Stevanović: Ostajem do prve, druge… evropske titule

Sve je bilo „spremljeno“ za proslavu prvog klupskog trofeja u mladoj istoriji mladog Novog Beograda, ali mu je Radnički pomrsio konce u finalu Kupa Srbije. Na kraju nestvarne 2021. godine za Kragujevčane, jer su u martu u Šumadiju doneli premijernu titulu prvaka Srbije, a u junu postali jedini regionalni vladar sa ovih prostora.

– Prethodnu kalendarsku godinu završili smo porazom od Crvene zvezde, na peterce u finalu Kupa Srbije, što je bio udarac za naše želje i ambicije, a ove to nadoknadili u tri takmičenja. Pobede na završnom turniru Regionalne lige, protiv dva od četiri najtrofejnija evropska kluba – zagrebačke Mladosti i dubrovačkog Juga – potvrdile su naše trofejne aspiracije. Domaća titula bila je logičan sled stvari, jer smo bili najkvalitetniji tim prošlog prvenstva. I ovaj Kup nam mnogo znači, obzirom da je uzet u sezoni sa novom vaterpolo mapom Srbije i projektom Novi Beograd kao njenim središtem. To nije nimalo spustilo naše ambicije, međutim, trebalo je iskočiti iz uloge autsajdera na finalnom turniru, namenjene i Crvenoj zvezdi i Partizanu. I zaboraviti naše nešto lošije otvaranje sezone, naročito dva poraza od Novog Beograda – kaže za Danas trener Uroš Stevanović.

* Ispada da je dobro što ste izgubili te utakmice od NB. Čemu su vas naučile?

– Nisu nam baš bili dobrodošli ti porazi, kao ni tajming tih utakmica, jer su stigle na red malo posle mog povratka sa jednomesečnog lečenja od korona virusa. Vratio sam se u klub posle uzimanja svetskog zlata na prvenstvu juniorskih selekcija, da bih se razboleo samo desetak dana posle tog 6. septembra. To nam je „pojelo“ vreme za uigravanje novih igrača. Jesmo ih doveli samo dvojicu, ali su oni projektovani kao vodeći, pa ih je trebalo uklopiti u tim, a starosedeoce „složiti“ sa njima. Ipak, u krajnjem zbiru, pomenuti porazi su poslužili svrsi. Juniorski prvaci i momci sa šireg spiska A reprezentacije osetili su da mogu igrati s takvim šampionima, a ja sam video gde mogu biti bolji. Shvatili smo šta treba da promenimo u odnosu na njih da bismo ih sledeći put dobili.

* Kako ste izbegli da vam ekipa ne „oboli“ od inferiornosti, ali i ne pregori u silnoj želji da se revanšira?

– Naši porazi su korigovali sliku o nama u javnosti i uticali na mišljenje vaterpolo ljudi u Srbiji i svetu o Radničkom, dok smo mi i dalje duboko verovali da se možemo vratiti na stari put. Prelomni trenutak desio se u porazu od Barselonete. Na poluvremenu smo gubili sa 3:9, da bi u druge dve četvrtine pokazali volju, agresivnost, pristup… koji su nas prethodno krasili. Ekipa je kliknula, povezala se i stvorila timski duh, taman na vreme, pred Fajnal – for Kupa.

* Smeta li vam što su svima puna usta „drim tima“ sa „11. aprila“, kao skoro sigurnog osvajača svakog takmičenja?

– Nimalo, čak nas je motivisalo to što smo bačeni u drugi plan pred završnicu Kupa, dok je teško breme favorita svaljeno na Novi Beograd. Pojava jednog takvog sastava podigla je kvalitet domaćeg vaterpola, učinivši da drugi klubovi budu operativniji, ambiciozniji, organizovaniji… Čak su i ugovori igrača, generalno, otišli na gore. Samo da taj trend kompletnog rasta potraje.

* Da možete da birate između odbrane domaće i regionalne titule, šta biste izabrali?

– Regionalna titula imala je daleko veći odjek u vaterpolo svetu, ali naše želje su da repriziramo oba uspeha.

* Ima li mesta razočarenju rezultatima u Ligi šampiona ili su oni primereni povratničkoj sezoni u elitnom takmičenju?

– Prevashodni cilj nam je bio da pokušamo da se plasiramo na Fajnal-ejt, ali nema mestu razočarenju. Ne u konkurenciji daleko starijih klubova od Radničkog, sa tradicijom učešća u Ligi šampiona, većim respektom vaterpolo zajednice i svim što ide uz to. Timski i klupski smo iskustveno profitirali.

* Strepite li od „čerupanja“ ekipe na kraju sezone, pre svega odlaska najboljih mladih igrača?

– I protekle sezone su im nuđeni daleko unosniji ugovori da pređu u druge klubove, ali izabrali su da ostanu, verujući u budućnost Radničkog i svoju perspektivu u njemu. Jedino smo prijateljski pustili Strahinju Rašovića.

* Koliko dugo još vidite sebe u kragujevačkom vaterpolo projektu, u kom ste prošli sve krize i zvezdane trenutke?

– Sve dok direktor Jugoslav Vasović i ja ne ispunimo san da donesemo evropsku titulu u Kragujevac. Prvu, drugu, treću… – kaže Stevanović, zahvalan na finansijskoj podršci grada i države klubu.