Šta je srpskom vaterpolu donelo odmaranje „prvog ešalona“ na Svetskom prvenstvu?

Istina, više u njenom nestručnom delu nego među ljudima iz esnafa, jer ovi drugi nemaju problem ni s privremenim i ciljanim podmlađivanjem ekipe kao uvodom u veliku i potpuno prirodnu smenu generacija posle Olimpijskih igara sledeće godine, ni s petim mestom na takmičenju u Južnoj Koreji.

– Prvi put posle 2005. godine sam jedno veliko takmičenje gledao sa strane, kao navijač i moram priznati da je vrlo neobičan osećaj. Pogotovo što poznajem sve te momke. Kako sam video njihove nastupe? Neki su pokazali više, neki malo manje, ali su svi imali priliku da steknu preko potrebno iskustvo nadmetanja u najjačoj konkurenciji. S obzirom da su pojedini imali problema s povredama ili se vraćali iz njih, odnosno da su od početka bili hendikepirani ozbiljnim manjkom vremena za zajednički rad, peto mesto na svetu je odličan rezultat. Treba imati razumevanje i poštovanje za taj plasman, uz istovremenu svest da ovaj sastav ima „koliko hoćeš“ prostora za napredak – tako je stvari video Andrija Prlainović, jedan od „sedmorice veličanstvenih“ nagrađenih dužim letnjim odmorom posle osvajanja Svetske lige i štikliranog plasmana na Olimpijske igre sledećeg leta, gde će ponovo igrati za Srbiju, kao i na januarskom prvenstvu Evrope.

Mnogi se pitaju da li će dolazeći masovan odlazak u reprezentativnu penziju asova s dugom i trofejnom kilometražom u nacionalnom timu ostaviti tragične posledice po buduće domete „delfina“.

– To će najviše zavisiti od momaka koji ostaju iza nas i ljudi koji budu radili s njima, ali očekujem da Srbija i posle Tokija ostane u vrhu svetskog vaterpola – kaže za Danas do ovog leta član mađarskog Solnoka, a sledeće dve godine tamošnjeg OSC-a.

Na istoj talasnoj dužini je i njegov doskorašnji klupski trener i nekadašnji kapiten u državnoj selekciji Živko Gocić.

– LJudi nisu svesni ili, ne znam zašto, ne stavljaju u prvi plan činjenicu da i tim iz Južne Koreje ima pojedince čija imena već neko vreme nešto znače u svetu klupskog vaterpola, kao što su Jakšić, Ranđelović, braća Rašović… Tu je i Mandić, mladih godina a zavidnih uspeha s A reprezentacijom. Radi toga i zbog valjanog vođenja nacionalnog tima mislim da će sve biti kako treba u budućnosti sa rezultatima Srbije. Pogotovo što će i druge selekcije proći smenu generacija posle Igara 2020. godine.

Gocić je SP pratio iz Bugarske, gde je vodio kadetsku selekciju Srbije na prvenstvu Evrope.

– Kao što znam da je Dejan Savić imao pokriće za odluku da ovoliko istumba sastav za Svetsko prvenstvo, tako sam siguran da je u Južnoj Koreji dobio sve odgovore na brojna pitanja. Postavljena pre svega samom sebi, jer on najbolje zna šta, kada, kako i zašto radi – inače ne bismo osvojili tolike titule u njegovoj eri. Ne sumnjam i da će napraviti adekvatnu analizu (ne)urađenog. Nemam dilemu da je objektivan čovek kao što je on već uvideo neke stvari i izvukao određene pouke. Pogotovo iz tog jedinog poraza na šampionatu. Ono što raduje jeste da su momci bili nepobedivi pre i posle tog jednog, četvrtfinalnog dana – podvlači crtu strateg Solnoka.

I sud Jugoslava Vasovića ima dovoljnu težinu, jer je na različite načine, u vodi i pored nje, zadužio srpski i jugoslovenski vaterpolo.

– Šareno je bilo ono što sam video od naših igrača na Svetskom prvenstvu. Ima kada je bilo dobro i kada je bilo loše, pa i katastrofalno, kao u meču sa Španijom. Teško mi je bilo gledati taj meč, verujem i Dekiju Saviću, pritom uopšte ne mislim na rezultat nego na zalaganje i disciplinu. Ali, kako je rekao jedan trener, nije ih trebalo sahranjivati posle tog, ispostavilo se, jedinog poraza na takmičenju, kao ni dizati u nebesa posle odlične igre protiv Grčke. Mislim da momci mogu bolje u mnogim segmentima, pogotovo kada se u ovom sastavu budu spremali duže od dve, tri nedelje. Što se tiče plasmana on nije loš. Naravno da nisu otišli da budu peti, jer srpski vaterpolisti nikada ne razmišljaju tako, ali učinak ovog puta nije bio primaran – objašnjava za naš list direktor VK Radnički iz Kragujevca.

Na kraju se i on složio sa Prlainovićem i Gocićem da će i s nekim novim licima pod kapicama Srbija imati šta da slavi narednih godina.

– Ekipa koja ima jednog Mandića mora da ima materijala za velike rezultate. Teško je dobiti Mesija posle Mesija, pogotovo ako imaš više takvih vanserijskih igrača u isto vreme na istom mestu, kao mi u generaciji na zalasku, ali oni što dolaze posle njih imaju prostora za napredak. Klupski vaterpolo, takođe. Tu se, srećom, neke stvari pomeraju na bolje.

Soro: Prava odluka Savića

Kao golman jednog od učesnika SP u Gvandžuu (Brazila) nekadašnji čuvar srpske mreže Slobodan Sora na licu mestu se uverio u mogućnosti Lazića, Stojanovića, Drašovića, Rističevića…

– Svi ti usponi i padovi igre na prvenstvu, pa i tokom utakmica, spadaju u domen očekivanog, obzirom na brzinu kojom je skupljena ova postava posle izborenog učešća a Olimpijskim igrama. Da su psihički spremniji ili bolje rečeno čvršći ušli u meč sa Špancima, odnosno imali drugačiju koncentraciju u njemu, možda bi bili i prvaci, ovako… Generalno, određene stvari su bile dobre, neke loša, a odluka Savića da ne vodi toliko važnih startera bila je prava. Novajlije su dobile vreme i prostor da pokažu šta znaju, odnosno osete odgovornost na velikoj sceni, a on priliku da probere i izvuče ono što mu treba. Ja vidim da buduća reprezentacija već ima dvojicu, trojicu igrača svetske klase, dok su ostali već sposobni da im pomognu da prikažu ono što se od njih očekuje, a vremenom sami do kraja razviju lične kvalitete. Zajedno imaju potencijal možda ne odmah da se kite zlatima, ali svakako da ostanu među favoritima za medalje u narednom olimpijskom ciklusu.