Šta se krije iza najave Vučića da će reći koliko je novca dao Zvezdi i Partizanu?

– Oni državu koriste za pravdanje svojih poraza ili veličanje uspeha. Izaći ću sa kompletnim ciframa, pa da narod vidi ko je čiji mezimac i koliki je Vučić peder. Mnogima će biti neprijatno. Izneću podatke zbog pravih navijača, a ne zbog političkih aktivista sa zapadne tribine. Neću više biti na ovom mestu ako me neko demantuje za jedan jedini dinar. A narod će reći: „Što ste im davali tolike pare?“ LJudi misle da oni nemaju ništa, da umiru od gladi – rekao je Vučić.

Sagovornici Danasa uvereni su da je predsednik mislio na novac koji se u kase večitih rivala decenijama sliva iz javnih preduzeća kroz razne sponzorsko-donatorske ugovore, pošto u budžetu Republike Srbije nije moguće pronaći stavku na osnovu koje bi takvo plaćanje moglo da se izvrši. Nema ni velike dileme da Vučić takozvanim davanjem para Zvezdi i Partizanu prelazi liniju svojih ustavnih ovlašćenja.

Vlada Srbije je Kancelariji predsednika države ove godine odobrila budžet od oko 1,5 milion evra (198.177.000 dinara) što je novac koji se troši na plate zaposlenih, putovanja, prezentacije, održavanje zgrade, plaćanje računa…

Čak i kada bi se taj novac trošio nenamenski, u šta bi potpadalo davanje Zvezdi i Partizanu, u budžetu predsedništva nema dovoljno para koliko večiti „pojedu“ na godišnjem nivou (nezvanično je za funkcionisanje Zvezde godišnje potrebno najmanje 15 miliona evra, a za Partizan 12 miliona). „Dali smo Partizanu 1,2 miliona evra kada nisu imali ni jedan evro u kasi. Dali smo i Zvezdi kada nije imala“, rekao je Vučić u maju 2017. godine posle izvinjenja direktora Partizana Miloša Vazure za pogrdna skandiranja na meču protiv Radničkog iz Niša.

Zanimljivo je da je Vučić ponovo osetio potrebu da se oglasi o davanjima večitim rivalima neposredno posle 161. derbija koji je između ostalog bio prekinut i zbog uvreda na njegov račun.

Nemanja Nenadić iz nevladine organizacije Transparentnost Srbija ističe da bi bilo dobro kada bi zaista saznali koliko se novca iz javnih preduzeća slilo u fudbalske klubove.

– Lako se da pretpostaviti da je mislio na novac koji je klubovima davan iz javnih preduzeća preko sponzorstava, možda i donacija, o čemu bi svakako trebali da čujemo detalje pošto kompletne cifre nikada nismo mogli da vidimo u javnosti. Političari stalno izvlače ličnu korist na osnovu toga što javna preduzeća sklapaju sponzorske ugovore sa klubovima. Zato bi novim setom zakona trebalo regulisati kako i na šta može da se troši novac iz javnih resursa, mada nije da već i sada nemamo zakone u vezi sa tim. Međutim, trebalo bi napraviti striktna ograničenja koja ne bi smela da se krše – navodi Nenadić.

Urednik portala koji se bavi kriminalom i korupcijom (KRIK) Stevan Dojčinović napominje da je Vučić svojom izjavom pokazao da je konstantno u takozvanoj funkcionerskoj kampanji.

– On inače svojata novac koji nije njegov, pa je tako i u ovom slučaju iako treba reći i to da većina političara isto radi. Hvale se da su oni sagradili put, školu, kao da su lično dali iz svog novčanika, a ne iz budžeta. Dobro bi bilo da saznamo koliko je zaista novca svih građana Srbije dato Zvezdi i Partizanu i po kom osnovu. Vlada Srbije je pre par dana objavila da neće više biti dozvoljena funkcionerska kampanja, koju inače zakon ne dozvoljava, ali meni ovo upravo izgleda kao Vučićeva funkcionerska kampanja i dodvoravanje onima koji navijaju za Zvezdu i Partizan – kaže Dojčinović.

On dodaje i da nije dobro što predsednik i uopšte političari vladajuće stranke stalno žele da se dodvoravaju severnoj i južnoj tribini.

– Vlast stalno ima potrebu da se dodvori i pokaže kako je bliska sa huliganima. NJima kao da je ekstremno bitno, baš posebno važno da prikažu da su u dobrim i jakim vezama sa tim ljudima. Huligani su za njih blag izraz jer su u pitanju ljudi iz kriminogene sredine koji su povezani sa prodajom droge i ubistvima o čemu je i KRIK već izveštavao – tvrdi Dojčinović.

Ekonomista Saša Đogović takođe navodi da nema dileme da je predsednik mislio na novac javnih preduzeća.

– Pravo je pitanje zašto se daju sredstva Zvezdi i Partizanu koji su kao crne kutije. Taj novac potom troše kabinetske i vankabinetske sile, a jedino rešenje bi bila privatizacija tih klubova koji su kao udruženja građana ni na nebu ni na zemlji. Zatim se otvara i pitanje tržišne logike jer fudbal je globalno priznat sport koji je komercijalan, odnosno da li onda njemu treba davati pre nego rukometu, odbojci, atletici i drugima. U pitanju je zamešateljstvo gde se ne zna ko odlučuje o finansijama javnih preduzeća, da li su to rukovodstva tih kompanija ili političari koji traže da se prave ugovori sa sportskim klubovima – zaključuje Đogović.

Telekom Srbija, Elektroprivreda Srbije, Naftna industrija Srbije, samo su neka od javnih preduzeća koja godinama redovno kroz sponzorske ugovore dotiraju večite, ali se tačne cifre podvode pod stavku poslovne tajne. Nije tajna da oba kluba imaju višemilionske dugove za porez koji država iz godine u godinu ili otpisuje ili reprogramira otplatu. Nije tajna ni da večiti rivali duguju za struju, vodu i ostale komunalne usluge, ali da im javna preduzeća konstantno gledaju kroz prste.

Crvenoj zvezdi je u novembru 2015. godine poslednji put isečena struja zbog, kako je tada EPS saopštio, duga od 39,9 miliona dinara, ali je isti dan ponovo uključenja pre nego što je postignut novi dogovor o otplati. Ostaje da verujemo da će predsednik održati reč i objaviti koliko su zaista Zvezda i Partizan prethodnih godina dobili novca od države i po kom osnovu.

Telekom platio ćutanje o Tadiću

Javna je tajna da je Telekom Srbije potpisao 2011. godine višemilionski ugovor sa FK Crvena zvezda samo da bi navijači prestali da skandiraju pogrdne poruke o tadašnjem predsedniku Srbije Borisu Tadiću. Detalji tog ugovora nikad nisu objavljeni, a tadašnji prvi čovek Telekoma Branko Radujko izjavio je da je u pitanju „najveći od svih sponzorskih ugovora te kompanije“.

Davanja iz gradske kase

Bivši gradonačelnik Beograda Dragan Đilas konstantno se u javnosti bunio zbog toga što košarkaški klubovi Partizan i Crvena zvezda čekaju da im grad plati dugove. Međutim, Beograd je uprkos tome konstantno plaćao dugove večitih prema hali „Pionir“, EPS-u i ostalim javnim preduzećima, dok mi je istovremeno davao i pozamašne donacije kako im račun ne bi bio u blokadi.