Stanković prvi kandidat za „dežurnog krivca“

Porazi od Partizana (0:1) u Kupu Srbije i TSC-a (1:2) u Superligi otvorili su pitanja koja su zahvaljujući evropskim rezultatima bivšeg trenera Vladana Milojevića dugo uspešno bila gurana pod tepih.

Crveno-beli su pali na prva dva jača ispita u postkorona periodu.

Da novi strateg Dejan Stanković još nije imao dovoljno vremena ili da ima problem da složi kockice prvog tima i taktike koju će primenjivati moglo se naslutiti i pre početka pandemije, odnosno na večitom derbiju koji je 1. marta odigran na „Rajku Mitiću“ (0:0).

Uprava šampiona Srbije i novi trener su još u zimskom prelaznom roku najavili okretanje svom omladinskom pogonu i prestanak  konstantnog oslanjanja na strance kao nosioce igre.

U skladu sa tim Stanković je početkom prolećnog dela sezone u startere lansirao velike potencijale – dvadesetgodišnje Željka Gavrića i Veljka Nikolića.

Obojica su ukazano poverenje brzo opravdali i postigli po gol, ali su u nedavno nastavljenoj sezoni ponovo pali u drugi plan, pa su i večiti derbi započeli s klupe.

U kom momentu je i sa kojim razlogom Stanković odlučio da rehabilituje već „zaboravljenog“ Ivanića, kao i zbog čega su igrači koji su očigledno van forme, poput Vukanovića i Tomanea, u prednosti u odnosu na neke druge, kao i do kada će Boaći imati status prvotimca samo na osnovu stare slave – pitanja su na koja će trener crveno-belih verovatno morati da uskoro ponudi odgovor javnosti.

Uz sve to moraće trener Zvezde na kraju sezone da položi račune i kada je u pitanju lutanje u formaciji kao i isprobavanje pojedinih defanzivaca na atipičnim pozicijama na kojima nikad nisu igrali.

Iako možda toga još uvek nije svestan, Dejan Stanković je zbog nedostatka iskustva u vođenju prvog tima nekog kluba u većem problemu nego što to deluje na prvi pogled.

Uprava kluba sa „Marakane“ nije imala problem da ospe „drvlje i kamenje“ čak i na taktiku do tada nedodirljivog Vladana Milojevića posle poraza u večitom derbiju prošlog septembra (0:2).

„Medeni mesec“ Stankovića i uprave, a verovatno i navijača crveno-belih završen je porazom od Partizana u polufinalu Kupa Srbije i od sada će se bezuslovno tražiti pozitivni rezultati, naročito u kvalifikacijama za evrokupove naredne sezone.

Stanković se za ulogu „dežurnog krivca“ sam hrabro podmetnuo posle poraza u derbiju priznajući da ništa dogovoreno iz svlačionice nije sprovedeno na terenu, što je automatski otvorilo pitanje kako njegovog autoriteta, tako i kvaliteta tima koji ima na raspolaganju.

A pitanje kvaliteta preglomaznog rostera u Ljutice Bogdana postavlja se još od pre dve godine, kada je uprava dovođenje igrača počela da sprovodi na veliko, neki bi rekli „kao lopatom“.

Van la Para, Kanjas, Garsija, Tomane ili Žander samo su poslednji primeri onih koji su predstavljani kao pojačanja i igrači top klase koji će doneti prevagu u Evropi, pošto se odmah znalo da u domaćem prvenstvu zbog ograničenja broja stranaca neće moći da budu svi u timu.

Ubrzo se ispostavilo ne samo da nisu doneli kvalitet na terenu, već da klub uglavnom ne može da ih proda ni po ceni za koju ih je doveo ili mu je čak jeftinije da ih isplati, odnosno da raskine ugovore na svoju štetu.

Pokušaji opravdanja nadležnih u upravi da su igrači poput vremešnog Kanjasa bili želja prethodnog trenera samo su dodatni putokaz novom treneru da za svaki transfer dobro razmisli da li želi da preuzme odgovornost koju bi po vokaciji trebalo da ima sportski direktor.

Posle dve fenomenalne i jedne solidne sezone, kada se prvobitno pogledaju evropski rezultati, utisak je da se Zvezda vratila na početak, gde je bila i pre ere Vladana Milojevića.

Dug od blizu 40 miliona evra i dalje je na snazi i zarada od Lige Evrope i Lige šampiona nije u potpunosti iskorišćena na stvaranje „zdravog minusa“.

Igrački kadar u ovom trenutku ne deluje dovoljno snažno da na „Mitić“ može da donese još jedno igranje u grupnoj fazi Lige šampiona, a skeptici se pitaju da nije možda sada i Liga Evrope (pre)daleko.

Nema dileme da će ovo leto za crveno-bele biti „vrelije“ od prethodna dva i po pitanju transfer politike i po pitanju rezultata.

Ostaje samo da se vidi da li će u slučaju neuspeha krivica pasti samo na trenera, pošto je uprava oberučke za sebe prigrlila sve uspehe Vladana Milojevića, zaboravljajući na prethodne promašaje u eri Grofa (Miodraga) Božovića.

Najviše penala u Evropi

Međunarodni institut za fudbalsku statistiku iz Švajcarske (CIES) objavio je analizu po kojoj je Crvena zvezda u prethodne tri sezone imala najviše dosuđenih penala u celoj Evropi. Crveno-beli su na 102 meča imali čak 44 jedanaesterca, što u proseku znači da im je u Superligi na svakih 209 minuta sviran po jedan najstroži udarac. Među prvih 10 u Evropi po broju dosuđenih penala našli su se i Radnički Niš (6) koji je imao 32 udarca s bele tačke i Partizan (10) sa 31 dosuđenim jedanaestercem.