Željko Obradović je po drugi put postao trener košarkaša Partizana donevši još jednom „šokantnu“ odluku.
Pre tačno 30 godina sve je šokirao kad je kao još uvek aktivni igrač i reprezentativac usred priprema za Evropsko prvenstvo prihvatio poziv Dragana Kićanovića i Milenka Savovića, pre nekoliko dana, bez obzira što je ovog puta bilo medijskih najava, ustalasao je i domaću ali izgleda još više evropsku javnost i vratio se u jedan od dva njegova matična kluba. Ludost, ljubav, ili oba zajedno – komentarisalo se i pre tri decenije, a sada još više.
Te davne 1991. bukvalno je preko noći uleteo iz patika u cipele, nije imao nikakvog trenerskog iskustva, ali su njemu bliski ljudi znali da je godinama pre zapisivao treninge stručnjaka sa kojima je radio, da je i na terenu bio odlična transmisija saveta sa klupe i da je jednostavno razmišljao i „šire“ i drugačije.
Ove 2021. u Partizan je došao kao najtrofejniji i najtraženiji evropski trener, u trenutku kad je klub upravo završio jednu od najgorih sezona u novijoj istoriji, i simbolično još jednom prihvatio da počinje iz početka.
Obradovićeve motive bespredmetno je „istraživati“, pričao je on već o tome, pričaće još ovih dana, nesumnjivo je da nije u pitanju novac.
Iz tridesetogodišnjeg poznanstva sa njim autor ovih redova može bez dileme zaključiti da je izazov nešto što je Obradovića vodilo kroz celu karijeru, da je bio i ostao radoholik, da ima rezultatima blindirano samopouzdanje, te da zna šta ga čeka i da se na sve dobro pripremio.
I onomad kad je kao 30-ogodišnjak preko noći doneo odluku možda ne bi prihvatio ponudu da nije znao da će za savetnika imati profesora Aleksandra Nikolića, sada je verovatno tražio i dobio neke garancije koje će mu omogućiti da radi, što ovog puta nema veze sa trenerskim znanjem.
Očekuje se da ovih dana od samog Obradovića čujemo šta to Partizan njemu može doneti, a još je zanimljivije pitanje šta on može doneti klubu velike reputacije i istorije, ali tmurne i depresivne sadašnjosti.
Najpre, on je svakako mamac za igrače, teg koji može da prevagne na stranu crno-belih. Zatim, pristojan budžet za naše prilike je najverovatnije nešto za šta je tražio garancije i u formiranju ekipe imaće i prvu i poslednju reč.
I konačno, Obradović u svom poslu ništa ne radi „napamet“, svaki njegov potez je promišljen i zasnovan, te se sa sigurnošću može tvrditi da je i pre „potpisa“ već mnogo stvari pripremio.
Skeptici i ne baš brojni kritičari ovog „transfera veka“ kad je Partizan u pitanju kao glavni argument potežu da je Željko decenijama radio u klubovima sa astronomskim budžetom, što je samo donekle tačno, te da se odavno „odvikao“ od posla pravljenja igrača.
Istina je da je odmah po odlasku iz Partizana sa Huventudom napravio čudo osvajanjem evropske titule, sa budžetom koji se mogao nazvati skromnim.
Da je sa Realom ponovio isti uspeh, klub koji s parama nikad nije imao problem pre njega je bio u dugom postu što se tiče evropskih trofeja, kao da ni Panatinaikos nikad od pet navrata kad ga je doveo na tron Evrolige nije imao najveći budžet. Sve to vreme Obradović je stvorio te rostere za velika dela, šireći se prema guberu.
Treba podsetiti na njegove reči na početku karijere da dugo nije noću spavao pripremajući svaki detalj na treningu zbog straha da na pitanje „dojučerašnjih“ saigrača „zašto“, neće imati odgovor. I da mu je autoritet znanja kroz celu karijeru bio zvezda vodilja.
Tako da i sad sigurno zna šta ga čeka.
Značaj čačanske veze
Da Obradović pre 30 godina sedne na klupu Partizana velike su zasluge tadašnjeg prvog čoveka kluba i košarkaške legende Dragana Kićanovića, koji je kao i Žoc rođeni Čačanin. Aktuelni predsednik Partizana Ostoja Mijailović je takođe iz Čačka i mnogi ovu činjenicu vide kao više od spleta okolnosti.
Mijailović je, inače, ove sezone povukao veliki broj iznuđenih poteza od kojih su se skoro svi pokazali kao pogrešni. Od izbora trenera, do kupovine i prodaje igrača tokom sezone, i izostanka bilo kakve strategije. Sve se to videlo i na rezultatima koji su bili katastrofalni, klub je dva meseca pre kraja ABA lige bio bliže ispadanju nego plej-ofu. Ne zna se da li je od rezultata još gore bilo kako ekipa izgleda na terenu.
Posle euforije tokom boravka Trinkijerija, i rezultatske, i navijačke, dolazak Obradovića je potez kojim je dobio novi „mandat“ od navijača Partizana koji su odavno posebno osetljivi na košarkaški klub. Bez obzira koliko su tu teške njegove lične zasluge. Ono što se sa sigurnošću može očekivati je ponovno punjenje Arene i ogromna podrška.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
