Šta se dešava sa Francuzima, da li je na pomolu tužan oproštaj Nikole Karabatića?

Javnost je već videla finale između Francuske i Danske i holivudski oproštaj od rukometa dvojice svetskih velikana Nikole Karabatića i Mikaela Hansena.

I dok rukometaši Danske sve čine da svom kapitenu učine oproštaj nezaboravnim, domaćin Olimpijskih igara deluje neprepoznatljivo loše na startu tuurnira.

Porazi od Danaca i posebno Norveške (27:22) upalili su alarme u stručnom štabu višestrukog svetskog i evropskog šampiona, ali i olimpijskom pobednika.

Navijači su naročito zabrinuti jer su „trikolori“ za Olimpijske igre sastavili najbolju moguću reprezentaciju, barem kada su imena, odnosno kadrovska rešenja u pitanju.

Uprkos tome, nešto ozbiljno ne funkscioniše u igri Nikole Karabatića i saigrača. Norvežani jesu kvalitetna reprezentacija koja u sastavu ima pojedince svetskog formata kao što su Sagosen, Reinkind, Blonc ali se ne može svrstati baš u red projektovanih favorita na samim Igrama.

Skandinavci su u jednom trenutku imali i plus sedam u prvom poluvremenu (14:7), svo vreme su vodili, a domaćin je jedino uspevao da razliku smanji na tri gola.

Francuski bekovi naročito deluju neprepoznatljivo, pre svih Remili, Prandi, Ričardson, dok je za Nikolu Karabatića u 40. godini života bilo jasno da je na Igrama samo iz razloga da bi se oprostio od državnog dresa na veličanstven način, tačnije od rukometa (ovo su mu poslednje zvanične utakmice u fenomenalnoj karijeri).

Gijom Žili je pre takmičenja odlučio da napravi određene promene na golu, što je najbolnija tačka reprezentacije, praktično od povlačenja nezaboravnog Omejea. Vratio je u reprezentaciju Vensana Žerara koji je protiv Norvežana sa deset odbrana bio sasvim solidan.

Ipak, u napadu mnogo toga ne funkcioniše i za sada se rešenja zasnivaju na individualnim umećima prekaljenih Remilija, Mema, Prandija, međutim bez vrhunskog srednjeg beka i tečne igre „trikolori“ se baš muče na startu olimpijskog turnira.