Srpski igrači u NBA – od dominacije do epizodista

Nešto što je nekada bilo raritet i pravi poduhvat danas je u NBA sasvim ustaljena praksa regrutovanja igrača u čijim prezimenima na samom kraju uglavnom dominira „ić“.

Nikola Jokić je već sada jedinstven i neponovljiv košarkaš koga Čarls Barkli smatra legitimnim kandidatom za MVP sezone; Nemanja Bjelica i Bogdan Bogdanović važni su faktori u igri Sakramenta, dok su jedino Miloš Teodosić i Boban Marijanović u ulogama pukih epizodista u Los Anđeles Klipersima. Reprezentativci Srbije igraju u ligi koja na godišnjem nivou obrće milijarde dolara i čiji igrači imaju najunosnije ugovore u konkurenciji svih sportova i zemalja na svetu.

– Percepcija Amerikanaca prema igračima koji dolaze sa naših prostora promenila se u poslednjih 20 godina. Ranije je bilo potcenjivanja; ipak je košarka kod njih osnovni sport, tako da su sumnje bile negde i očekivane, posebno krajem 80-ih godina 20. veka kada se i malo toga znalo o košarkašima koji su dolazili iz Evrope. Zahvaljujući pionirima igre, Tonija Kukoča u Čikago Bulsima, a posebno Sakramento Kingsa Vlada Divca i Peđe Stojakovića percepcija se promenila. I danas postoje određena predubeđenja da su Evropljani mekani, ima trenera u NBA koji ne preferiraju saradnju sa evropskim košarkašima, ali ih je malo. – smatra novinar Edin Avdić.

Jedan od najboljih poznavalaca NBA prilika u regionu smatra i da su promene pravila igre, kao i samog stila, načina shvatanja košarke u NBA doprinele da se igrači sa Balkana lakše adaptiraju i pronađu svoje mesto.

– Liga je danas takva da u njoj dominiraju šuteri, što je nekada bilo nezamislivo. Akcenat je na veštini i prolaznost imaju oni koji su sigurni u šutu, dodavanju i driblingu. Nekada je u startnih pet bilo maksimalno dvojica dobrih šutera, danas imate najmanje četvoricu, a nije retkost da i svih pet imaju dobar šut sa distance. Košarkaši sa naših prostora u suštini imaju dobar šut i samim tim im je lakše da se prilagode i uopšte dođu do NBA lige- smatra Avdić.

On priznaje da nije mislio da će Nikola Jokić uspeti u NBA.

– Svaka čast onima koji su tako daleko videli i mogli da pretpostave da će Jokić ovako dominantno izgledati. NJegovi veliki igrački kvalitetu jesu odličan pregled igre za jednog centra, sjajan pas i činjenica da želi i ume da razigrava. E sad, možda je i surovo, ali se u NBA kvalitet igrača gleda kroz prizmu prolaska i samog učinka u plej-ofu. Denver je u više navrata bio „blizu izvora ali se nije napio vode“. Ove sezone bi definitivno mogli da dođu do doigravanja i tada bismo mogli da se uverimo i ocenimo košarkaške kvalitete Jokića i samih Nagetsa – stava je Avdić, koga dobre igre Nemanje Bjelice u Sakramentu uopšte ne iznenađuju.

– Sakramento igra u najbržem ritmu u čitavoj ligi. Imaju najbržeg igrača, Derona Foksa i u takvoj konstelaciji očekivao sam da će se Nemanja Bjelica dobro snaći. On ima dobar šut, kvalitetan pregled igre i sve to je mogao da eksploatiše i u Minesoti da je Tom Tibodo umeo to da prepozna. Bogdan Bogdanović se polako vraća posle povrede, on zna kako se igra košarka, imao je i od koga da to i nauči sarađujući sa Duškom Vujoševićem i Željkom Obradovićem i sasvim sigurno će imati uticaja na igru Kingsa – zaključak je Avdića.

Žarka Čabarkapu su povrede omele i sputale u nastojanju da izgradi karijeru u NBA. Ipak, danas jedan od vodećih funkcionera regionalne ABA lige može biti ponosan na činjenicu da je 2003. kao 17. pik bio deo jednog od najboljih draftova u istoriji NBA lige kada su izabrani Lebron DŽejms, Dvejn Vejd, Karmelo Entoni, takođe i Darko Miličić.

– Vlade Divac i njegova generacija napravili su nam put ka NBA i to je nesumnjivo. U periodu kada sam došao u Finiks Sanse 2003. godine mislim da je bilo ubedljivo najviše igrača sa našeg podneblja i po tome se može uporediti samo današnje vreme kada imamo to zadovoljstvo da uživamo u partijama Nikole Jokića, Nemanje Bjelice, Bogdana Bogdanovića…- podsetio je Čabarkapa i na Aleksandra Pavlovića, Darka Miličića, Željka Rebraču, Vladimira Radmanovića….

Bivši košarkaš Finiks Sansa i Golden Stejta rado se prisetio dana kada je prvi put video Nikolu Jokića. Danas mu sve to deluje simpatično, ali je u to vreme bio daleko i od primisli da će punački dečkić postati NBA as.

– Prvi put kada samo otišao da ga pogledam Jokić je igrao u Megi, pozvao me je Goran Ćakić, tim menadžer kluba i video sam jednog punačkog dečka koji se zaista izdvajao po specifičnom talentu i načinu shvatanja igre koji je pomalo nekarakterističan. I danas, kada tako dominira u dresu Denvera, Jokić se igra na terenu; impozantno je sa kojom lakoćom izvodi generalno vrlo zahtevne stvari – fasciniran je Čabarkapa.

Dobre igre većine srpskih igrača ove sezone dobijaju na značaju ako se uzme u obzir da nijedan od njih nije apsolutni atleta u ligi u kojoj pojedinci u driblingu teren pretrčavaju iz devet-deset koraka sa dohvatom višim od 3,5 metara.

– Amerikanci su navikli na strahovite atlete, mišićave momke, ali su tek sa pojavom košarkaša iz Evrope, pogotovo sa našeg podneblja, spoznali lucidnost, snalažljivost na terenu, nepredvidivost u najlepšem mogućem svetlu. Izuzetno mi je žao što Miloš Teodosić ove sezone ne dobija šansu u Klipersima. Nesporno je da mu je mesto u NBA i prava je šteta što gledaoci nemaju prilike da uživaju u njegovoj kreaciji koja je fascinantna. Ovo što mu se spočitava potpuno je nerealno, tipa: „Teodosić ne može da čuva Stefa Karija ili Demijana Lilarda“, a pitam se pa ko uopšte njih može da zaustavi u NBA ligi – smatra Čabarkapa.

Vladimir Jovanović, perspektivni trener FMP bio je deo stručnog štaba L. A. Klipersa na Letnjoj ligi u Las Vegasu. Radeći više od mesec dana u NBA franšizi, Jovanović se samo dodatno uverio u specifičnosti igre „preko bare“ .

– Važno je napomenuti da su svi naši igrači u sistemima koji pogoduju njihovim stilovime igre. NJihova inteligencija omogućila im je da mogu da pariraju neverovatnim atletama. Trebalo bi takođe napomenuti da niko od njih nije bez gabarita: Jokić sa 210 centimetara i više od 130 kilograma i te kako predstavlja fizičku pretnju po čuvare. Bjelica sa 209 centimetara, ogromnim rasponom ruku i shvatanjem košarke, kao i Bogdanović koji je poprilično gabaritan za svoju poziciju, a pritom vrlo inteligentan – istakao je trener FMP.

– Željko Obradović, nesumnjivo najbolji evropski trener svih vremena, prva je zvezda Fenerbahčea i verovatno nijedan igrač ne može u tom smislu biti značajniji od njega. On se za sve pita i u sve je upućen. U NBA je to potpuno drugačije: igrač je taj koji je u prvom planu, on je najvažniji subjekat u klubu i sve je njima podređeno. U NBA se uspešnost trenera ogleda u sposobnosti da izgradi dobru komunikaciju sa liderima tima – smatra Jovanović.

Teodosiću najteže

– Očekivao sam da Teodosić neće imati neku važnu ulogu u Klipersima, pogotovo nakon poslednjeg drafta na kome su izabrali bekove. Možda je i bilo bolje da se vratio u Evropu; u NBA je na njegovoj poziciji neverovatna konkurencija i svi timovi su faktički popunjeni. Imate brojne plejmejkere sjajnog šuta, a igrač sa njegovim karakteristikama jednostavno ne može da odgovori na isti način. Ne kažem da on ne bi mogao da igra u NBA, ali jednostavno previše je opasnih strelaca na njegovom mestu – mišljenja je Edin Avdić.

Bogdan kao Amerikanac

– Iskreno, od Bjelice sam i ranije očekivao da će pokazati kvalitet i u Minesoti. Reč je o igraču koji može da pokriva pozicije od jedinice do četvorke: krasi ga dobar pregled igre, nesebičnost i šut kojim može da širi igru. Definitivno mu prijaju Kingsi, sam život u Kaliforniji kao i način igre Dejva Jergera. Trener ima poverenja u njega i bez obzira na konkurenciju na četvorci (Labisije, DŽajls, Rendolf) Bjelica je prva opcija. Imao sam prilike da prošle sezone budem na Ol staru i družim se sa našim igračima. Bogdan mi je i tad ostavio utisak, iako je to bila njegova ruki sezona, da naprosto pripada NBA i čitavoj toj kulturi na i van terena. Neverovatno je kako se brzo prilagodio, kako je lako usvojio neke njihove navike, način razmišljanja, sistem vrednosti. Ima visok nivo samopouzdanja, veruje u svoje mogućnosti i svestan je da je prihvaćen od strane svih ljudi u franšizi… – kaže Čabarkapa.

Neka se spremi Milutinov

– Ubeđen sam da će Nikola Milutinov naredne sezone otići u San Antonio koji na njega polaže prava. Mislim da je sazrelo vreme da napravi najvažniji iskorak u klupskoj karijeri. Sparsi su dobro mesto za njega i stil igre koji neguju trebalo bi da odgovara srpskom asu. Vidi se i ove sezone da je sazreo, formirao se u jednog od najboljih centara u Evropi tako da više ne postoje razlozi da ne ode u NBA- predviđa Čabarkapa da će centar Olimpijakosa biti naredni srpski igrač u NBA.