Stefan Marković – igrač neponovljive energije

Tako nešto tiho je najavljivao i kad je neposredno pre odlaska na pripreme na Kopaonik sa još nekoliko reprezentativaca prisustvovao otvaranju košarkaškog kampa „Teo 4“ na Srebrnom jezeru.

Marković je u reprezentaciji od 2007. godine kad je kao 19-godišnjak debitovao na Evropskom prvenstvu u Španiji. Tada je prve nastupe zabeležio i Miloš Teodosić, ekipa koju je vodio Zoran Slavnić ispala je nažalost posle tri poraza još u grupnoj fazi. Od tada je bio nezaobilazni i bitan „šraf“ u nacionalnoj selekciji, po ukusu svih selektora.

„Zaokružio sam u reprezentaciji sve što sam mogao. Velika je privilegija bila igrati za Srbiju i biti deo tima sa ovim sjajnim momcima. Sada mogu malo više da se posvetim porodici“, izjavio je Marković, koji je i na Srebrno jezero došao sa suprugom i decom, da bi tek posle toga otišao na „trodnevni odmor“ pre priprema.

„Pefi“, kako su ga zvali saigrači, imao je ulogu „stožera“ u timu. Tih i nenametljiv, ali srdačan i požrtvovan i na terenu i van njega, igrač je i kolega na koga uvek možeš da se osloniš, i na terenu i van njega. Teodosić, koji se sa Stefanom druži još iz pionirskih košarkaških dana, izjavio je više puta da je Stefan „duša tima“, a sada i da se nada da će se ovaj predomisliti i biti sa njima u sledećoj akciji dogodine na Evropskom prvenstvu.

Bilo je tokom njegove reprezentativne karijere i ne malo kritičara njegove igre, mnogi zvani i nezvani dozvoljavali su sebi da njegove kvalitete dovedu u pitanje, da naglase kako njegova ogromna uloga u defanzivi nije dovoljna za nacionalni tim jer je jelte, „bezopasan u napadu“. Stefan je zaista jedan od najboljih defanzivaca koje je srpska košarka imala, ali i izuzetno inteligentan igrač u oba pravca. Osim što je bio „ministar odbrane“, imao je veliku sigurnost u napadu, izuzetno retko je gubio lopte, kao plejmejker bio je izuzetno racionalan. Koliko je „bezopasan“ pokazao je bezbroj puta u karijeri, pa i sad u Riju, posebno u utakmici sa Australijom. Kao junior bio je izuzetan šuter, kao zreo igrač, postao je majstor selekcije šuta, a kad se na njega odluči, pogađa u visokim procentima.

NJegova košarkaška „multidisciplinarnost“ nije promakla ni trenerima jakih evropskih ekipa, karijeru je počeo u beogradskom Atlasu ali je odmah primećen od Hemofarma, tačnije od trenera Mute Nikolića. U Vršcu je tokom tri sezone stekao punu afirmaciju i zatim je prešao u italijanski Beneton iz Treviza. Sezonu posle prešao je u Valensiju gde je za dve godine ostavio zaista dubok trag i bio nezamenljiv član prve petorke. Godinu dana proveo je posle i u turskom Banvitu, da bi ga za poslednje dve sezone u Malagi česte povrede onemogućile da i u španskoj ligi, ali i Evroligi pokaže sav svoj kvalitet. Sledeću sezonu igraće u Zenitu iz Sankt Peterburga.

Marković je bio član čuvene juniorske reprezentacije koja je pobedila na Svetskom prvenstvu u Novom Sadu 2007. Bio je u seniorskoj selekciji koja je pod vođstvom Dušana Ivkovića osvojila srebro na Eurobasketu u Poljskoj dve godine kasnije. Pre dve godine srebro je doneo i sa Svetskog prvenstva u Španiji, i kolajna iz Rija je treća istog sjaja u njegovoj riznici.

Svi treneri o njemu se izražavaju u superlativu, svi uvek pominju i njegove ljudske osim košarkaških kvaliteta. Ista je priča i sa njegovim saigračima, oni čak naglašavaju da je njegova energija neponovljiva, pa i nezamenljiva. U svakom slučaju, Stefan je imao reprezentativnu karijeru bez ijedne mrlje. Tako će biti i ukoliko ga Teo nagovori da se predomisli.