Neuporedivo teže nego što se očekivalo, košarkaši Partizana krče put ka finalu plej-ofa ABA lige. Posle serijala sa Studentskim centrom i tekući sa Cedevita Olimpijom završiće se majstoricom u Beogradskoj areni.
Mada kvalitativno ne mogu da se uporede, ukoliko uzmemo i serijal sa Real Madridom u Evroligi, puleni Željka Obradovića ishod trećeg uzastopnog rešavaće u majstorici.
Studentski centar se pošteno isprsio u prvoj rundi abaligaškog plej-ofa; ne samo što je brejknuo crno-bele na startu serije, već je u Podgorici mogao da uradi nešto što bi predstavljalo možda i najveće iznenađenje u istoriji regionalnog takmičenja.
Partizan je samo u majstorici podsetio na izdanja tokom većeg dela sezone. Stekao se tada utisak da su prebrodili krizu nakon eliminacije u plej-ofu Evrolige i da će igrom zaličiti na partije protiv Reala već od početka polufinalne serije sa Cedevita Olimpijom.
Ljubljančani u prvoj rundi nisu ostavili neki naročit utisak protiv FMP; uostalom serija je rešena tek u majstorici u prestonici Slovenije.
I mada se posle uvodne pobede crno-belih stekao utisak da pitanje drugog finaliste može biti rešeno u Stožicama, meč u Ljubljani definitivno je potvrdio da nešto ne funkcioniše kako bi trebalo u redovima crno-belih.
Ono što je evidentno, a sigurno je u vezi sa svežinom, energijom i motivacijom jeste činjenica da su Matijas Lesor, Zek Ledej i Alen Smailagić, pre svih, nadskočeni na svim utakmicama plej-ofa.
Segment koji je delovao kao „polje sigurnosti“ za crno-bele tokom sezone pretvorio se u boljku koja bi u krajnjem saldu mogla da se odrazi na primarne ovosezonske ciljeve Partizana.
Samo na poslednje dve utakmice sa Cedevita Olimpijom, Partizan je nadskočen u meri da akteri kojim slučajem nisu poznati, retko ko bi mogao da pretpostavi da se na drugoj strani nalazi srpski velikan.
Naime, u prvom meču, u kojem su Ljubljančani ubedljivo poraženi (85:70) imali su čak 50 skokova od kojih nestvarnih 27 u napadu, a zbirno 22 više u odnosu na crno-bele na osnovu kojih su došli do 18 poena iz drugog napada.
Iako je posle te utakmice trener Obradovć naročito govorio o skakačkoj indolentnosti njegovih izabranika, sličan scenario viđen je i u Ljubljani.
Cedevita Olimpija je trijumf „začinila“ sa 16 skokova više u odnosu na Partizan (39:23) a četiri u plusu kada je reč o ponovljenim napadima (12:8).
Na poslednja dva meča, Partizan se susreo sa rivalom koji je sakupio gotovo 90 skokova što je brojka koju na identičnom broju utakmica nije mogao da dosegne Real Madrid u serijalu sa crno-belima, uprkos skakačkoj dominaciji Valtera Tavaresa.
Način na koji Partizan igra u odbrani svakako doprinosi lakšem dolaženju do skokova protivničkih visokih igrača; u Ljubljani je, takođe, neretko preuzimao tako da su Lesor ili Ledej, najčešće, ostajali na bekovima Cedevita Olimpije što je za posledicu imalo nedovoljnu stabilnost i čvrstinu na skoku.
Energetski, takođe, pojedinci nisu na optimalnom nivou jer za stabilan skok, posebno defanzivni, potrebno je da su svih pet igrača u funkciji, koncentrisani i sa svešću gde im se nalazi igrač kojeg čuvaju i kada su licem okrenuti ka svom obruču.
Posebno upitnim su partije Lesora i Ledeja protiv Cedevita Olimpije. Ledej je ofanzivno gotovo neprimetan, na dve utakmice, igrajući prosečno 22 minuta, postigao je tek dva poena.
U Ljubljani je uputio svega pet šuteva iz igre, što je sigurno premalo za jednog od nosilaca igre. Zona koju preferira Cedevita Olimpija, a koja je do izražaja naročito došla u drugom meču, ne prija iskusnom Amerikancu i nekako je u dosluhu sa lošim procentima šuta sa distance čitave ekipe.
Crno-beli su na neka 32 procenta uspešnosti za tri u serijalu sa Ljubljančanima, što samo ohrabruje trenera Alilovića da što češće staje u zonu, što je odbrana koja ne prija ni Lesoru.
Francuski centar je na proseku od tek nekih 6,5 poena u serijalu sa Cedevita Olimpijom. Njegov loš učinak usko je povezan i sa manjkom timske igre oslikane u tek deset asistencija na meču u Ljubljani.
Iako Partizan ne spada u ekipe koje važe za one sa velikim brojem timskih dodavanja, u prestonici Slovenije Lesor je delovao odsečeno, posebno u pozicionim napadima.
Od bekova, jedino je Kevin Panter na svom proseku od neke četiri asistencije. Egzum je na dva uspešna dodavanja dok su svi ostali daleko ispod minimuma.
Cedevita Olimpija je u drugom meču uspela u onome u čemu je Real smao jednom u pet utakmica sa Partizanom – da ubaci više od 90 poena.
Neverovatnih 71 odsto za dva delovalo je kao da su crno-beli naspram sebe imali pomenutog Tavaresa a ne Alena Omića. Nekadašnji centar Crvene zvezde na proseku je od 10,5 skokova po utakmici, utisak je da se fino nadopunjuje sa Karlom Matkovićem kao i da čitava ekipa pronalazi vrlo dobra timska rešenja. Uostalom, u prve dve utakmice imali su 37 timskih asistencija, daleko više od crno-belih.
Svi ovi znakovi pored puta ukazuju na to da je buđenje crno-belih neophodno i da u narednih sedam dana dobro moraju da porade na svim segmentima i detaljima u igri, kao i na motivaciji.
Majstorica je zakazana za 6. jun.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.