Strahovi preživelih u najcrnjem danu Mančester junajteda: Čarlton ponovo u avionu na letu za Beograd, a Bezbi na povratku u zlosrećni Minhen

U tragediji na snežnoj pisti aerodroma u Minhenu, 6. februara 1958. u 15:04, pri trećem kobnom pokušaju uzletanja aviona „Lord Bargli” Britiš juropijen ervezja, ugašeni su mladi životi sedam igrača engleskog fudbalskog prvaka. Osmi je preminuo 15 dana docnije u Bolnici desno od Izara, kako je njeno ime po alpskoj reci na kojoj je najveći bavarski grad.

Među 44 člana posade na licu mesta ih je poginulo 20. Još troje je podleglo kasnije.

Mančester se vraćao iz Beograda. Dan ranije, pred 50.000 gledalaca na Stadionu JNA, izborio se za ulazak u polufinale Kupa šampiona.

U revanšu četvrtfinala s Crvenom zvezdom vodio je s 3:0 u prvih pola časa utakmice, ali su crveno-beli spasli čast u drugom poluvremenu (3:3). Na Old Trafordu, tri nedelje pre toga, engleski tim je pobedio s 2:1.

U našem glavnom gradu je naišao na topao i prijateljski prijem, a ispraćen je s uspomenama na „treće poluvreme” u dražima Skadarlije, koje je priredilo Zvezdino rukovodstvo. Ni slutnje da će nekima iz gostujuće ekspedicije to biti poslednja noć.

Golman junak u tragediji

Život je iza strahote morao da pođe dalje.

Samo 13 dana posle jezive nesreće i još manje od potresnih sahrana Mančester junajted je pred 60.000 ožalošćenih duša dočekao Šefild Venzdej u osmini finala domaćeg kupa. I pobedio je s 3:0.

Prinudni tim je sastavio pomoćni trener Džimi Marfi, Velšanin, koji je uporedo vodio velšku reprezentaciju. Sudbina je htela da ne putuje u Beograd.

Vels se upravo 5. februara prvi put domogao Mundijala (sledeće učešće tek u Kataru 2022). U baražu za odlazak u Švedsku sastao se s Izraelom, najuspešnijim iz afričko-azijskog regiona. Pobedio je s 2:0 i u gostima, a i u revanšu u Kardifu.

Marfi je za utakmicu tuge uz rezerviste i podmladak mogao da računa i na dvojicu iz olupine aviona, koji su igrali i na Topčiderskom brdu. Desni bek Vilijam Bili Foulks je poneo kapitensku traku.

Na gol je stao Hari Greg, koji je sebe uzdigao u junaka Minhena.

Poneo je oreol hrabrosti zbog nesebičnog požrtvovanja da iz krša u plamenu pored beznadežnih spasava one koji su davali znake života. Izbavio je svog teško povređenog trenera Mata Bezbija i tri njegove bebe, svoje saigrače – Bobija Čarltona, Džekija Blančflauera i Denisa Vajoleta – ali i trudnicu Veru Lukić, suprugu jugoslovenskog vojnog atašea u Londonu, i njihovu dvogodišnju kćer Vesnu.

Junajted ći ići dalje

Program meča s Venzdejom, prateća brošura koju su o utakmicama engleski klubovi redovno štampali, bio je posvećen stradalima i onima koji su još ležali u bolničkoj postelji desno od Izara, oporavljajući se ili se neizvesno boreći za život.

Glavna simbolična poruka sveske malog formata glasila je „Junajted će ići dalje”. Na mestu predviđenom za sastav tima nije bilo upisano nijedno ime.

Vajolet i još tri takođe lakše povređena igrača Albert Skenlon, Ken Morgans i Rej Vud obavestili su se u bolnici preko telefona o rezultatu.

Bezbi, koji je prezdravljao, iako mu je u početku sveštenik došao uz krevet, ne samo da nije znao da se meč igra već se od njega krila pogibija.

Dankan Edvards je preminuo 21. februara. Džoni Beri se izvukao, ali više nikada nije zaigrao, kao i Blančflauer.

Posle Edvardsove smrti pred Bezbijem se više nije ćutalo. Bolnu istinu mu je saopštila supruga, koja se danima zauzimala da bdi pored njega. Bezbi je prirodno bio vrlo uznemiren i potišten. Moralo je da se deluje injekcijama morfijuma i sedativima.

U samo nedelju dana Mančester je triput odmerio snage s Vest Bromvič Albionom. U tim utakmicama se vratio Čarlton, 20-godišnjak, a već zvezda engleskog fudbala, najbolja od svih Bezbijevih beba, dvostruki strelac u Beogradu u dva minuta.

U prvoj utakmici četvrtinala kupa, 1. marta, bilo je 2:2 u Birmingemu. U ponovljenoj utakmici, četiri dana kasnije na Old Trafordu, Junajted je prošao dalje s 1:0, a rival mu je vratio milo za drago na istom mestu 8. marta s 4:0 u ligaškom duelu.

Kasnije su se timu priključili i Vajolet, koji je dao prvi gol na Stadionu JNA, i Morgans.

Bezbi se vraća kući

Bezbi je iz bolnice otpušten s nogom u gipsu, 17. aprila. Dirljivo se, šepajući uz pomoć štaka niz hodnik, opraštao od posvećenog medicinskog osoblja, a na kraju i s profesorom Georgom Maurerom, načelnikom koga je odlikovalo britansko kraljevstvo. Pre svih Bezbi se pozdravio s novinarom Frenkom Tejlorom, poslednjim koji je zadržan na lečenju. Osam njegovih kolega, takođe izveštača s Topčidera, nisu se vratili živi.

I Bezbi je do Londona otputovao vozom. Odana žena se nije odvajala od njega.

Junajted je u crnini bio dostojanstven i zaslužio je poštovanje i divljenje cele Evrope. Preko Fulama se probio u finale kupa. Izgubio je na Vembliju pred 100.000 ljudi od Boltona s 2:0.

U polufinalu Kupa šampiona se sastao s Milanom. Savladao ga je kod kuće s 2:1, a posle šest dana, 14. maja, izgubio je na San Siru s 4:0. Na Apenine je putovao železnicom.

Bolno sećanje do zemunskog aerodroma

Čarlton je propustio obe utakmice, jer je Engleska već krenula da se kroz prijateljske mečeve sprema za Svetsko prvenstvo u Švedskoj.

Gordi Albion je 7. maja pobedio Portugaliju na Vembliju s 2:0, a Čarlton je dao oba gola.

U petak, 9. maja, engleska reprezentacija je krenula s londonskog aerodroma preko Ciriha za Beograd. Za nedelju, 11. maja, bio je zakazan dvoboj sa Jugoslavijom, takođe učesnikom Mundijala.

Čarlton, jedini iz Mančester junajteda u selekciji Valtera Vinterbotoma, prvi out je ušao u avion posle trauma iz Minhena tri meseca ranije.

„Niko nikada neće saznati mali pakao koji je Bobi morao da proživi na putu za zemunski aerodrom. Bio je to prvi put da bilo koji igrač Junajteda ide avionom od tragičnog februarskog dana. I to da ide nazad na stadion na kojem je toliko njegovih saigrača igralo poslednju utakmicu. Nije ni čudo što je u zgradi londonske vazdušne luke sedeo bled u licu, napet i ćutljiv. Nije ni čudo što se nije nasmešio kad je avion sleteo u Cirih da natoči gorivo, jer je iz istog razloga sleteo u Minhen iz Beograda. Pauza u Švajcarskoj je trajala dva i po sata. Zatim se s razglasa čula dramatična poruka da je na avionu kvar na pumpi za gorivo. Hvala Bogu, otkrili su na vreme, tiho je progovorio mladi Čarlton. Po reprezentaciju je došao drugi avion”, bio je jedan od izveštaja u engleskoj štampi.

Debakl „mlohavih Engleza“

U subotu, dan uoči utakmice, Vinterbotom je ušao u žučnu raspravu s predstavnicima jugoslovenskog saveza, jer Englezima nije bilo dozvoljeno da treniraju na Stadionu JNA, poprištu borbe. Objašnjeno mu je da je to reciprocitet, pošto „plavima”, kad su u novembru 1956. bili gosti na Ostrvu (3:0 za domaćina), nije dato da osete Vembli.

Protivnik je poslat na pomoćno igralište, ali je Vinterbotom bio uporan. Protestujući da taj teren nije ni pokošen, izborio se za svoje.

Jugoslavija je sutradan, po vrelom majskom danu (32-33 stepena Celzijusa), pregazila Englesku s 5:0 pred 55.000 gledalaca. Miloš Milutinović (Partizan) dao je prvi gol, Todor Veselinović (Vojvodina) poslednji, a Aleksandar Petaković (Radnički Beograd) postigao je het-trik.

Ostrvski mediji su se ostrvili na reprezentaciju. „Ovog ponižavajućeg popodneva samo je jedan od naših 11 mlohavih igrača izgledao kao reprezentativac Engleske. Sjajni izuzetak je bio golman Edvard Hopkinson, sigurno najzasposleniji čovek na kontinentu danas”, primetio je izveštač Dejli Heralda.

Turneju iza Gvozdene zavese Englezi su nastavili susretom sa Sovjetskim Savezom u Moskvi (1:1).

Klađenje na konje preče od reprezentacije

Mančester junajted je bio deveti u prvenstvu zlokobne sezone. Predlagalo se da ponovo igra u Kupu šampiona, ali to nije naišlo da odobravanje Fudbalske asocijacije Engleske. Takmičio se prvak Vulverhempton.

Supruga je ubedila klonulog Bezbija da krene iz početka. Vratio se na klupu, ali i u Minhen.

Mančester je u avgustu, pola godine posle svog najcrnjeg dana, igrao s gradskom selekcijom sačinjenom od igrača Bajerna i Minhena 1860.

Strahovi od avionskog leta još su bili sveži. Gosti su iz Engleske pristigli brodom preko Lamanša pa vozom.

Prvo su otišli da u znak zahvalnosti odnesu cveće u bolnicu koja ih je spasla.

Domaći sastav je pobedio s 4:3.

Najistaknutiji na meču bio je Bajernov napadač Erih Viče Han, koga su Englezi zbog gracioznog stasa zvali Leteća olovka.

Malo pre te utakmice on je odbio poziv selektora Zapadne Nemačke čuvenog Sepa Herbergera na okupljanje reprezentacije s obrazloženjem da nema vremena jer mora da ide – da se kladi na konje. Reprezentativac zbog svoje strasti nikad i nije postao.

Nemački sudija ostao bez večere

Dogodine, u leto 1959, Mančester junajted, već vicešampion (Vulverhempton ponovo prvi, izbacio Crvenu zvezdu u prvom kolu KEŠ), opet je došao u Minhen, ali avionom.

Bezbi se okuražio da pobedi zlehude misli, a osokolio se i ceo Junajted.

Još jednom na stadionu Grinvalder gosti su tada pobedili s 2:1.

Novo prijateljstvo dva kluba stavljeno je na iskušenje kada je domaći sudija Oto Fišer 25 minuta pre kraja utakmice isključio defanzivca gostiju Džoe Karolana zbog nekoliko grubljih prekršaja nad Mađarom Jozefom Žambokijem.

Odmah zatim put u svlačionicu je pokazan i Albertu Kviksalu, koji je došao na Old Traford iz Venzdeja u septembru 1958. Presudilo je prijateljstvo Bezbija i Šefildovog trenera Erika Tejlora. Iako je rukovodstvo zauzelo stav da ga ne pusti, Tejlor je slomio glavne ljude kluba: „Zamislite da nas je zadesila nesreća Mančestera i da moramo da počnemo iznova”.

Kviksal je prevremeno završio utakmicu po prijavi snimatelja pored igrališta pomoćnom sudiji da je engleski igrač šutnuo Mađara u metežu zbog prvog isključenja.

Fišer je posle utakmice došao na Bajernov stub srama. Zato što je bez preke potrebe isključenjima uvredio goste, nije pozvan na zvaničnu večeru.

Gol sa pola

Mančester je na poluvreme otišao s vođstvom golom Vajoleta.

U predahu golman Greg je ukazao Kviksalu da njegov kolega sa suprotne strane terena Mađar Arpad Fazekaš ima običaj da stoji nekoliko metara ispred svog gola.

U drugom poluvremenu prvi su s centra kretali gosti. Vajolet je samo blago ćušnuo loptu, a Kviksal je lobovao Fazekaša s 53 metra. Za četiri sekunde Mančester je udvostručio zalihu. Bajern je ublažio poraz.

Junajted je uzvratio gostoprimstvo 21. novembra 1960. Pobedio je s 3:1 Vajoletovim golovima. Na toj utakmici je u Bajernovom timu igrao Milutinović, koji je u toj sezoni bio među Bavarcima.

„Crveni đavoli“ su gosti Bajerna u spomen-utakmici bili i 1961. Opet su pobedili, s 2:0.

U znak sećanja na tragediju u Minhenu postoji Trg Mančestera, koji je posvećen i prijateljstvu dva kluba.