Svi su ostavili veliki trag u NBA, ali je samo jedan igrač iz Srbije zaista najbolji koga smo dali američkoj košarci

Reč je o Peđi Stojakoviću, Vlade Divcu i Nikoli Jokiću.

Peđa Stojaković je 1996. godine izabran od strane Sakramento Kingsa, kao 14. pik prve runde drafta.

Ipak debitovao je u najjačoj ligi tri godine kasnije, odnosno 5. februara 1999. godine, a u njoj je ostao 13 godina.

Ukupno je odigrao 804 utakmica i prosečno je beležio 17 poena, 4,7 skokova i 1,8 asistencije po meču.

U Kingsima je ostao do 2006. godine, a zatim je prešao u Indijanu gde se nije dugo zadržao.

Usledile su četiri sezone u Nju Orleans Hornetsima, a zatim po jedna u Torontu i Dalasu gde je konačno došao do šampionskog prstena.

Dok je igrao u Kingsima zajedno sa Vlade Divcem cela tadašnja Jugoslavija je noćima bila budna i sa velikim očekivanjem se nadala osvajanju šampionskog prstena.

A upravo su mu najbliži bili 2002. godine.

Sada čuvena petorka Majk Bibi – Dag Kristi – Peđa Stojaković – Kris Veber – Vlade Divac je žarila i palila i regularni deo sezone završila sa skorom 61-21, što je bilo dovoljno za prvo mesto na Zapadu uoči početka plej-ofa.

Na svom parketu je Sakramento bio posebno bio impresivan pošto je dobio 36 od 41 utakmice i mnogi su već videli Veliko finale NBA lige iza horizonta.

Ipak do toga nije došlo pošto su u finalu Zapada izgubili od LA Lejkersa sa 4-3 u seriji.

Veliki peh je zadesio srpskog asa u polufinalnoj seriji sa Dalasom pošto je iskrenuo skočni zglob, pa je kraj te i početak finalne serije propustio zbog povrede, a i kad se vratio u finišu serije protiv Lejkersa nije bio to onaj Peđa Stojaković.

U naredne dve sezone su ispadali u polufinalu plej-ofa Zapada, prvo od Dalasa, a zatim i od Minesote i to je bio kraj nada tih „Kraljeva“ da će stići titula.

Ubrzo je krenula rekonstrukcija tima, a i pojedini igrači su počinjali da imaju problema sa povredama.

Konkretno Peđa je imao problema sa kolenom, vratom, a i imao je operaciju leđa.

Ono što će ipak zauvek ostati upamćeno će biti to da je srpski košarkaš jedan od najboljih trojkaša koje je NBA liga ikada imala i videla.

On je u karijeri ubacio ukupno 1760 trojki iz 4392 pokušaja, što je impresivnih 40 odsto u šutu iz daljine.

Predrag Stojaković je imao blistavu karijeru. Bio je jako posvećen treninzima i mnogo je sati provodio u sali trenirajući individualno. Imao je jako mekanu ruku i veoma brz izbačaj. Kako je bio visok 208 centimetra bilo ga je jako teško blokirati. Zato mu nije bilo teško da šutira ni preko ruke.

Stojaković je igrao na tri Ol-star utakmice i dva puta je pobedio u brzom šutiranju trojki (2002. i 2003.).

Jedan je od najboljih igrača u istoriji srpske košarke, a dubok trag je ostavio u reprezentaciji.

Sakramento Kingsi su Stojakoviću u čast povukli iz upotrebe broj 16 na dresu i svečano ga podigli pod svodove „Golden 1 Centra“.

Kao nagrada za sve učinjeno u karijeri mu je došao prsten sa Dalasom 2011. godine. Tim koji je sa klupe predvodio Rik Karlajl je u Velikom finalu savladao Majami Hit sa 4:2.

Briljirali su te sezone Dirk Novicki, Tejšon Čendler, Džejson Kid i Džejson Teri, a veliku pomoć su imali u liku i delu Peđe Stojakovića koji je rešetao za tri poena.

U dresu sa državnim grbom je ostavio jako dubok trag.

Sa reprezentacijom SR Jugoslavije je osvojio zlata na Svetskom prvenstvu 2002. i Evropsko prvenstvu 2001. i bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu 1999.

Nešto malo pre njega put Srbima, ali i svim Evropljanima, u NBA ligu je prokrčio Vlade Divac.

Mnogo decenija Amerikanci nisu bili radi da dovode igrače iz Evrope, ali sve se promenilo nakon njegovog odlaska.

Delimično je o tome pričao u intervjuu za FACE TV.

– Ranije nije bilo dosta poverenja u evropske igrače. Trebalo je mnogo više truda i snage da se dokaže da se košarka igra i van Amerike. Nisam se prepao, uvek sam želeo da napredujem i kada sam proglašen za najboljeg igrača Evrope, prirodno je bilo da idem u NBA. Moja ideja je da odem i najgore što je moglo da bude je da se vratim. Ako čovek ne proba, neće znati je li za to ili nije. Ne treba se plašiti. Poraz jeste deo života. Ako ne umeš da izgubiš, nećeš znati da pobediš – podvukao je Divac.

Vlade Divac je draftovan 1989. godine kao 26. pik prve runde od strane Los Anđeles Lejkersa i za njih je igrao od 1989. do 1996.

On je 1. jula 1996. trejdovan u Šarlot Hornetse za prava Lejkersa na draftu za Kobija Brajanta.

Tamo se zadržao svega dve godine, a onda je kao slobodni agent u januaru 1999. godine potpisao šestogodišnji ugovor sa Sakramentom težak tadašnjih 62,5 miliona dolara.

Tamo je igrao sa zemljakom Peđom Stojakovićem, a u saradnji sa njim, Hidom Turkogluom, Krisom Veberom, Dagom Krisitijem i Majkom Bibijem, Divac je revitalizovao franšizu Sakramento Kingsa. Kingsi su napredovali u NBA te su postali stalni učesnici plej-ofa.

Kingsi, međutim, na putu do prstena nikada nisu mogli da zaobiđu Los Anđeles Lejkerse, koji su ih obedili u seriji od 7 utakmica 2002. godine, a koju su neki kasnije nazvali „najvećom tragedijom u istoriji sporta“.

Tih godina je upravo Divac igrao košarku svoje karijere, a sjajnu generaciju je sa klupe vodio Rik Adelman.

Divac je učestvovao na Ol star utakmici 2001. godini, a i njegov dres sa brojem 21 su Kingsi povukli pod svodove „Golden 1 Centra“.

Nakon isteka ugovora 2004. godine sa Sakramentom, Divac se vratio u Lejkerse. Međutim, zbog povrede leđa je propustio veći deo sezone. Konačno je 14. jula 2005. objavio svoje povlačenje, nakon 16 godina u NBA.

Divac je imao neobičan stil za centra u ondašnje vreme; uprkos svojoj visini, posedovao je dobru pokretljivost, dobro je vodio loptu i imao je sjajan šut sa distance. Ponekad je delovao kao plejmejker iliti kao preteča svog sunarodnika koji će doći tačno deset godina kasnije u ligu i u potpunost je promeniti.

U dresu Jugoslavije je imao brojne uspehe. Osvojio je srebrne medalje na Olimpijskim igrama 1988. i 1996., te zlatne medalje na Svetskim prvenstvima 1990. i 2002.

Imao je značajne uspehe i na kontinentalnim šampionatima: osvojene zlatne medalje na prvenstvima 1989., 1991. i 1995. i bronzane 1987. i 1999. godine.

Ipak obojicu je nadmašio i nadvisio Nikola Jokić.

Rođeni Somborac je na draftu 2015. godine izabran od strane Denver Nagetsa i osam godina kasnije je potpuno redefinisao ulogu centra u modernoj košarci.

Istina, nije ga lako imitirati, ali je svojim partijama pokazao da je moguće biti visok 211 centimetara i podjednako uspešno dodavati, poentirati i skakati.

Rekordi koje obara i nagrade koje dobija samo govore u prilog tome, a svojim kvalitetima pobija stereotipe da centri moraju da budu jaki i teški, sa lošim procentima sa linije za slobodna bacanja i u igri sposobni samo da „zidaju“ pod obručem protivnika.

U pobedi Denvera nad Nju Orleansom rezultatom 134:116 Nikola Jokić je zabeležio svoj 108. tripl-dabl u karijeri!

Iza njega su na većnoj listi takve legende kao što su Lebron Džejms, Džejson Kid (sa po 107), Vilt Čembrlejn (78), Džejms Harden (74), Leri Bird (59), Luka Dončić (58), Fet Lejver (43), Janis Adentokumbo (35), a ispred njega su samo tri igrača: Medžik Džonson (138), Oskar Robertson (181) i Rasel Vestbruk (198).

Kako ga očekuje još mnogo sezona u najkvalitetnijoj košarkaškoj ligi na svetu nije nemoguće da i još više napreduje na ovoj listi.

Kada se pogleda učinak Jokića na terenu jasno se dobija utisak da srpska košarka nije imala boljeg košarkaša od njega u NBA ligi.

On je jedan od onih retkih igrača koji čini sve druge igrače u petorci značajno boljim košarkašima nego što jesu; kada ode na kratko na klupu da odmori u igri Nagetsa nastaje pravi brodolom.

Jasno je da je Jokić oči, duša, mozak i srce ove ekipe i kada nije u igri nastaje prava panika na parketu.

Doveo je svoj Denver do prvog šampionskog prstena u istoriji te franšize, a ljubitelji košarke u Koloradu čekali su punih 47 godina na taj uspeh.

Nagrade koje je samo do sada pobrao u najjačoj košarkaškoj ligi na svetu navode na pomisao na Srbija nikada više neće poslati ni približno dobrog košarkaša poput njega tamo „preko bare“.

On je proglašen za najkorisnijijeg igrača NBA dva puta (2021, 2022), zatim je poneo laskavu titulu najkorisniji igrač NBA finala (2023), a proglašen je i najkorisnijim igračem finala Zapada (2023).

Za člana idealnog tima NBA je proglašavan tri puta (2019, 2021, 2022), a u drugom najboljem timu NBA je bio dva puta (2020, 2023).

Njega obožavaju navijači, ali i bivši NBA asovi: Čarls Barkli, Šejkil O Nil, Trejsi Mekgrejdi.

Novinari obožavaju njegov smisao za humor i što je uvek neposredan i surovo iskren u razgovoru sa njima.

Njega slava nije poremetila, on najviše voli da odmara u svom rodnom gradu – Somboru.

Njegov uticaj na lokalnu zajednicu u SAD je potpuno nestvaran za jednog košarkaša koji dolazi sa podneblja Zapadnog Balkana.

On je u Denveru tolika zvezda da se njegove reči koriste kao inspiracija deci u školi.

Na ulazu u Govenor ranč osnovnu školu u Denveru nedeljama se nalazi velika tabla sa skraćenom verzijom jednog od najpoznatijih Jokićevih citata: „Asistencija usrećuje dvoje ljudi (poeni samo jednog)“.

Aleksandra Rikman, nastavnica zadužena za postavljanje natpisa, izjavila je za BBC na srpskom da je na taj način učenicima želela da prenese važnu životnu lekciju.

„Jedan od osnovnih principa naše škole je ulaganje u druge.

„Upravo se taj duh oseća u ovom citatu, a ne postoji sportista koji više živi po tom principu nego Nikola Jokić.“

Bez Nikole Jokića se ne može zamisliti Ol star utakmica. Standardni je član utakmice najvećih zvezda NBA lige od 2019. godine.

Bez njega se više ne može zamisliti najznačajniji događaj na Ol star vikendu gde je do sada sakupio pet učešća.

Ima samo 28 godina i kako američki mediji navode, samo nebo mu je granica.

U dresu Srbije osvojio je srebrnu medalju na Olimpijskim igrama 2016. godine.