„Šta stranci da očekuju kada vide da šampion ne plaća redovno igrače“: Mirko Poledica upozorava na posledice „slučaja Dioni“

Danasova vest o konačnom obračunu Loija Dionija i Crvene zvezde pred Sudom za sportsku arbitražu, na sesiji zakazanoj za 16. februar, zatalasala je superligaško more, jer je fokus sa redovnih priča uoči novog prvenstvenog kola pomerila na neisplaćenog Francuza. Odnosno na činjenicu da je još jedan stranac iz redova večitih rivala morao preko Međunarodne fudbalske federacije da zatraži ugovoren novac.

I(li) na nov pokušaj klubova sa Topčiderskog brda, u ovom slučaju sa njegove crveno-bele strane, da izvrda potpisano, tj. uz pomoć CAS-a obori odluku FIFA i umanji igračeva potraživanja. Kada je reč o poslednjem primeru, sa 520.180, koliko stoji u odluci odgovarajućih organa iz Niona, na 311.380 evra, navedenih u sporazumu o poravnjanju između igrača i srpskog prvaka, iz marta 2022. godine.

„Na žalost, najgori klubovi u isplati su oni koji bi trebalo da su najbolji, obzirom na njihovu veličinu i platežnu moć. Nedopustivo je obećavati kule i gradove, a igračima davati novac na kašičicu i izvan ugovorenih rokova, pa se još ljutiti kada ovi zatraže svoje. Ne znam kada će se prestati s tom lošom politikom poslovanja. To ne rade ozbiljni klubovi.“, kaže Mirko Poledica na početku razgovora za Danas.

U odbrani pred istražnim organima krovne organizacije, uprava najtrofejnijeg srpskog kluba pozivala se na finansijske posledice pandemije korona virusa, iako je na Dionijevih 52.000 evra neto mesečnih primanja pristala u drugoj godini planetarne borbe sa kovidom 19. Plus se obavezala na pozamašne premije u sulučaju osvajanja titule i nacionalnog Kupa, odnosno zavidne nagrade za svaki dat i namešten gol.

„Ako su tačne tvrdnje medija, reč je o lepoj cifri, na nivou zarada Dionijevih kolega u Top 5 evropskih liga. Ne mislim, naravno, na one iz najbogatijih španskih, engleskih, italijanskih, nemačkih i francuskih klubova. Sa 52.000 evra može lepo da se živi i u Njujorku a kamoli u Beogradu. Samo što je on, izgleda, video malo od tog novca. I sada mora da se sudi sa Crvenom zvezdom.

U drugim našim, manjim klubovima situacija je bolja. Ostali uopšte nemaju ili imaju neuporedivo manje stranaca od večitih rivala i plaćaju ih par hiljada evra mesečno, trudeći se da ispoštuju dogovorenu dinamiku. U tom smislu, Srbija nije više crna rupa Evrope. Turska je zemlja za izbegavanje u širokom luku, jer odatle dolazi najviše tužbi igrača“.

Crvena zvezda je zaigrala i na kartu navodne sklonosti Dionija ka prekomernom konzumiranju alkohola. Jedan od njenih argumenata bile su novčane disciplinske kazne za centarfora pozajmljenog od Anžea, jer je umeo „u pijanom stanju da dolazi na treninge“. Kako FIFA nije dobila tražene dokaze za pomenute navode ona ih je odbila, prilikom zauzimanja svog stava i određivanja ukupne visine duga.

„Nije mi poznato da li je Dioni radio to što mu se stavlja na teret, ali i da je to istina ne razumem  zbog čega Zvezda nije raskinula ugovor s njim, jer bi imala validno pokriće. Umesto što je gomilala dugove. Iz onoga što sam video po portalima ispada da je uglavnom trenirao i igrao za džabe, jer se od leta do proleća skupilo više od 300.000 evra“.

Prema rečima našeg sagovornika, inače bivšeg fudbalera, Zvezdini pogrešni maniri odzvanjaju daleko van zidina „Rajka Mitića“. I uzrokuju dalekosežniju štetu, opšte prirode.

„Kakva poruka se šalje strancima, koje zovu da dođu u Srbiju? Svako od njih može s pravom da stavi prst na čelo i dva puta razmisli pre nego što prihvati ponudu odavde ako vidi i čuje da šampion i redovni učesnik evropskih takmičenja, sa značajnim budžetom, ne plaća redovno igrače. Zvezdin finansijski gubitak nije jedina šteta, na ovaj način se kvari imidž Superlige i cele fudbalske Srbije.

Kao u slučaju Partizana i Asana, Zvezde i La Pare… Što se pre stane na put takvoj praksi to će biti bolje za sve nas. I budućnost našeg fudbala, ionako opterećenog raznim problemima“, poentira Poledica.