Šta reprezentacija treba da uradi za plasman na Svetsko prvenstvo?

Statistika iz ranijih kvalifikacionih ciklusa kaže da je u grupi sa pet reprezentacija 20 osvojenih bodova garancija za prvo mesto, odnosno direktan plasman na SP. U praksi to znači da bi „orlovi“ morali da pobede sva četiri meča kod kuće i najmanje dva u gostima, uz još dva remija.

Zavisno od drugih rezultata, pre svega u međusobnim okršajima Irske i Portugala, postoji verovatnoća da bi i 18 bodova (sve pobede kod kuće, dve pobede na strani) moglo da bude dovoljno za prvo mesto.

Srbija je u kvalifikacijama za Rusiju 2018. godine bila prva u grupi sa šest timova i tada je osvojila samo 21 bod, što je bio izuzetak jer je to bio najslabiji učinak od svih prvoplasiranih ekipa (prosek je bio 24,5 boda).

„Orlovima“ je tada na ruku išlo to što su ekipe Velsa, Austrije i Irske bile dosta ujednačene po snazi, pa su se poklopili rezultati međusobnih okršaja koji su našoj reprezentaciji išli u korist.

Ovaj put postoji opasnost da Portugal bude dominatna ekipa i da već posle pola ciklusa praktično osigura prvo mesto, što za Srbiju može biti mač sa dve oštrice.

Selekciji Srbije u suštini raspored nikako nije naklonjen jer poslednji meč igraju u Lisabonu (14. novembar), a nikako ne bi bilo dobro da se u toj utakmici odlučuje o prvom ili u još težoj varijanti o drugom mestu.

Za drugu poziciju i odlazak u baraž našoj reprezentaciji je neophodno 16 bodova (sve pobede kod kuće i nerešeni rezultati u gostima).

Postoji mogućnost da po određenim matematičkim proračunima za odlazak u baraž bude dovoljno i 14 bodova, ali igranje na tu kartu je rizik koji se lako može ispostaviti kao neisplativ.

Određena pogodnost u slučaju jurenja drugog mesta je ta što bi Irska trebalo da bude jedini ozbiljan rival, ali bi u tom scenariju svako ostavljanje bodova u Azerbejdžanu ili Luksemburgu bilo fatalno, dok bi čak i bod protiv Portugala mogao da bude presudan.

U baražu će se za Mundijal naći 10 drugoplasiranih reprezentacija i dve najbolje ekipe iz prošlogodišnje Lige nacija (među kojima mi nismo), a koje ne uspeju da kroz kvalifikacije izbore plasman u Katar.

Plasman će kroz ovo doigravanje izboriti samo tri tima.

Kao i u baražu za EURO, timovi će morati da pobede dva rivala za plasman, kroz polufinale i finale.

Oni koji misle da bi kroz baraž Srbija mogla da kao na putu za EURO ponovo dobije selekcije poput Norveške i Škotske mogu upasti u ozbiljnu zabludu.

Podsetimo, Srbija se tada dokopala baraža na osnovu rezultata u Ligi nacija, te je u doigravanju dobila ekipe iz trećeg evropskog ešalona. Ovaj put će to biti neke od najjačih evropskih reprezentacija.

Statistika iz prethodnih deset kvalifikacionih ciklusa kaže da od 10 nosilaca grupa najmanje četiri ne osvoje prvo mesto, što znači da u baraž sigurno idu četiri od ovih top reprezentacija: Portugal, Španija, Italija, Francuska, Belgija, Danska, Holandija, Hrvatska, Engleska.

Ako se iz drugog ešalona uzmu reprezentacije poput Ukrajine, Turske, Poljske ili Švedske, koje će verovatno završiti u baražu, onda je više nego jasno da će put preko doigravanja verovatno biti teža misija od osvajanja prvog mesta u grupi.

Ove kvalifikacije biće specifične i po tome što će trajati neobično kratko, samo sedam i po meseci. Svi mečevi zgusnuti su u samo četiri kvalifikaciona termina u martu, septembru, oktobru i novembru.

Termini baraža biće naknadno određeni, ali najverovatnije će ti mečevi biti igrani u martu 2022. godine. Svetsko prvenstvo u Kataru biće jedinstveno po tome što će biti prvo van letnjeg termina, igraće se od 21. novembra do 18. decembra.