Srpski fudbal ne ide u dobrom smeru

Baš zato zanimljivo i otrežnjujuće zvuče kritičke reči Partizanovog trenera Sava Miloševića, do pre samo tri meseca potpredsednika FSS, a pre nekoliko godina sportskog direktora naše krovne fudbalske organizacije.

– Krajnje je vreme da prestanemo da se bavimo posledicama. Ono što smo videli u Trstu je uzrok. Duboki su, komplikovani i biće sve teži. Tehnologija pravljenja igrača mora da se s vremena na vreme modernizuje. Na primer, ako želite da pravite merdeces morate da koristite novu metodologiju rada i savremenu tehnologiju. Ukoliko imate tehnologiju koja je u stanju samo da napravi fiću, onda ćete fiću i napravati. Ne mercedesa. Tehnologija razvoja naših igrača, proces pravljenja, od početka, nije dobar. To smo Mitar Mrkela i ja, dok sam bio direkotr u FSS, pričali, ali našu javnost nije zanimalo šta govorimo. Bio sam direktor četiri godine, apsolutno nikog u ovoj državi nije interesovalo kako se radi sa mlađim selekcijama – direktan je već na početku razgovora sa srpskim medijima bivši reprezentativac, koji se sa crno-belima nalazi na pripremama u Sloveniji.

Šef struke „parnog valjka“ tvrdi da je na ovaj problem upozoravao i kada su naši omladinci osvojili Evropu 2013. godine, odnosno pokorili svet dva leta kasnije.

– O svim problemima sam pričao četiri godine, bezuspešno pokušavajući da doprem do javnosti i objasnim ljudima da naš fudbal ne ide u dobrom pravcu. Nisam koristio ni EP u Litvaniji, ni Mundjalito na Novom Zelandu za promociju i samoreklamerstvo. Više sam imao problema nego koristi… Ali, opet ću iskoristiti priliku da kažem: naš fudbal ne ide u dobrom smeru. Ne pravimo igrače na pravi način, niti posvećujemo pažnju bitnim detaljima. Ekipa je imala potencijal da osvoji turnir u Italiji, a videli smo kako je prošla.

Milošević je onda konkretizovao svoja dugogodišnja zapažanja.

– Teško je u pet minuta objasniti proces stvaranja igrača, jer traje od desete do 18. godine. Prva stvar je fizika. Kod nas je glavni parametar i onih koji su u fudbalu i onih koji ga prate: „On zna da igra“. To prvo gledamo kad selektiramo igrače. Pogrešno! Znam i ja da igram. Znate kako znam sad sa 45 godina? Nikad bolje nisam igrao, ali nisam imao brzinu, snagu, izdržljivost, hitrinu, eksplozivnost… Mi u selekciji u startu odbacujemo one koji mogu da prođu i biramo one za koje mislimo da znaju da igraju. Imamo aršine da je to glavni talenat da biste se profesionalno bavili fudbalom, a veština baratanja loptom je samo jedan od talenata ako želite da napravite gotov proizvod, ali… To su i pametna glava, brzina, eksplozivnost, brzinska izdržljivost. Tek kad procenite da dete sve to ima možete od njega da pravite proizvod.

Bivši golgeter Partizana, Aston Vile, Saragose, Parme, Selte, Espanjola, Osasune i Rubina iz Kazanja kaže da svemu kumuje i pogrena percepcija klinaca, preranbo projektovanih da budu zvezde i zvezdice.

– Igrač mora da želi da napreduje. Kod nas se deca zadovoljavajuju rano, misle da su ekstremno talentovana, njima se povlađuje, već od 13. godine dobijaju menadžere, roditelji misle da imaju Mesija. Brzo dostignu neke stvari, čime ih dovodimo u zabludu. Najveći talenat koji možete da posedujete u bilo kom sportu jese želja da napredujete. Bez toga ne možete ništa. Ako to ne želite, nećete raditi dovoljno i cela priča o procesu proizvodnje otpada – savršeno je u pravu Milošević, ali teško da mogu naići na plodno tle u zemlji gde je sve naopačke postavljeno.

A tim je drugačija priča

Milošević je „siguran“ da će LJubiša Tumbaković „dovesti stvari u red“, između ostalog i zato što A reprezentaciju čine gotovi igrači.

– U A timu igraju momci koji su naviknuti na sve što sam ispričao. Oni su pobedili sistem u ovom našem fudbalu. Kod nas talenti, u svim sferama, prolaze uprkos sistemu, a ne zahvaljujući njemu. Većina A reprezentativaca je u velikim klubovima baš zato što su uspeli da pobede sistem, izdignu se, naprave dodatni napor i usavrše se – mišljenja je čovek bogate igračke karijere, koji se tek prople sezone latio trenerskog posla.