Sudbina Huventuda kao opomena svima

Huventud je prvi osetio svu surovost novoinstaliranog sistema. Iako je bio percipiran kao jedan od tri favorita za osvajanje Evrokupa, sa garantovanim domaćinstvom do projektovanog finala, izgubio je od Ulma i tako završio sezonu na međunarodnoj sceni na neslavan način (73:79).

Ekipa Jake Lakoviča napravila je iznenađenje koje bi do kraja takmičenja moglo da se svrsta među najveće. Jednostavno, Huventud je regularni deo sezone završio sa skorom 12-4, kao prvoplasirani iz Grupe A imao je garantovano domaćinstvo sve do projektovanog finala, a pritom do plej-ofa nije izgubio nijednu utakmicu kod kuće.

Huventud je percipiran kao najbolji defanzivni tim u čitavom Evrokupu. Do meča sa Ulmom u proseku je primao 71,6 poena po utakmici, istovremeno igrajući vrlo kolektivno u napadu. Uostalom, sa 20,9 asistencija po meču, bio je drugi najbolji tim u čitavom takmičenju.

Ništa nije nagoveštavalo da bi epilog mogao da bude toliko iznenađujući, jer je nekadašnji evropski šampion nastupio skoro u kompletnom sastavu. Nedostajao je samo slovački reprezentativac Brodžijanski, dok je Ulm u Kataloniju stigao sa jedanaest opcija u rosteru. Regularni deo završio je sa svega sedam pobeda, kao tim sa jednom od najlošijih odbrana u čitavom takmičenju. Ono što je moglo da poveća pozornost u redovima Huventuda jeste bila činjenica da je od pomenutih sedam, čak četiri trijumfa ostvario na gostovanjima.

Jasno je da su košarkaši Huventuda pali na psihološkom planu. Na njihovom primeru iskustvo ekipe moglo bi da se podvede pod psihološku floskulu, s obzirom na to da je tim iz Badalone bio jedan od najiskusnijih u plej-ofu. Dobar broj igrača igrao je i u Evroligi: Tomić, Vives, Ribas, Brendon Paul, međutim osim Ribasa ostali su definitivno pali na ispitu.

Zanimljivo je da je u Huventudu najbolji bio Derek Vilis (17p), 206 centimetara visoki igrač centarske linije, koje se evropskoj javnosti predstavio u punom sjaju nastupajući upravo za Ulm u sezoni 2019/20.

Da Nemci imaju, generalno dobru skauting službu i veoma intenzivnu konekciju sa NBA i Razvojnom ligom može se videti i na primeru Ulma. Huventud su na kolena oborili američki košarkaši, sa prethodnim NBA iskustvom. Semaj Kristonson (21p, 6as), prekaljeni plejmejker, na NBA draftu 2014. izabran je kao 55. izbor. Jedno vreme bio je čak i startni plej Oklahome i sve do 2018. pokušavao je da ostane u najkvalitetnijem takmičenju na svetu.

Javnost na Starom kontunentu najbolje ga pamti po neubedljivoj epizodi u Baskoniji, međutim u Ulmu, pod vođstvom nekada sjajnog pleja, Jake Lakoviča oseća se veoma komforno. DŽaron Blosomgejm (21p) neko je ko bi naredne sezone mogao da napravi i evroligaški iskorak u karijeri koja je četiri godine trajala na univerzitetu Klemson. Snažni, atletski predisponiran, sposoban čak i da igra na mestu petice visine 198 centimetara, Blosomgejm je posle izbora na NBA draftu 2017. od strane San Antonija sa 59. pozicije tri sezone pokušavao da se izbori za NBA ugovor. Kada u tome nije uspeo nastupima prošle sezone u Izraelu, uprkos tome što ima 29 godina, uverio je Ulm da je vredan angažovanja.

U Evrokupu je skoro na proseku od 16 poena i osam skokova, uz odličnih 39 odsto za tri poena. Centarsku poziciju u ekipi pokriva Kristijano Felicio, Brazilac koji je od 2015 do 2021. čak šest godina igrao za Čikago Bulse, neretko bivajući i startna petica. Ne malo NBA iskustvo ima i bek Sindarijus Tornvel (12p, 9sk) koji je u karijeri nastupao za Kliperse, NJu Orleans i Orlando, pre nego što je ove sezone stigao u Ulm.