foto: Srdjan StevanovicStarsportphoto ©Reprezentaciju Srbije u subotu u Budimpešti očekuje jedan od ključnih mečeva za plasman na Evropsko prvenstvo (20.45).
Neće biti presudno, ali eventualnom trijumfom protiv Mađarske, fudbaleri Srbije napravili bi važan iskorak na putu ka šampionatu Starog kontinenta.
Srđan Babić je u poslednje vreme uspeo da se nametne kao bitan faktor u konkurenciji za mesto levog štopera u sistemu selektora Dragana Stojkovića. Iako još uvek nije standardan, sa pravom se nada da bi mogao da dobije šansu u prestonici Mađarske.
– Spreman sam da se stavim na raspolaganje i da u potpunosti ispunim zadatke koje dobijem od selektora Stojkovića. Pred nama su dva najteža iskušenja u kvalifikacijama i svaki bod može da bude presudan. Znalo se već posle žreba ko su favoriti u grupi, ali nas je iskustvo učilo da budemo oprezni jer uvek neko može da iskoči i da napravi iznenađenje. Crnogorci nisu slučajno tu gde jesu. Imamo dva boda više i međusobni duel na domaćem terenu koji bi mogao da reši sve dileme – poručio je Babić u razgovoru za sajt Fudbalskog saveza Srbije.
Dvadesetsedmogodišnjem štoperu, eventualni plasman na prvenstvo Evrope predstavljao bi mogućnost da po treći put sa reprezentacijom učestvuje na jednom značajnom takmičenju.
– Igrao sam na dva Svetska prvenstva, sa omladincima na Novom Zelandu i prošle godine sa seniorskom reprezentacijom u Kataru. Nema lepšeg osećaja nego braniti boje svoje zemlje na tako važnoj sportskoj manifestaciji. Utakmicu protiv Kameruna pamtiću do kraja života. Moram da priznam, imao sam malu tremu jer je ulog bio veliki. Mnogo uzbuđenja, rezultatskih preokreta, šest golova. Nažalost, nismo uspeli da prođemo u drugi krug, ali sada imamo još veći motiv da povežemo dva velika takmičenja i daćemo sve od sebe da Srbiju odvedemo u Nemačku.
Član moskovskog Spartaka izuzetno respektuje reprezentaciju Mađarske, koja je u Beogradu pokazala koliko je kompaktna ekipa, sposobna da u taktičkom smislu igra na različite načine.
– Mađare smo gledali na prethodnom Evropskom prvenstvu gde su ostavili izuzetno dobar utisak. Analizirali smo njihovu utakmicu protiv Engleske, jasno je da se radi o vrlo uigranoj i homogenoj ekipi. Organizovani su na svakom delu terena, igraju odgovorno, ne prave greške i znalački koriste svaku priliku za kontranapad. U Beogradu su nam dali dva brza gola i odmah se povukli da čuvaju rezultat. U takvim okolnostima bilo je vrlo teško probiti bedem ispred njihovog šesnaesterca i ugroziti golmana Dibuša.
Imali su fudbaleri Srbije dovoljno vremena da se pripreme za subotnji duel u Mađarskoj. Pet dana su uigravali razne akcije i detalje, naročito prilikom prekida.
– Imali smo više treninga na raspolaganju i to je svakako korisna okolnost uoči ovako važnih utakmica. Radili smo puno na nekim detaljima u defanzivi i nadam se da će već u Budimpešti naša odbrana biti na visini zadatka. Moramo da obratimo pažnju na još jedan podatak, nekoliko duela u našoj grupi rešeno je golovima u nadoknadi vremena. Dakle, utakmica traje 90 i kusur minuta i moramo biti maksimalno fokusirani do trenutka dok sudija ne odsvira kraj. Svaki pad koncentracije može da nas košta plasmana na Evropsko prvenstvo. A da li ćemo pobedonosni gol dati u 1. ili 95. minutu, potpuno je svejedno.
Prisetio se Babić dramatičnog duela sa Mađarima na Novom Zelandu, u osmini finala Svetskog prvenstva.
– Svima je u sećanju dramatičan duel sa Mađarima u osmini finala Svetskog prvenstva na Novom Zelandu. Gubili smo 0:1, sekunde su nas delile od eliminacije. Verovali smo u sebe i golom Šaponjića stigli do izjednačenja. U produžecima je sve bilo na našoj strani, nije se nijednog trenutka osetilo da imamo igrača manje na terenu. Taj autogol u 120. minutu došao je kao zaslužena nagrada za herojsko držanje grupe momaka koja se nije mirila sa porazom. Centaršut je bio bezopasan, Talaber nije imao pojma da iza njega nema nikoga. Splet srećnih okolnosti. Ali sreća jednostavno mora da se zasluži.
Da su zaista bili dobra generacija, pokazuje i podatak da će čak šestorica igrača sa Novog Zelanda biti u sastavu Srbije u Budimpešti i trojica mađarskih reprezentativaca.
– Čak šestorica naših i trojica Mađara. To je dokaz da smo sjajna generacija, da su naše karijere nastavile da se razvijaju kako treba i da smo imali trenere i selektore koji su nas izveli na pravi put. Drugarstvo koje smo uspostavili prvog dana okupljanja u pionirskoj selekciji, danas je još jače. Bukvalno neraskidivo. Držimo se zajedno na pripremama A reprezentacije, a kada smo u klubovima redovno se čujemo telefonom i razmenjujemo informacije. Sve su to vrhunski momci i fenomenalni igrači.
Tokom boravka na Novom Zelandu, a i pre toga, fudbaleri rođeni 1995. i 1996. izgradili su izuzetno drugarstvo. Dok je Babić davao intervju, njih četvorica „Novozelanđana“ čekali su ga ispred vrata: Mijat Gaćinović, Andrija Živković, Nemanja Maksimović i Miloš Veljković želeli su da prisustvuju razgovoru.
– Ne dolazi u obzir, samo bi me ometali i zasmejavali. Ne bih smeo da pogledam u njihovom pravcu. Lakše je ovako. Zaključao sam vrata za svaki slučaj – nasmešio se Babić koji smatra da bi Mijat Gaćinović mogao da bude iks faktor u prestonici Mađarske.
– Tipujem na Mijata Gaćinovića. Odlično mu ide u poslednje vreme, redovno trese mreže u dresu AEK-a i mnogo mi je drago što se posle duže vremena vratio u reprezentaciju. Nadam se samo da neće bockati loptu ako dođe u šansu za gol. Mada mu i to ide od ruke. Važno je da ume da ostane ‘hladan’ u ključnim trenucima utakmice.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
