Stara dama priželjkuje revanš, napadački derbi u Dortmundu

Ali sigurno im neće manjkati uzbudljivosti, jer su preostale ekipe miks defanzivne čvrstine i ofanzivne eksplozivnosti, talenta i iskustva, a njihovi neraščišćeni računi iz prošlosti ili sve prateće nepoznanice premijernih duela, pritisak trofejnih tradicija ili debitantska rasterećenost zgodan poligon za duele spuštenih gardova, bez unapred poznatih slavodobitnika. Počev od večerašnjeg sudara finalista LŠ od pre dva proleća, Juventusa i Barselone (s ukupno sedam osvojenih „ušatih“ pehara), odnosno fešte perspektivnih klinaca u redovima Borusije iz Dortmunda i Monaka, čiji su se fudbalski preci samo jednom popeli na krov Evrope.

Utakmica u Torinu privlači posebnu pažnju. Iz mnogo razloga, a ponajviše zato što se čini da je Stara dama zrela da ide do samog kraja – kao daleke 1996. i još dalje 1985. godine. I to ni manje ni više nego preko grbače Katalonaca, velikog dužnika iz Berlina 2015, čijih su 3:1 te noći kompletirali Tripletu u prvoj sezoni trenera Luisa Enrikea na klupi Blaugrane.

– Imao sam sreću, ili bolje reći nesreću, da sam igrao protiv Barselone u finalu 2015. godine. Nismo ih loše „držali“ do određenog trenutka, ali Leo Mesi, Luis Suarez i Nejmar su među desetoricom najboljih na svetu, baš kao i naši Gonzalo Iguain i Paulo Dibala. Oni su veoma nepredvidivi i imaju previše talenta. Moramo zato ovog puta bolje da čuvamo prostor. Mesi sada igra „dublje“, što znači da može da vas iznenadi bilo kada. Kao i Nejmar – pogledajte samo taj sprint od 60 metara sa utakmice Brazil – Paragvaj – ne krije svoju impresioniranost golgeterskim potencijalom gostiju, defanzivac italijanskog prvaka Leonardo Bonući, od čije koncentracije i čvrstine i te kako zavisi da li će Bjankoneri posle prvih 90 minuta dvomeča biti u plusu ili minusu, te da li će sačuvati fantastičan skor 20-4-0 kod kuće, u svim ovosezonskim takmičenjima.

A da su on i kolege iz zadnje linije, odnosno legendarni golman Đanluiđi Bufon dobro ispekli svoj zanat govore sledeće činjenice: Juventus u LŠ nije primio gol 350 minuta, tj još od utakmice sa Seviljom, novembra 2016, a sa samo dve lopte u mreži, na osam utakmica (oba puta posle prekida), prvi je na listi timova s najsigurnijom defanzivom.

– Barselona već tri godine ima istog trenera, a nije ni ekipu mnogo menjala. Nejmar se mnogo popravio, lukavi i snažni Suarez nikada ne prestaje da se bori, Rakitić je u potpunosti stasao… Da ne pominjem majstore Mesija i Inijestu. Deluje da je Barsa jača nego 2015, ali mi se čini da ipak nije… U odnosu na taj meč, kada smo imali Markizija, Vidala, Pirla i Pogbu, naš vezni red se promenio. Sada imamo drugačije igrače, zajedno smo sazreli i naučili kako da kontrolišemo tempo utakmice, shvatili kada je potrebno da napadnemo, a kada da se branimo – s merom hvali i saigrače i protivnika Bonući, inače ubeđen da je „Bajern najbolji tim u ovoj Ligi šampiona“ i da nemački šampion „nikada ne bi dozvolio da izgubi kao Pari Sen Žermen.

Pomenuti francuski velikan dozvolio je sebi luksuz da posle 4:0 u Parizu pod ručnom uđe u revanš sa Barselonom, što je platio nikada viđenim rezultatskim kambekom u istoriji LŠ. Ili blamažom, zavisi iz čijeg ugla posmatrate martovsko fudbalsko čudo na Kamp Nou. Zbog toga ni višemesečna navika petostrukog evropskog šampiona da kiksira u tuđim dvorištima ne može joj istanjiti šanse da baš protiv izabranika dokazanog taktičara Masimilijana Alegrija preokrene tu vodu na svoju vodenicu.

– Brojke su jedno, a teren nešto drugo. Ovo nije pretnja timu s najboljom defanzivom u ovoj Ligi šampiona već podsećanje da mi možemo da damo golova koliko hoćemo… kada smo pravi. Način na koji smo eliminisali PSŽ samo je još više pojačao našu želju za novim osvajanjem najjačeg klupskog takmičenja. Čak i kada nam ne ide niko ne sme da nas otpiše. Može, ali se obično loše provede – u pravu je Barsin golgeter Nejmar.

Koliko ne mari za loša iskustva na gostovanjima, koja bi Katalonce mogla da ostave bez ijednog trofeja, toliko Brazilac ne traži uporište u pozitivnom epilogu berlinskog finala s istim rivalom.

– Tada je bila jedna utakmica, sada ih imamo dve. Ni sastavi nisu isti. Samo ambicije, s tim što Juventus ništa manje od nas ne želi prolaz. Nismo navikli da ispadamo u ovoj fazi, ali svesni smo visine prepreke. Sve je otvoreno.

Iste večeri, na Vestfalenu, navijači domaće Borusije, gostujućeg Monaka, obični ljubitelji fudbala i skauti sa svih strana skauta moći će da vide dva najmlađa, najtalentovanija i najnapadačkija evropska sastava u ovom trenutku. S jedne strane Pjer-Emerik Abumejang, Kristijan Pulišić i Usman Dembele, a s druge Kristijan Mbape i Bernardo Silva, pojačani prekaljenim Radamelom Falkaom, obećavaju fudbal s puno trke, blic akcija, šuteva iz prve, atraktivnih driblinga, lucidnih asistencija… Nadamo se i pogodaka, kao što je bio slučaj u njihovim utakmicama pre ove.

Zanimljivi fakti

– Barselona nije nikada slavila u Torinu (2-2-0)
– Juventus je jedini italijanski klub u četvrtfinalima LŠ poslednjih pet sezona
– Juventus je jedan od dva neporažena učesnika tekuće LŠ
– Juventus nije izgubio kao domaćin u LŠ na poslednjih 17 utakmica (od 2013)
– Barseloni je dosuđeno najviše penala ove sezone u LŠ (4)
– Barselona je slavila na samo četiri od poslednjih 10 gostovanja u LŠ
– Barselona protiv klubova iz Serije A ima skor 6-9-5
– Juventusov bek Dani Alveš nastupao je za Barselonu od 2008. do 2016.
– Barselona je primila tri gola od napadača Gonzala Iguaina dok je igrao za Real

Prvenac Borusije i Monaka

Borusija iz Dortmunda i Monako nemaju istoriju međusobnih duela, ali im je, na primer, zajedničko da se nisu proslavili u dosadašnjim duelima sa klubovima iz Francuske/Nemačke. Milioneri imaju šest pobeda, (po) pet remija i poraza u njima, dok su Kneževi skupili sedam trijumfa, pet nerešenih ishoda i četiri poraza. Pažnju skreće i podatak da je Borusija izgubila svega jedan susret pred svojim čuvenim Žutim kopom u poslednjih 12 UEFA mečeva kod kuće. Drugi par sastajao se sedam puta, uz dve pobede Juventusa, dva remija i tri Barselonina trijumfa.