Sudije su potvrdile da nema vanzemljaca

Ne samo zbog neospornog kvaliteta Amerikanaca, niti činjenice da su nas u kratkom vremenskom periodu ubedljivo pobedili (u prijateljskoj utakmici i prvom kolu olimpijskog turnira) već i zbog ne baš blistavih partija naših košarkaša protiv Južnog Sudana i Australije. Nas sam potcenio, njih precenio.

Kari, Lebron, Durent, Džejms, Embid…su zvezde najbolje lige na svetu i činilo se da ova reprezentacija nije ništa manje kvalitetna ekipa od prvog, pravog Drim tima u kom su igrali: Majkl Džordan, Leri Bird, Medžik Džonson, Čarls Barkli, Klajd Dreksler, Patrik Juing, Karl Meloun, Skoti Pipen,…

Međutim, nisu oni vanzemaljci, već ljudi od krvi i mesa. Umeju i oni da promaše i zicer i slobodna bacanja,…ne umeju baš da gube, nisu na to navikli.

Uživao sam gledajući ona njihova isprepadana lica u prvom poluvremenu, nisu mogli da shvate šta ih je to snašlo, da ih košarkaši iz tamo neke Srbije, koji imaju samo Jokića, kako je rekao njihov selektor Stiv Ker, „razbijaju“ sa 17 razlike. Prvi put sam video da selektor SAD prilagođava igru svoje reprezentacije protivniku.

Nadmudrio je naš Kari njihovog Kerija, održao mu javni čas kako se taktički priprema i vodi tim. Zbunio ga je pre svega kombinovanjem igre u odbrani, malo presing, malo zona, pa mečap zona, pa opet presing.

Naravno, ni Pešić nije vanzemaljac. Pravio je i on greške, najveću što je „zaboravio“ u drugom poluvremenu da na klupi ima Avramovića koji je perfektno odigrao prvo poluvreme i ne samo u odbrani već je i postigao 15 poena.

Vanzemaljci nisu ni naši košarkaši. Odigrali su jednu od najboljih utakmica u istoriji Srbije, dali svoj maksimum, pa i više od toga, ali…

Ali, pravili su i oni greške, u par situacija loša komunikacija u odbrani, ishitreni šutevi Bogdanovića i Gudurića, faul Jokića (Amerikanci iz tog napada postigli šest poena). Sitnice, ali kad je rival reprezentacija SAD onda te „sitnice“ mnogo znače.

Sudije su i definitvno potvrdile da nema vanzemljaca. Ne samo da su svaku „sumnjivu“ loptu dodelili Amerikancima, dozvolili im da, praktično, prebiju naše igrače u reketu, već su bili toliko impresionarani što „dele pravdu“ NBA zvezdama, da su skoro svih četrdeset minuta sa njima, pogotovu Lebronom, ćaskali o svemu i svačemu, čekao sam samo trenutak kada će da zatraže selfi, ili bar autogram od njega.

Svaki poraz teško pada, ovaj ima specifičnu težinu. Već za manje od 48 sati naše košarkaše očekuje utakmica za treće mesto. Treba se mentalno i fizički odmoriti i pripremiti za duel sa Nemačkom. Verujem da ću naše košarkaše 13. avgusta pozdraviti na „balkonu“.