Sudbina srpskih trenera: Dovedu ih kao pse bez pedigrea, pa ih prvom prilikom „šutnu“

Posle četiri odigrana kola u Superligi Srbije dvojica trenera su već dobila otkaz u svojim klubovima – Radnik iz Surdulice ga je uručio Aleksandru Linti, dok je Mladost iz Novog Sada raskinula ugovor sa Brankom Žigićem, a još nekoliko njih je na dobrom putu da im se to dogodi u narednih nekoliko dana. Oba stručnjaka su ovoga leta preuzeli timove, prošli pripremni period, međutim, uprave klubova procenile su već posle nekoliko utakmica da njihove ekipe nisu ispunile očekivanja.

U poređenju sa drugim ligama vek trajanja trenera u srpskim klubovima je najkraći u Evropi, a i u svetu se nalazi među najgore plasiranima.

Goran Stevanović, bivši fudbaler i trener, tvrdi da su česte smene trenera u najčešće posledica loše odluke ljudi u klubovima, koji nisu u stanju da procene koga i zašto angažuju.

– Srpskom fudbalu ne služi na čast što se takve stvari dešavaju, bavim se tim poslom i znam da promena trenera nije rešenje. Međutim, simptomatično je da se to tako često dešava. Bojim se da je to samo posledica, a da je uzrok nešto što je mnogo veći problem. Pre svega, mnogi klubovi i ne znaju zašto su doveli određenog trenera, često to rade bez neke određene ideje, samo zato što neko nema angažman pa uzmu prvog ko je slobodan. Kad se dovodi trener treba da znate šta želite od njega, slično kao kad kupujete psa pa tražite da vidite pedigre. Na kraju, i klub i trener plaćaju visoku cenu – klub zato što mora da isplati obaveze iz ugovora, a treneri zato što ostaju bez posla i sa etiketom da su dobili otkaz i da nisu bili uspešni.

Stevanović tvrdi i da deo odgovornosti snose i treneri, koji bez puno razmišljanja prihvataju ponude.

– Kolege pristaju na sve ponude jer nema posla, nemaju izbora jer im je novac neophodan. Često preuzimaju ekipe po svaku cenu, a kad se ispostavi da nisu imali kvalitetne igrače onda pričaju da nisu krivi, traže opravdanja.

Bivši selektor Omana, pomoćnik selektora reprezentacije Srbije i Crne Gore i trener Partizana smatra da u Srbiji treneri nemaju dovoljno iskustva pre nego što dobiju priliku da vode klubove.

– To je teško pitanje. Kod nas se dešava da trenerima prvi posao bude vođenje prvog tima nekog superligaša, pa i onih najboljih, a to ne sme da se radi. Velika je razlika između dobrog igrača i dobrog trenera, nije dovoljno da se poznaje samo taktika, potrebno je i iskustvo, poznavanje pedagogije i psihologije i još puno stvari. Kod nas se često dešava da se početnicima daje posao i da se oni vežbaju i uče vodeći prve timove. Predsednici klubova ulože veliki novac u pravljenje ekipe, a onda daju tim početnicima da vode tim. Pitam se da li tako rade i u biznisima koje imaju. To što se radi kod nas je van svake logike.

Stevanović ističe primer selektora reprezentacije Srbije Dragana Stojkovića.

– U Srbiji ne možeš da prodaješ prazne priče, ovde ljudi izuzetno dobro poznaju fudbal. Reprezentacija sa Piksijem je najbolji dokaz. Čovek došao i napravio rezultat, vidi se kakva je igra ekipe. Međutim, on je godinama sticao iskustvo da bi došao do tog nivoa – kaže Stevanović u razgovoru za Danas.

Najgori u Evropi

Fudbalska opservatorija (CIES) napravila je prošle godine analizu sa ciljem da utvrdi koliko se treneri zadržavaju na klupama klubova u 90 najjačih liga sveta, a dobijeni rezultati su poražavajući sa Srbiju, s obzirom da je naše elitno takmičenje po tom kriterijumu među poslednjima u Evropi. Prosečan radni vek jednog stručnjaka u Superligi Srbije je svega 188 dana ili samo jedna polusezona. Čak 62,5 odsto njih ne potraje duže od šest meseci na istoj adresi, a tek 6,3 odsto uspeva da se zadrži duže od dve godine. U sadašnjem sastavu Superlige samo je Dejan Stanković na klupi Zvezde duže od dve godine. U svetskim okvirima, samo su tri lige gore od Superlige po tom pitanju: šampionat Brazila (163 dana), Primera iz Bolivije (162) i Pro liga Saudijske Arabije (156 dana).

 Karasi: Klubovi angažuju neiskusne neznalice

Bivši trener Stanislav Karasi kaže za Danas da su česte promene trenera posledica činjenice da klubovi angažuju nestručne trenere. „Po meni tu nema ništa neobično zato što klubovi idu protiv sebe i protiv trenerske organizacije. Dovode početnike, ljude koji nisu dovoljno iskusni, obrazovani i stručni, kao da odmah po završetku osnovne škole krenete na fakultet. Normalno da imaju puno rupa i stvari koje ne znaju i nisu u stanju to da nadoknade onim što čuju ili što pročitaju. Osnovni problem u srpskom fudbalu su treneri i kad shvatimo da je to jedini način da srpski fudbal napreduje onda ćemo imati bolje rezultate.

Karasi dodaje da nije problem u tome što stručnjaci u Srbiji ne ostaju dugo u klubovima, već to što neki od njih uopšte prihvataju da vode ekipe u Superligi. „Bezobrazluk je da ljudi prihvataju obaveze koje ne mogu da ispune, ja im ne bih dao ni toliko. Moraju da iza sebe imaju iskustvo i rezultate, ako toga nema onda ne mogu da rade u bilo kom klubu, a kamoli u onim najboljima“, smatra iskusni stručnjak.

 Samo petorka zadržala posao

Od 16 klubova u Superligi Srbije čak njih 11 promenilo je trenere u letnjoj pauzi između dva prvenstva, a samo su petorica zadržala posao – Dejan Stanković (Crvena zvezda), Žarko Lazetić (TSC), Slavko Petrović (Spartak), Dragiša Žunić (Mladost Lučani) i Igor Bondžulić (Javor).