Stolica prva opcija

… posle osvajanja duple krune i apsolutne dominacije u derbijima sa večitim rivalom Crvenom zvezdom – onda je Marko Nikolić izabrao idealan trenutak za transfer iz Partizana u Videoton.

Mada će vam se čelnici novog šampiona, u neformalnim razgovorima, požaliti da ih je Nikolić izdao selidbom u Mađarsku, u trenucima još nestišane slavljeničke euforije, istina je da njegov potez nema štetan tajming. Nikolić im nije okrenuo leđa kada su mu ponudili posao posle odlaska Zorana Milinkovića, iako su ga godinu pre toga bez razumnog razloga pustili „niz vodu“ sa istog mesta, nije to učinio ni pre nego što je obezbedio povratak titule u Humsku niti u intermecu između završenog prvenstva i potonje pobede u finalu Kupa već dovoljno dana pre početka letnjih priprema.

Ostavljajući dovoljno vremena i prostora za traženje naslednika upravi, koja je sebi dozvolila da za već završene pregovore trenera pod ugovorom i drugog kluba sazna iz medija, a onda iste celo jutro ubeđuje da će priča imati srećan kraj, odnosno da će baš Nikolić voditi Parni valjak u trci za unosnu i realno nedostižnu Ligu šampiona.

Kada im je postalo jasno da Nikolićevu odluku ne mogu promeniti dali su se potragu za novim strategom. Kontaktirani su bivši treneri crno-belih, Grobarima omiljeni, Miroslav Đukić i Aleksandar Stanojević, ali su obojica odbila svaku pomisao o povratku na „mesto zločina“. Bilo je zagovornika angažovanja nekog od večitih trenera domaćih klubova, s malo više staža, čije bi dovođenje verovatno naišlo na otpor navijača, ali i potvrđenih stranaca, za koje se nema para. Da bi od početka kao prva opcija figurirao Ilija Stolica, inače lična želja Nikolića. Tridesetosmogodišnji strateg Voždovca nije vodio nijedan klub pre Zmajeva, među koje je stigao posle dvogodišnjeg iskustva u mlađim selekcijama Srbije, ali poznaje Partizan iznutra, jer je bio napadač crno-belih, pa pomoćnik u stručnom štabu u vreme Milinkovićeve ere. Važi za vrlo studioznog i nezavisnog u svom poslu, dobrog taktičara takođe, a oni koji su sarađivali s njim potenciraju i njegove neuobičajene pedagoške metode i gospodske manire u radu s ekipom, kao i u odnosu sa protivnicima. Bije ga i glas nekoga ko ne dozvoljava upravi da mu se meša u taktiku i izbor igrača, odnosno čoveka alergičnog na menadžerske uplive u svlačionicu.

Partizanovce je „kupio“ i pobedom nad Crvenom zvezdom, koja je bila početak kraja superligaške vladavine večitog rivala iz komšiluka, pa ne čudi što je na poziv iz Humske prekinuo odmor u inostranstvu i zapucao na sinoćnje direktne pregovore sa najužim rukovodstvom crno-belih. Voljan da iskoristi životnu priliku, ali bez namere da pristane na bilo šta.