Litvanac se posvađao sa svojim ubojitim šutem: Šta se to događa sa Giedraitisom?

Crvena zvezda u evroligaškoj konkurenciji ove sezone sve više klizi ka beznadežnoj prosečnosti, a u tome joj svojski pomažu i letošnja pojačanja čije je dovođenje delovalo vrlo smisleno.

Rokas Giedraitis doveden je na Mali Kalemegdan po izričitoj želji Duška Ivanovića koji je sa njim prethodno sarađivao u Baskoniji.

Litvanac se godinama unazad isprofilisao kao prekaljeni šuter i neko ko je evroligašku reputaciju upravo izgradio na pouzdanom šutu sa distance.

Od 2018. 31-godišnji košarkaš u kontinuitetu igra u Evroligi. U najelitnijoj konkurenciji prvo se pojavio u dresu Albe, a posle dve sezone u opremi Albatrosa, preseleio se u Vitoriju.

U Crvenoj zvezdi je percipiran kao neko ko će svoje šanse koristiti na najbolji mogući način i imati kontinuitet u segmentima igre u kojima je najproduktivniji, a to je, pre svega, šut sa distance.

Statistika kao postupak bez rešenja

Od 2018. godine Giedraitis je evroligaške sezone završavao sa odličnim procentom šuta za tri poena.

Ako se izuzme poslednja godina u Baskoniji, Litvanac je u proseku sa distance šutirao impresivnih 39 odsto.

Ne bi trebalo zaboraviti da je po dolasku u Albu 2018. odigrao sezonu u Evrokupu koju je završio sa čak 42 odsto uspešnosti sa distance.

Godinu pre selidbe u Beogradu, Giedraitisu su naglo opali procenti uspešnosti, iako je imao gotovo sličnu minutažu sezonama ranije (oko 26 minuta).

Pod vođstvom trenera Penjaroje dosta se mučio sa šutem, za njega nekarakteristično imao je svega 29 odsto pogođenih sa distance, što je negde i uslovilo da letos napusti Vitoriju posle tri sasvim uspešne godine.

U Zvezdi od Litvanca mnogo očekuju

Giedraitis je tokom leta imao ponude i drugih evroligaša, prevashodno Albe, ali je odlučio da prihvati poziv Duška Ivanovića.

Kako je ekipa na kraju koncipirana, bilo je jasno da je uz Branka Lazića jedini spot-up šuter, s tim da kapiten ekipe ne spada u grupu onih strelaca za koje se crtaju akcije kod kojih je cilj da se šuter nakon postavljenih blokada u punom trku podigne na šut bez spuštanja lopte u dribling.

Evroligaški početak bio je gotovo idealan. U goste je stigao „polomljeni“ Asvel a Giedraitis se zvezdaškoj publici predstavio kao Redži Miler iz najboljih dana u Indijani.

Ubacio je rivalu 17 poena, šutirajući za tri 4/7.

Zacaklile su se oči navijača crveno-belih, nije bilo pojedinca a da nije poverovao u to da je klub sa Malog Kalemegdana u Litvancu dobio evroligaškog „džokera“, međutim ubrzo će uslediti neobjašnjiv sunovrat.

Samo još protiv Monaka Giedraitis će imati dvocifren košgeterski učinak (20 poena) oivičen sa četiri ubačene trojke iz osam pokušaja.

Zbirno, na ostalih deset mečeva iskusni košarkaš ubaciće još osam šuteva sa distance iz 37 pokušaja?

Šutersko bledilo demonstrirao je i u Valensiji, završivši meč sa svega pet poena, šutirajući sa distance očajnih 1/5.

Gledano sa strane, zaista je teško objasniti razloge zbog kojih je došlo do očiglednog pada samopouzdanja kod igrača koji je dokazano dobar šuter.

Giedraitis nije neko ko će pokušavati iz neizgrađenih pozicija, naprotiv.

Njegov zaštitni znak su šutevi iz uglova ili pod 45 stepeni obično upućeni iz čisith pozicija bez pritiska odbrambenog igrača, posle dobrog protoka lopte.

Litvanac je iz takvih pozicija počeo da promašuje u serijama; uostalom, poslednji put kada je ubacio više od jedne trojke na evroligaškoj utakmici bilo je protiv Partizana 26. oktobra kada je meč završio sa osam datih poena, uz učinak sa distance 2/3.

Posle večitog derbija, protiv Bajerna, Olimpijakosa i Efesa nije pogodio nijedan šut za tri poena, dok je u mečevima sa Valensijom, Armanijem, Fenerbahčeom i Barselonom ukupno šutirao zabrinjavajućih 4/15, pogodivši na svakom od pomenutih duela po jednu trojku.

Posle Miloša Teodosića i Šabaza Nejpira neko je ko najviše šutira sa distance (što je i očekivano) samim tim njegovi promašaji i te kako utiču ne samo na timsku hemiju već i sama rešenja u napadu.

Trenutno je na vrlo skromnih 30 odsto preciznosti i iz 52 pokušaja ima smao 16 realizovanih šuteva.

O njegovoj mehanci šuta možda bi imalo smisla polemisati da se kojim slučajem godinama unazad nije dokazivao kao vrstan šuter simpatičnog izbačaja, gotovo sa čela i nekog poluskoka prilikom kojeg loptu izbacuje u penjanju.