Sudio finale Olimpijskih igara a ostao bez „državnog dresa“: Nisam želeo da Srbiju zamenim Švajcarskom, bio sam prinuđen

Vladimir Simonović je godinama unazad jedan od najboljih odbojkaških sudija na svetu. Rođeni Kragujevčanin ponosno je reprezentovao Srbiju na svim velikim takmičenjima, zaključno sa finalom Olimpijskih igara. Bio je glavni sudija kada se odlučivalo o svetskom zlatu, najvrednijem odličju u Ligi nacija, klupskoj Ligi šampiona.

Čitava svetska javnost znala je da je srpska odbojka iznedrila jednog od najboljih sudija na svetu. Delovalo je da će odbojkašku penziju dočekati u „najomiljenijem dresu“ međutim, javnost je ostala bez daha kada je pre neke dve godine ispod imena i prezimena Vladimir Simonović izašao potpis Švajcarska.

Proslavljeni sudija odlučio je da obrazloži odluku donešenu bez svoje volje, potez koji je morao da povuče kako bi spasao svoju karijeru.

– To je jednostavna, a komplikovana priča. Ma šta bilo ko od pojedinaca u Srpskoj sudijskoj organizaciji pokušavao da objasni u moje ime – ja to apsolutno ne prihvatam i decidirano odbijam. Korona je napravila katastrofalnu situaciju u celom svetu… Ja sam u jednom trenutku iz Srbije uspeo da pređem u Švajcarsku. Sećam se dobro. To je bio dan, kada je označen početka mogućnosti putovanja. Vrlo brzo su krenule restrikcije, PCR testovi, nemogućnost prelaska granice. Već je bila najava da će se Olimpijske igre održati i u jednom trenutku ja nisam mogao da dođem u Srbiju. Ljudi iz Odbojkaške federacije Švajcarske su bili veoma korektni i pozvali su me. Kao što svaki igrač mora da trenira, tako je i za sudiju bilo neophodno da sudi. Utakmice su se odigravale na nekom nivou takmičenja, pozvali su me i ja sam prihvatio. Taj potez – iako potpuno zakonski, potpuno legalan, spada u kategoriju otvaranja granica i širenja vidika – nije se dopao rukovodstvu Sudijske organizacija Srbije, koja je donela nezakonitu odluku o mom prevođenju u status mirovanja iz sebi znanih razloga i tu nije bilo mesta nikakvoj raspravi. Ta odluka je bila veoma opasna jer je pretila da zaustavi moju sudijsku karijeru. To tako funkcioniše. Ako iz matične Sudijske organizacije ne ide predlog za međunarodna takmičenja, to znači kraj – detaljno je Vladimir Simonović obrazložio razloge tako radikalne odluke, u razgovoru za Mozzart sport.

Dve federacije su morale da se dogovore kako bi Simonović mogao da nastavi sa suđenjem pod drugim državnim obeležjima.

– Dogovorom Švajcarske federacije i Srpske federacije. To je bio prelomni momenat, bio sam isforsiran da napravim korak da bih nastavio da se bavim sudijskim poslom u Švajcarskoj. Ja sam uz pomoć Odbojkaškog saveza Srbije i Švajcarske – koji su sklopili načelni sporazum počeo da sudim pod okriljem Federacije Švajcarske. Hvala jednima, hvala drugima. Srpska sudijska organizacija nije razumela, sprovela je svoju nezakonitu politiku. Ja sam uradio što sam morao da zaštitim sebe, pa sam se obratio organima zakona, koji su nakon sprovedenog postupka utvrdili nezakonitost i naložili Srpskoj sudijskoj organizaciji da tu odluku poništi. Ali, kako bih vam rekao… Nakon svih godina uspeha, možda je najveći žal što sam čak i u direktnim obraćanjima i internim izveštajima – stekao utisak da neko pokušava da obriše ono što sam uradio za Srpsku sudijsku organizaciju. Ne ja kao ja… Potpuno je neshvatljivo. Kako god da se sudija zove, a sudi u finalu Olimpijskih igara, finale SP, ko zna koliko finala Liga šampiona, velikih takmičenja – gde je reprezentovao svoju zemlju – da neko to sve proba da zaustavi. Bez poštovanja, bez trunke griže savesti, kako već to da nazovem. Meni je potpuno nejasno. Hvala Švajcarskoj, hvala Odbojkaškom savezu Srbije. Tu sam gde jesam. Niko nakon uspeha koje je postigao pod zastavom svoje domovine ne želi da je menja… Ne postoji razlog, ne postoji princip, ali ja sam bio prinuđen. To je to.

Odluku je lakše doneo s obzirom na to da je u švajcarskom odbojkaškom okruženju već imao brojne poznanike i prijatelje.

– Tri decenije rada stvorilo je bezbroj poznanstava i prijateljstava. Ja sam znao čim su Švajcarci ponudili pomoć da je to to. Predsednik Sudijske organizacija Švajcarske, kompletno rukovodstvo – sve su to bivše kolege, poznajemo se mnogo godina. Znate kako – drago vam je što je neko pružio ruku. Ja sudim pod švajcarskom zastavom, iako me ljudi već dve ili tri godine zaustavljaju i pitaju: Da nije ovo greška? Zna se da sam iz Srbije.

Švajcarska sudijska organizacija pokazala je veliko poštovanje prema onome što je Simonović uradio u karijeri pre nego što je odlučio da promeni „državni dres“.

– U Švajcarskoj sam doživeo prelepe trenutke. Njihova sudijska organizacija svaki nastup bilo kog međunarodnog sudije pomno prati i objavljuje na društvenim mrežama, sajtu… Iskazuje poštovanje… Neko zaista ruši granice i barijere, ukida zabrane, a neko ih gradi da budu sve jače i jače. Ovo je ipak drugačije vreme, treba svakome omogućiti da za sebe izdejstvuje ono što je najbolje u datom trenutku. Svako od nas teži nečemu boljem, teži nekim ciljevima. Ne treba nikoga sputavati ni u čemu. Zanimljivo je da ću ja naredne sezone suditi i u Bundesligi uporedo, pozvali su me iz Nemačke, znaju da boravim u Cirihu i da je to blizu… Ljudi u Švajcarskoj su prihvatili to oberučke. Kod nekoga je to normalno, a neko to svojim nerazumljivim odlukama ne dozvoljava. Moram da kažem da smo mi – sve srpske sudije, uključujući i mene, uključujući i ljude koji trenutno vode Srpsku sudijsku organizaciju – svi smo rasli u jednom sistemu. I onda se dogodila situacija da jedna grupa poštuje sistem u kome je odrasla, a druga grupa negira taj sistem. Ja ne smatram da to donosi boljitak sudijama, zadržavam pravo na sopstveno mišljenje, imam dovoljno iskustva da to procenim… Ja sam tri godine bio predsednik Sudijske organizacije Srbije, trudio sam se da svakome izađem u susret u zakonitim okvirima. Uvek će biti nezadovoljnih, to je prosto. Kao i u životu, logičan sled stvari, način na koji se odvijaju. Nema tu mnogo filofozije.