Srpski pasoš kao radna obaveza: Zvezda i Partizan uz pomoć režima ismevaju pravilo o strancima u Superligi

Na ovaj način biće još jednom ismejano pravilo o broju stranaca u Superligi (najviše četiri može da igra u jednoj ekipi na meču), a država će opet podeliti pasoše inostranim sportistima za koje je i pitanje koliko zaista žele da budu upisani u knjigu državljana Srbije, a koliko ustvari na to pristaju kao vid radne obaveze nametnute od kluba sa kojim imaju ugovor.

Ovaj put će se večiti pozvati na to da su Rikardo Gomeš i Ibrahim Mustafa duže od tri godine nastanjeni u Srbiji, što je u praksi period posle kojeg stranci imaju pravo da podnesu zahtev za sticanje državljanstva, ali samo ako imaju osnov po kome ga traže, a fudbaler Partizana sa Zelenortskih Ostrva i državljanin Gane iz Zvezde ga realno nemaju. Barem ne po onome što propisuje Zakon o državljanstvu Republike Srbije.

Umesto toga verovatno će im srpski pasoš biti uručen na osnovu specijalnih ovlašćenja ministra da istaknutim sportistima, umetnicima, naučnicima i dr. dodeli držaljvanstvo zbog njihovih zasluga/dostignuća za Srbiju, predstavljanja naše zemlje u svetu itd…

Praksa da ministar policije „premosti“ Zakon o državljanstvu i tako izuzetno nekom sportisti strancu dodeli domaći pasoš mimo poštovanja propisa u svetu je raširena samo kada se unapred zna da će taj stranac igrati za reprezentaciju i na taj način ispuniti uslov da će predstavljati zemlju u inostranstvu. Uz svo poštovanje prema fudbalskim veštinama Mustafe i Gomeša, oni će predstavljati samo Zvezdu i Partizan u Evropi, ali ne i Republiku Srbiju. Kroz godinu, dve otići će iz domaćeg fudbala i lako se može desiti da ih se većina navijača večitih rivala neće ni sećati.

Ko se još seća Klea i Evandra?

Mnogi su tako već zaboravili na prve fudbalere koji su dobili srpske pasoše – Klea i Evandra. Zašto? Odgovor je jednostavan, zato što nisu ostavili trag u srpskom fudbalu. Kada je na primer Hrvatska dodelila pasoš brazilskom napadaču Eduardu, on se toj državi nije odužio samo kroz igre u Dinamo Zagrebu, već i kroz 64 odigrane utakmice za nacionalni tim te zemlje i 29 golova.

A šta kažu propisi? Na internet stranici MUP-a Srbije stoji da stranci mogu državljanstvo steći prijemom ako:

* imaju stalno natanjenje u Republici Srbije

*18 godina života i punu poslovnu sposobnost

*dokaz o otpustu/odricanju od stranog državljanstva zemlje čiji su državljani

*podnesu pismenu izjavu da Republiku Srbiju smatraju svojom državom

*da su do momenta podnošenja zahteva tri godine imali neprekidno prebivalište na teritoriji Republike Srbije, da imaju odobreno stalno nastanjenje u našoj zemlji ili da su tri godine u bračnoj zajednici sa državljaninom Srbije.

Retki primeri poput Ivon Anderson i Danijel Pejdž

Praksu deljenja pasoša šakom i kapom započeo je 2010. tadašnji ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. Napadač Partizana Kleo je bio prvi, a onda je radi reciprociteta i vezista Zvezde Evandro dobio srpski pasoš.

Potom je celu deceniju ismevan Zakon o državljanstvu davanjem pasoša raznim sportistima kojima ni na kraj pameti nije bilo da pomisle da obuku srpski dres, od Čarsla Dženkinsa, Dilana Enisa, Markusa Pejdža Kevina Pantera, pa sve do Gejlora Kange, El Fardu Bena, Bibrasa Natha… Retki su primeri sportista, poput američke košarkašice Ivon Anderson ili Danijel Pejdž da su srpski pasoš zaista dobili radi nastupanja za reprezentaciju Srbije.

Na kraju ostaje pitanje šta i kako može da se uradi da se prekine besmislena praksa deljenja srpskog državljanstva onima za koje je pitanje da li iskreno žele da ga dobiju i da li će uopšte ostaviti ikakav trag u srpskom sportu.

Jedino rešenje sprečavanje zloupotreba

A rešenje je jednostavno. Naterati sadašnjeg i sve buduće ministre policije da poštuju zakon. Verovali ili ne, ali Zakon o državljanstvu je jasno predvideo kada i kako se mogu praviti izuzeci u dodeli državljanstva, a ona ministrima ne daju pravo da se prema srpskom pasošu ophode kao prema promo materijalu koji se deli svakom inostranom gostu.

Treba istaći i da Srbija ne spada među zemlje čije je državljanstvo teško dobiti. Za srpsko državljanstvo stranci ne moraju da polažu testove jezika i istorije, niti je papirološka procedura komplikovana kao za većinu zapadnih zemalja. Ako za Žerara Depardjea, Stivena Sigala, Ralfa Fajnsa možda ima donekle smisao dati im srpske pasoše u cilju promocije zemlje, jer ako ništa drugo barem će svetski mediji preneti da su poznati glumci dobili pasoš naše zemlje – onda svakako ni taj cilj nije ispunjen kod malo poznatih fudbalera na svetskom nivou.