„Bezumni čin nasilja“: Sagovornici Danasa o slučaju prebijanja sudije na meču mlađih pionira

Na susretu koji je odigran u Kaluđerici, arbitar je najpre pokazao žuti karton, a potom i crveni golmanu Milano starsa „zbog učestalih prigovora i psovanja“, što je bio povod da ga Milanov, pred očima dece, udari nekoliko puta u glavu. Susret je prekinut, a sudija je napravio zapisnik po dolasku policije.

Incident se dogodio u takmičenju u kojem nema ispadanja, niti ulaska u viši rang, ali se vodi tabela i rezultati utakmica se objavljuju na internetu.

Dejan Nedić, predsednik Izvršnog odbora Organizacije fudbalskih sudija FSB, kaže za Danas da je otkazivanje svih utakmica reakcija na „bezumni čin nasilja“.

– Ovo se dogodilo pred decom od 13 godina i morali smo da reagujemo. I ranije je bilo manjih incidenata na utakmicama mlađih kategorija, ali ovo je već treći teži slučaj u nizu za kratko vreme.

Nedić ističe kako je on na čelu novog rukovodstva sudijske organizacije Beograda.

– Od kad smo mi izabrani stvari su krenule u dobrom pravcu. Incidenata je uvek bilo i verovatno će ih biti i u buduće, ali to neće proći bez posledica – kaže Nedić.

Dejan Filipović, predsednik Sudijske komisije FSS, kaže da ga je događaj u Kaluđerici pogodio i kao arbitra, ali i kao roditelja.

– Ja sam otac troje dece, a osmogodišnji sin trenira fudbal i igra mini ligu za to godište. Ovaj događaj mogu da sagledam iz oba ugla, kao roditelj i kao fudbalski sudija. U svakom slučaju ovo je strašno. Nasilje bilo koje vrste u fudbalu, a naročito na utakmicama mlađih kategorija je neprihvatljivo – kaže Filipović.

U četvrtak je trener koji je napao sudiju tvrdi da je on žrtva i da je odgovorio tek kad ga je sudija prvi udario.

– Predavač sam na brojnim kursevima za sudijske licence i učimo polaznike da su treneri najbitnija funkcija u fudbalu. Učim ih da prema njima moraju da se ponašaju sa poštovanjem, da im persiraju i da im ne odgovaraju na uvrede. Na bilo kom nivou takmičenja nikada nećete videti sudiju koji vređa trenere, ali ćete videti brojne suprotne primere. Ovaj događaj je udar i na njihovu profesiju. Nadam se da će trenerska organizacija pronaći način da se obračuna sa ovakvim pojavama – rekao je Filipović.

Veliki broj utakmica mlađih kategorija beogradskih klubova igra se na terenima na Adi Ciganliji, a svedoci kažu da veliki problem predstavlja ponašanje roditelja. Oni vređaju sudije, trenera, decu iz drugih klubova, dok nisu retki ni međusobni fizički obračuni tata i mama.

– Ja sam od onih retkih roditelja koji ne prigovara sudijama i ne mešam se u rad trenera. Međutim, u kontaktu sa kolegama iz inostranstva sam saznao da se to događa i širom Evrope, da to nije karakteristično samo za Srbiju. Ne samo da roditelji vređaju sudije, već se i deca loše ponašaju, što je dovelo do toga da nemaju dovoljno arbitara, ljudi ne žele to da trpe.

Dragan Koković, sociolog sporta, kaže da su u Srbiji škole fudbala „neuređeno polje“ i da je nekim njihovim vlasnicima važnije da pokupe pare od roditelja za članarinu, nego da pravilno rade sa decom.

– Da bi deca išla u te školice mora da se izdvoji novac, koji za mnoge roditelje nije mali izdatak, a ta komercijalizacija sa sobom nosi mnoge loše stvari. Treneri su najveći problem, a to mogu da tvrdim zato što često vodim na trening mog osmogodišnjeg unuka. Posmatram kako se učitelji fudbala ponašaju i vidim da je sve podređeno rezultatu, čak i u uzrastima kad bi deca trebalo da se igraju, a ne da se takmiče. Često povlađuju roditeljima, razdvajaju decu na više i manje talentovane i zaboravljaju koliko je njihov moralni dignitet važan kad rade sa mladim kategorijama.

Koković dodaje da događaj u Kluđerici treba posmatrati u širem društvenom kontekstu.

– To što se desilo nije individualno nasilje, nego društveni problem koji ima širi kontekst i dok fudbal ne stavimo u širi kontekst mi te stvari ne možemo rešiti. Huligansko ponašanje se pomerio ka mlađim kategorijama u fudbalu, jer mnogi roditelji i deca vide u sportu šansu za uspeh u životu, a ne u obrazovanju. Imamo roditeljski huliganizam jer se oni često potuku na tribinama, vrše pritisak na trenere i vređaju sudije. Umesto da puste decu da se igraju oni ih od prvog dana driluju i pokušavaju da od njih naprave šampione, kako bi rešili svoje egzistencijalne probleme – kaže Koković.