Suđenje Terziću odlazi u istoriju 1Zvezdan Terzić foto Peđa Milosavljević /Starsport

Nepoznato je da li Vučićev duh lebdi i sudnicom, te se svesno odobrava odugovlačenje procesa koji traje duže od decenije. Ročišta su zakazivana retko, a odlagana često, a postupak je nekoliko puta počinjao ispočetka jer su se menjali članovi sudskog veća.

Pravda je (pre)spora u slučaju suđenja Zvezdanu Terziću za finansijske malverzacije u vreme dok je bio funkcioner OFK Beograda, a samo će vreme pokazati da li je i dostižna.

Od momenta podizanja optužnice protiv sadašnjeg generalnog direktora FK Crvena zvezda prošlo je 13 godina (od početka suđenja 11), a sve ukazuje da će zub vremena potpuno pojesti ovaj proces ako se nastavi veštački izazvano otezanje postupka. A izgleda da hoće.

Poslednje zakazano ročište odloženo je četvrti put zaredom, ovoga puta zato što na sud nisu mogli da dođu branioci Zvezdana Terzića.

Prethodni put je odloženo jer sredinom prošlog meseca sam Terzić nije mogao da dođe zbog bolesti. Pre toga, u septembru, nije održano jer se takođe Terzić nije pojavio, mada je taj izostanak uredno opravdao obavezama koje je imao. Pre toga, u aprilu, jer je okrivljeni promašio sud u koji treba da ode, zalutao je u Palatu pravde u Savskoj ulici umesto u sud u Katanićevoj.

Optužnica Višeg javnog tužilaštva u Beogradu tereti ga za tri sporna transfera igrača OFK Beograda u periodu od 1998. do 2006. godine. Tužilaštvo navodi da je još 1998. godine protivpravno prisvojio milion nemačkih maraka (oko 500.000 evra) od transfera napadača „romantičara“ Vanje Grubača u nemački Hamburger.

Ugovorena cena transfera bila je 1,1 milion maraka, ali je prema tvrdnji optužnice tadašnji generalni sekretar Zajednice klubova Prve lige sačinio odluku o raskidu ugovora Grubača i OFK Beograda, te je ovaj u papirima prikazan da je beogradsku ekipu napustio bez obeštećenja, kao slobodan igrač, a Terzić je navodno novac od nemačkog kluba stavio u svoj džep.

Pojedini pravnici tvrdili su da je optužnica za ovaj transfer zastarela još 2018. godine, mada to niko od zvaničnih strana u postupku nije potvrdio.

Druga stavka u optužnici je transfer Srđana Stanića u Spartak Moskvu 2003. godine težak 1,7 miliona evra. Terzić je tada prema navodima optužnice kao funkcioner OFK Beograda sastavio dva ugovora sa ruskim klubom.

Po prvom, Spartak je OFK Beogradu isplatio 400.000 evra, a po drugom je preostalih 1,3 miliona uplatio na račun firme „Integrejted investment servisis“.

Zanimljivo je da Tužilaštvo do danas nije uspelo da ustanovi ko je vlasnik ove kompanije. Poslednji sporan transfer koji obuhvata optužnica je prelazak Branislava Ivanovića u Lokomotivu iz Moskve 2008. godine.

Terzić se tereti da je tadašnjeg direktora OFK Beograda Vladimira Bulatovića nagovorio da omogući firmi „Gardijan vorld“, sa sedištem u Vašingtonu, da od prelaska Ivanovića u Lokomotivu zaradi 2,2 miliona evra.

Ovaj deo optužnice tereti i fudbalskog agenta Dražena Podunavca (inače bivšeg igrača OFK Beograda) za pomaganje Terziću jer je „učestvovao u pregovorima, išao sa Ivanovićem na individualne lekarske preglede i potpisivao individualne ugovore“.

Pozadina odugovlačenja završetka procesa protiv Zvezdana Terzića može samo da se naslućuje.

Sadašnji generalni direktor Crvene zvezde nebrojeno puta se u proteklih desetak godina zahvaljivao predsedniku Srbije i lideru SNS-a Aleksandru Vučiću, tvrdeći čak i da „njegov (Vučićev) duh lebdi Marakanom“.

Nepoznato je da li Vučićev duh lebdi i sudnicom, te se svesno odobrava odugovlačenje procesa koji traje duže od decenije. Sudski postupak protiv Terzića počeo je još u januaru 2011. godine, ali je od tada održano tek 13 glavnih pretresa.

Ročišta su bila zakazivana retko, a odlagana često, a postupak je nekoliko puta počinjao ispočetka jer su se menjali članovi sudskog veća.

OFK Beograd je u međuvremenu dotakao takmičarsko dno. Nekada veliki jugoslovenski klub doživeo je da mu budu isključene struja i voda, da mu se uruši tribina i stadion bude proglašen nebezbednim za igranje (igrao mečeve prinudno na terenu Obilića), a svi pokušaji bivših legendi da ga postave na noge nisu bili uspešni.

Nezvanično se tvrdi da je cilj da se sačeka da se stadion potpuno uruši kako bi postao jeftino građevinsko zemljište.

Zvezdan Terzić je u međuvremenu ostvario svoj san da se dokopa čelne pozicije u Crvenoj zvezdi, u čemu u prvoj deceniji 21. veka nije imao uspeha.

Čak je i Dragan Džajić u prvom mandatu jednom prilikom novinaru Glasa javnosti izjavio da mu se Terzić u više navrata sam nudio za sportskog direktora, ali da ga je odbio.

Crvena zvezda danas zvanično ima dug od preko 60 miliona evra, za šta je, nezvanično, kriva i pogrešna Terzićeva transfer politika.

Nekadašnji članovi uprave OFK Beograda iz prikrajka u neformalnim razgovorima likuju zbog ovakvog raspleta, tvrdeći da će crveno-beli doživeti sudbinu „romantičara“ kada Terzić završi svoj epizodu na „Rajku Mitiću“.

Istine radi, treba napomenuti i da je Crvena zvezda u vreme Terzića ostvarila svoje najveće sportske uspehe u ovom veku, uz dva učešća u Ligi šampiona, što su bili samo pusti snovi prethodnih uprava.

Od bekstva do jemstva od milion evra

Zvezdan Terzić se sa optužnicom upoznao 2008. godine, u vreme kada je bio predsednik Fudbalskog saveza Srbije. Ubrzo po objavljivanju optužnice dao se u bekstvo koje je trajalo skoro tri godine, a za koje vreme je bio viđan na utakmicama u Crnoj Gori (nezvanično se skrivao u Nikšiću). Policiji se predao u oktobru 2010. godine, a posle osam meseci u pritvoru sud mu je dozvolio da se brani sa slobode jer je dao jemstvo u iznosu od milion evra.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari