Šta je mera (ne)uspeha fudbalske reprezentacije Srbije

Za „objektivni“ stav nedostaje ono osnovno: niko iz Fudbalskog saveza pa ni iz stručnog štaba pre polaska u Rusiju nije javno izrekao šta je cilj na tom takmičenju. Minimalni, maksimalni, neki reper po kome bi se sada rezultat mogao premeriti. ZAŠTO je bilo tako, možemo samo osnovano da pretpostavimo, kad nema cilja, nema ni odgovornosti.

Drugo ZAŠTO još duže čeka odgovor. Iz kojih razloga je smenjen selektor Slavoljub Muslin koji je reprezentaciju kroz kvalifikacije odveo na Mundijal (dakle, odlazak tamo je njegov uspeh, a ne njegovih zamena), ako je to stvarno „razilaženje u koncepciji“ između njega i Saveza, onda su ovi drugi koncipirali da u Rusiju ne idemo pa im se izjalovilo. Biće da je koncepcija vrha FSS-a bila da oni sastavljaju spisak putnika, a kasnije i sastav tima, što se Muslinu nikako nije uklapalo u njegov opis posla.

Koncepcija je dakle smenila Muslina, ne zna se ZAŠTO nikad nije obelodanjeno da li je ugovor sa njim raskinut ili nije produžen, svuda pa i u najbližem okruženju takve stvari su informacije od javnog interesa. ZAŠTO je, uostalom, izabran Krstajić, da li je postojao još neki kriterijum osim onog pomenutog „koncepcijskog“ da uđemo u anale Mundijala kao prvi sa selektorom-debitantom, debitantom, ne u fotelji selektora, već na početku trenerske klupe. Možda je suvišno pitanje, ali ZAŠTO je Krstajić to mesto prihvatio? Da li je čovek njegovih godina i životnog iskustva mogao i da pomisli da „to zna“, da je kadar na tako strašnom mestu postojati? Očigledno je ovako i najjeftinije, zamislite da su mu ponudili da „vozi“ nadzvučni avion, ili da bude direktor Narodnog pozorišta, bila bi veća šteta.

Krstajić je sa ogromnim ničim izazvanim samopouzdanjem preuzeo reprezentaciju, a od tad je pitanja bez odgovora sve više i više. Najpre ZAŠTO mu je jedan od prvih poteza bio smena kapitena Baneta Ivanovića, jedini odgovor blizak mozgu bio bi da je kažnjen jer je jedini kod smene Muslina javno upitao „zašto“? ZAŠTO se pre nego što je Krstajić objavio širi spisak kandidata za Rusiju znalo nekoliko novih imena koji će se tu naći, a nije ih bilo u kvalifikacijama, jer su njihovi menadžeri bogati i moćni? Čaršija je nepogrešivo predvidela i da će jedan igrač sigurno igrati svih 270 minuta, bez obzira ko bio protivnik, kako se kretao rezultat i kako bude izgledao na terenu. To je Isti onaj koga su nazvali „koncepcijom“, kome se prilagođavala „taktika“ u Rusiji, zbog čijeg se pomeranja u rosteru ulazilo isli ispadalo iz prvih 11. Isti onaj koji na Mundijalu nije pokazao apsolutno ništa, osim iritantne nonšalantnosti i malokrvnosti na terenu, do nepojmljive arogancije da svojoj igru odmah po izlasku sa terena da visoku ocenu. ZAŠTO smo to videli svi mi izdaleka, a niko iz blizine nije smeo.

Horhea Sampaolija nazvali su na Mundijalu „karikaturom selektora“ jer je bilo javno da on ne odlučuje ama baš ništa, da se sve pita Mesi. Priznao je on to izjavivši da je pozvao Lea do aut linije na utakmici protiv Nigerije i pitao ga da li sme da ubaci Iguaina, ovaj je to odobrio i učinio Sampaolija presrećnim jer ga je zagrlio. Na utakmici protiv Švajcarske Dušan Tadić je u više navrata prilazio klupi i pričao nešto Krstajiću, ali ga nije zagrlio. ZAŠTO je u javnosti stavljen „embargo“ verovanja sopstvenim očima da su mnogi igrači (ne)opravdano nezadovoljni svojim statusom u ekipi ili tretmanom na terenu? ZAŠTO su Tadić i Mitrović jedini videli šta nije valjalo protiv Švajcarske, a da to nije Brih, FIFA i belosvetske zavere? ZAŠTO je uostalom u odlučujućoj utakmici Krstajić izveo sastav koji nikad pre, a i nikad posle neće zajedno igrati? ZAŠTO niko od strogo selektovanih novinara koji su putovali u Rusiju nije postavio svo ovo vreme nijedno suvislo pitanje o propustima u igri reprezentacije ili o sastavu protiv Brazila koji nije bio „hazarderski“ već „pijanomilionerski“. ZAŠTO, konačno, treba ovo što smo videli od Srbije u Rusiji da predstavimo kao uspeh, da ne budemo hejteri jer su se svi trudili i dali sve od sebe, da ne „preterujemo“ u kritikama?

Kad već propadamo, makar propadamo kao Nemci- nešto suštinski slično izgovorio je i Krstajić neposredno posle meča kome se sa lica čitalo da su i on i njegovi poslodavci zadovoljni učinjenim.

Možda ZATO.