Stadioni pokazuju kakvi smo u stvari

Kada je pre četiri godine Kevin Prins Boateng zajedno sa saigračima besno napustio prijateljsku utakmicu između Milana i Pro Partije, što je bio odgovor na rasističko skandiranje pristalica protivničkog tima, mnogi su očekivali da će ovaj potez, pogotovo zato što je došao od cele ekipe, a ne pojedinca, biti prekretnica u borbi protiv rasističkog, homofobnog, seksističkog i svakog drugog diskriminatorskog ponašanja na stadionima. Verovalo se ako fudbaleri udruženo pokažu da nema mesta takvim ispadima, navijači će biti prinuđeni da prođu ubrzani kurs prevaspitavanja.

U međuvremenu Boateng je napustio Italiju, rekavši da je umoran od rasizma, dok se na stotine sličnih incidenta desilo širom sveta, a u Srbiji će ove godine biti zapamćeni rasistički pokliči fudbaleru Partizana Evertonu na utakmici sa Radom.

Fudbalske utakmice ostale su tako i dalje veoma plodno tlo za širenje mržnje. Prema poslednjim rezultatima istraživanja britanske organizacije Kik it aut (Kick it out), petu godinu zaredom broj prijavljenih incidenata raste, tokom prošle sezone taj rast je iznosio 16,7 odsto, a najveći broj ispada u svom korenu bio je rasistički, homofoban odnosno verski. Istovremeno, međunarodna organizacija FARE, koja srađuje sa FIFA i UEFA, svakog meseca evidentira desetine uvreda upućene igračima što na stadionima, što u javnosti i društvenim mrežama. Izveštaji ove organizacije beleže da su tokom 2016. skoro sve velike nacionalne lige bile suočene sa ovim problemom, koji nisu stvarali samo navijači već i sami fudbaleri, treneri i vlasnici klubova – Luka Modrić imao je seksističke komentare tokom utakmice između Reala i Mančester junajteda, Marko Nikolić, trener slovenačke Olimpije, uvredio je na rasnoj osnovi svog fudbalera, zbog čega je privremeno suspendovan, dok je Zdravku Mamiću hrvatski sud prošle godine zbog homofobnih ispada zabranio da više u javnosti komentariše homoseksualnost. U domaćem dvorištu FARE je zabeležila da je tokom 2016. godine fudbalerku Crvene zvezde ošamario čelnik ŽFK Vojvodina, a da je Gejlor Kanga rasistički vređan na utakmici sa Novim Pazarom. Za 2017. još uvek ne postoje izveštaji ali kada budu objavljeni, videće se i zbog kojih ispada je FIFA kaznila FSS.

Komentarišući ponašanje navijača, pre svega u Srbiji, sociolog Ratko Božović kaže da slike sa stadiona predstavljaju prizore koji su mnogo bliži istini o društvu od onih koje dobijemo kroz medije.

– U našoj sredini na okupu su sve moguće predrasude. Nema nijedne koja je izostala. Sve se to nalazi u stanju spolja potisnute a u stvari prisutne iracionalne energije. A masa skuplja sve ono što je pojedinačno potisnuto. Ono što nije pročišćeno u nama u masi se najslobodnije, bez zazora pokazuje. Atmosfera koja okružuje sport tako pokazuje istinu o našem društvu – kaže Božović, dodajući da mogu postojati zakoni koji bi takvo ponašanje sankcionisali ali da smo veoma dovitljivi kada treba pronaći rupe u njima. „Kod nas zakon ide jednim drumom a život ide šumom polusvesnih i nesvesnih stanja“, ističe sagovornik Danasa.

Na drugoj strani i bivši fudbaler Partizana Ivan Golac smatra da pre svega ono što okružuje fudbal a što nema veze sa samim sportom podstiče izgrede na stadionima, dodajući da vreme kada je on igrao i današnje ne mogu ni u čemu da se porede.

– Ljudi su nekada bili rasterećeni, drugačije se razmišljalo i nikome nije padalo na pamet da nekoga vređa. Ako je ono bio sistem jednoumlja, sada je ovo sistem bezumlja. Sport je odavno izgubio svoje divne osobine, i postao veoma nezdrav jer se politika umešala, rušeći ono što treba da bude dostojanstveno i širi najvažnije vrednosti – objašnjava Golac. On kaže da je navijačkim masama i mladim ljudima veoma lako manipulisati zarad različitih ciljeva a da ako želimo da bar smanjimo rasizam i druge vidove diskriminacije u sportu podjednako je važna i edukacija i kaznena politika. Golac ipak na kraju dodaje da sankcije nisu za sve iste, odnosno da postoje dvostruki aršini zbog kojih manje moćni i uticajni više stradaju od velikih za iste prestupe.