Štefanek: Borio sam se za sebe i Srbiju

Štefanek je najavljivao da ide na medalju u Brazilu i na kraju je to i ostvario osvojivši zlato, u tom trenutku drugo u istoriji naše zemlje.

U intervjuu za B92 Štefanek je govorio o velikom uspehu koji je napravio u Brazilu, ali i planovima za budućnost.

„Uvek sam govorio, sport je čudna stvar, možeš da budeš prvi, a možeš i da ispadneš u prvom kolu. Ja sam obećao medalju, ali nisam obećao zlatnu. Rekao sam da bih voleo da bude zlatna. Stavio sam teret na sebe i meni je to pomoglo u pripremama za Olimpijske igre. Znao sam šta mi je u glavi, ne šta sam drugima obećao, nego šta sam ja želeo.“

Za razliku od mnogih sportista, Štefanek je od starta svesno na sebe stavio pritisak najavivši medalju.

„Bio sam miran. Ja ne volim puno da pričam, to sam i rekao, ja ne pričam, ja radim. Šta god da sam do sada rekao to sam i ispunio. Realan sam, mislim da sam bio realan, što se i dokazalo. Hvala Bogu ispalo je dobro, moglo je i da krene loše. Bio sam maksimalno koncentrisan. Bilo je teško kada je ispao Novak, kada su ispali strelci, pre mene su i u timskim sportovima bili ne tako dobri rezultati. Ja sam bio koncentrisan na sebe, jedino što sam uspeo da ispratim bio je džudista Aleksandar Kukolj koga sam otišao da gledam.“

Srbija je Igre završila sa odličnih osam medalja, ali tako nije izgledalo na početku takmičenja. Upravo je Štefanek, po priznanju mnogih, pokrenuo Srbiju u Brazilu.

„Ja ne volim to da govorim, mada mnogi ljudi i mnogi sportisti kažu da sam ja probio led. Drago mi je što ljudi tako misle. Kada sam pobedio rekao sam da se nadam da će pokrenuti lavina medalja. Hvala Bogu jeste, pokrenula se. Ja sam posle pratio ostale sportiste, čim sam sleteo u Pariz pogledao sam kako je Ivana Španović prošla, gledao sam Tijanu Bogdanović, kako su igrali košarkaši i košarkašice… Bilo mi je jako drago, evo i sada sam se naježio na te njihove rezultate. Kapa dole svima i veliko im hvala što su nas iznenadili. Ja sam otišao tamo zbog sebe prvenstveno da se rvem, zbog države, da se borim za Srbiju. Kada sam pobedio uzeo sam peškir u bojama Srbije, da pokažem svima kako smo mi sportska nacija.“

Od malih nogu Štefanek je veliki borac. Kaže da veliku zahvalnost za sve duguje roditeljima i bratu.

„Imao sam epilepsiju, nosio sam veliku dioptriju, imao sam operaciju očiju… Tada sam jednostavno pokušao da živim normalno i da uopšte ne obraćam pažnju na to. Možda mi je to i pomoglo u životu, morao sam da se borim za neke stvari i naučio sam da je život jedna velika borba. Hvala mojim roditeljima, hvala mom bratu, oni su uvek bili uz mene, podržavali su me bez obzira na tu bolest. Ja to njima ne mogu da zaboravim.“

Jedan je od rethik sportista koji su dva puta doživeli da se popunu na balkon ispred Skupštine. Najavljuje i treći balkon, ali ovoga puta u ulozi trenera.

„Mogu da obećam da se vidimo posle Tokija i da ću biti u ulozi trenera. Nadam se da ćemo se i tada videti na balkonu.“