Srpski rukometaši „gazili“ Norvešku u prvom poluvremenu, pa upali u „crnu rupu“ u drugom: Četvrtfinale ostalo san

Još po izrazima lica i gestikulacijama naših igrača tokom predstavljanja u „Spodek dvorani“ u Katovicama videlo se koliko im je stalo da budu pravi protiv „strašne“ selekcije sa severa Evrope.

Ta „ludačka“ energija prelila se na semafor, jer je Srbija dala prvi, a onda i drugi gol na utakmci, pošto su prvo Orbović pa Marsenić podsetili zašto je napad bio bolji deo igre Orlova od početka turnira.

Našli su Norvežani načina da dva puta savladaju golmansku aždaju Dejana Milosavljeva i stignu do egala u 5. minutu, međutim konce meča zadržao je balkanski sastav. Počev od stava na svojoj polovini terena.

Ako je odbrana škripala u prvoj fazi šampionata sada je bila briljantna. Pametnim kretanjima, snažnim duelima, blokovima, osmišljenim preuzimanjem igrača… Orlovi su vrhunski zatvarali prilaze mreži.

A kada bi taj bedem bio probijen tu je bio „storuki“ Milosavljev da hvata lopte i uliva dodatnu sigurnost saigračima, čak i u situacijama jedan na jedan, na kraju kontranapada. U maniru golmanskog superstara.

Dobra stvar je što su ovog puta vrhunska rola oporavljenog čuvara mreže i, na maksimalan nivo podignuta, defanziva upareni sa koncentrisanim, brzim, raznovrsnim i efikasnim rukometom na drugoj strani.

Dok su jednom od najboljih bekova današnjice, Sanderu Sagosenu, „sasečena krila“ naši bekovi su sipali golove. Đorđić i Orbović pre svih, a na smenu su ih rasterećivali pivotmeni i momci sa krilnih pozicija.

Toliko im je sve išlo po loju da je osvajač dva svetska srebra i jedne evropske bronze u poslednjih pola decenije celim tokom prvog poluvremena kaskao za pulenima Tonija Đerone. Samo je taj minus varirao.

Od jednog i dva pogotka zaostatka, preko tri manje realizovane šanse do plus četiri za motivisani, rastrčali, borbeni, samouvereni… srpski tim (13:9, 15:11). Iako se desni bek Nikolić povredio malo pred pauzu.

Obavezni predah nije poremetio Orlove, naprotiv, ponovo je Orbović prvi put vratio rivala na centar, a Milosavljev fenomenalnim intervencijama nastavio da uteruje strah u kosti protivničkim šuterima.

Brzo i, samo na prvi pogled, lako su srpski rukometaši pobegli na +5 (19:14). Međutim, više tehničkih grešaka i promašaja našeg tima, uz otimanje Sagosena iz „čeljusti“ čuvara, vratili su Norvežane u život.

Nalet stabilizovanih i, u nekim trenucima, srećnih Skandinavaca prvo su spustili prednost Srbije na jedan gol, a onda se rezultatski izjednačili (22:22) sa defanzivno sve ranjivijim izazivačem. Pa, odmah poveli.

Blonc je materijalizovao odličnu igru svoje selekcije u nastavku i kaznio neverovatan pad naše reprezentacije. Isti igrač je doneo i dvokorak viška raspucaloj Norveškoj (24:22). Čekao se odgovor takmaca.

Ali, on nikako nije stizao. Odbrana je sve češće pucala, a Milosavljev pročitan, pa je mesto među stativama morao da ustupi Cupari. Međutim, ni on nije uspeo da zaustavi ili makar uspori zahuktalog rivala.

I napad je upao u crnu rupu. Otišli su dođavola ideje, organizacija akcija, realizacija… Odjednom više nije bilo pojedinaca koji bi povukli kola iz „živog blata“, dok je Berger potpuno dominirao na gol liniji.

Takva Srbija nije uspela ni da priđe Norveškoj, a kamoli da ugrozi njenu pobedu za šest poena u novoformiranoj grupi. Zato su Orlovi ostali na dva pred mečeve sa Argentinom (21. januar) i Holandijom (23.1).

I jedino što sada mogu jeste da eventualnim pobedama, u kombinaciji sa tuđim rezultatima, dođu do trećeg mesta u svojoj grupi i prilike da se uguraju u kvalifikacije za Olimpijske igre u Parizu 2024. godine.