično Pionir. Moramo napraviti plan obnavljanja postojećih i izgradnje novih hala, a ako država to nije u stanju, a sva je prilika da je tako zbog ekonomske krize, onda treba primeniti model javno-privatnog partnerstva. Investitori bi imali interes u pratećim sadržajima, a sport bi dobio hale. Međutim, ni tu se ne smemo ponašati megalomanski kao do sada, jer nismo ni velika ni bogata zemlja. Moramo napraviti tačno onakve objekte kakvi nam trebaju – naglašava Čović.
On podseća da je u planu bila izgradnja takve hale za potrebe KK Crvena zvezda, ali da je to ostavljeno „za neka bolja vremena“. Čović kaže da za gradnju hale od 10.000 mesta postoji zemljište, iako nije hteo da govori o tačnoj lokaciji. U kompleksu dvorane naći će se i prateći sadržaji, restorani, poslovni i komercijalni prostor, ali i apartmani.
Atletika dobija dom
Jedan od projekata o kojem se godinama govorilo je i izgradnja atletskog trenažnog centra, što bi pomoglo svim našim takmičarima, naročito u zimskim mesecima. Kako sada stvari stoje, srpska „kraljica sportova“ konačno će dobiti svoj dom i to na prostoru kasarne „General Jovan Mišković“, odnosno Vojne akademije u Beogradu. Ukupna vrednost projekta za izgradnju objekta površine 7.200 kvadratnih metara iznosi više od četiri miliona evra. Prema planu, ceo projekat trebalo bi da bude završen do kraja 2013.
Hala za Partizan na čekanju
Izgradnja nove trenažne hale za košarkaški klub Partizan najavljena je aprila 2010. kao odgovor šampionu Srbije na problem sa kojim se suočio zbog zakupa Pionira. Tadašnja ministarka omladine i sporta Snežana Samardžić Marković navela je taj objekat kao deo pomoć našim klubovima, ali se crno-beli do danas nisu uselili u novo zdanje.
Greške iz prošlosti za nauk
Kombank arena jedini je objekat koji zadovoljava sve standarde za održavanje sportskih manifestacija u Srbiji. Dejan Petričević, direktor Arene, upozorava da se kod gradnje novih hala ne smeju ponoviti greške kao kod prethodnih objekata, odnosno da oni od početka moraju biti u potpunosti projektovani kao multifunkcionalni. „Hala mora biti građena tako da se lako može transformisati za potrebe utakmica, koncerata, seminara ili sajmova, sa svim pratećim sadržajima. Da bi poslovanje objekta kao što je Kombank arena bilo na „nuli“ potrebno je da bude iznajmljen 155 dana godišnje, što je bez različitih muzičko-scenskih spektakla veoma teško, kao i ukoliko ga ne deli nekoliko klubova, sa jakim i posećenim mečevima. Dodatni problem je što je posećenost u odnosu na 2011. godinu opala za 25 odsto, a trend nije optimističan ni za narednu godinu. Pionirsko rešenje u našoj zemlji kojem smo pribegli je prodaja imena pa se hala sada zove Kombank arena. Time smo u mnogome olakšali da prebrodimo teškoće u ovoj i sledećoj godini, a koje su posledica smanjene kupovne moći stanovništva“, ističe Petričević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
