Superklasiko: Definicija derbija

Argentinski derbi je nezvanično najstrastveniji na svetu. Nalazi se na prvom mestu liste fudalskih fenomena koje treba doživeti. River ili Boka pitanje je svih pitanja u Argentini. Izbor kluba otkriva toliko toga. Poraz u derbiju ravan je ličnoj tragediji. Sve obaveze tog dana komotno mogu da se odlože.

Oba kluba osnovana su u siromašnom lučkom delu Buenos Ajresa.

River je nastao 1901. godine spajanjem dva lokalna kluba. Osnivači su inspiraciju za dresove našli u boji teretnih crveno-belih kontejnera.

Boku su formirali četiri godine kasnije uglavnom italijanski migranti i zato nose nadimak Đenovljani.

Prema legendi u momentu kada se vodila polemika oko zaštitnih boja uplovio je švedski brod sa državnom zastavom zbog čega su dresovi do danas plavo-žuti.

River je 1925. godine isplovio iz južnog dela i nastanio se u bogatijem severnom delu gradu. Ubrzo je rukovodstvo Rivera počelo da izdvaja novac za pojačanja pa su prozvani Milionerima.

Prvi derbi odigran je 1913. godine, a River je slavio sa 2:1. Istog dana simbolično je spaljena suparnička zastava, a vatra metaforički nikada nije prestala da gori.

Navijači su se najpre podelili prema socio-ekonomskom statusu u to vreme, ali je taj jaz kasnije izbrisan. Ipak, navijači Boke ponosni su na to što nisu promenili identiet i što su ostali dosledni svojim korenima.

Filozofija Riverove igre svodi sa na to da njihov tim treba da igra izrazito ofanzivno i atraktivno na gol više, dok se Bokina temelji na vojničkom pristupu i taktičkim operacijama u obe faze igre.

Pristalice Boke pogrdno nazivaju Riverovce “kokoškama” ukazujući na njihov kukavičluk. Riverovci su im prišili nadimak “svinje”, jer se navodno oko La Bombonjere emituje neprijatan miris iz fabrike đubriva i zagađene reke zbog čega crveno-beli nose hirurške maske preko lica kako bi se zaštitili od “smrada”.

Prvi derbi odluke odigran je 1967. godine na neutrealnom terenu stadiona Rasing. Igrači Boke lukavo su iskoristili momenat postavljanja živog zida i ispalili udarac bez signala sudije. Taj gol je priznat, a gnev navijača Rivera je do danas ostao.

Godine 1968. na Monumentalu je više 70 navijača Boke izgubilo je život, dok je oko 150 teško povređeno tokom sudara stampeda u pokušaju da napuste stadion zbog požara. Navodno su navijači Boke zapalili Riverovu zastavu i bacilli je na niži nivo tribina. Misterija stvarnog uzroka nikada nije razotrikvena. Prosečna starost navijača iznosila je 19 godina. Bila je to jedna najvećih fudbalskih tragedija.

Sredinom devedesetih godina ogorčeni navijači Boke namamili su u zamku Riverovce koji su u prepunom autobusu slavili pobedu u derbiju. Tom prilikom ubijena su dva navijača Rivera, a par nedelja kasnije istakli su transparent “River – Boka 2:2”.

Najpoznatija navijačka grupa Boke “12. igrač” osnovana je 1970. godine inspirisana činjenicom da je 1925. godine na evropsku turneju putovao jedan navijač koji je proglašen 12. igračem. Ista grupa organizovala je sahranu Rivera 2010. godine kada je ispao iz lige. Tada su ulicama argeninske prestonice organizovali proslavu povodom “sahrane” Rivera noseći crveno-bele kovčege od papira. Ista sezona pamti se i po samoubistvu koje je izvršio jedan momak bacivši se od tuge pod voz.

U Argenitni su dosta govori o sprezi politike, uprave, navijača i kriminala. Bez upliva navijača praktično je nemoguć izbor prvog čoveka kluba.

Kao jedan od omiljenih derbija pristalice Rivera izdvajaju onaj 1977. godine kada je na Monumentalu Boka ispustila prednost od 3:0 uz dva promašena penala. Meč je završen rezultatom 3:3.

Zanimljivo da su navijači Boke postavili uslov koka-koli da ukoliko želi da istakne svoju reklamu na njihovom stadionu promeni svoje tradicionalne crveno-bele boje u neutralnu crno-belu kombinaciju, jer ih podsećaju na omraženog rivala. Taj zahtev je uslišen.

Sezona Kopa Libertadores iz 2015. godine ostala je u senci ružnih scena na La Bombonjeri kada su navijači poprskali biber sprejom igrače Rivera prilikom ulaska na teren i bacali kesice sa urinom. Četvorica fudbalera zbrinuto je u bolnici, a klub je oštro sankcionisan. Najprestižniji južnoamerički turnir osvojio je te sezone River.

O razmerama rivalstva van stadiona koje seže do porodičnih odnosa govori i jedan događaj iz 2018. godine malo pre susreta u Kopu Libertadores kada je jedan navijač ugostio svog zeta vatrenog pristalicu suprotnog tabora. Nakon žestokog verbalnog obračuna na temu koja strana je ispravna i čiji klub je veći došlo je do fizičkog obračuna. Izrevoltirani zet zapalio je svom tastu kuću.

Siromaštvo i snažne emocije prema fudbalu nepogrešivo rađaju fudbalske asove i umetnike.

Maradonin spektakularan nastup u derbiju desio se 1981. godine. Tada 21-godišnji omaleni kreativac je na krcatoj Bombonjeri izveo mađioničarski trik vredan omiljene titule. Maradona je jednim potezom nadmudrio golmana i argentinskog kapitena svetskog prvaka Pasarelu. Obojica su uplovili u prazno.

Kažu da se baš tog dana rodio El Diego. Sličan status među navijačima uživa i Rikelme koji neformalno nosi titulu kralja kontrole lopte zbog karakterističnog mekog dodira i provlačenja kroz gusti štit proitivnika. Nazivaju ga i lenjim mađioničarem. Sam Rikelme za sebe kaže da nikada nije obukao crveno-belu odevnu kombinaciju.

Napadač Karlos Tevez takođe je osvojio navijače kada je 2004. godine prilikom proslave gola izveo “čiken dens” zbog čega je zaradio crveni karton, ali je tim provokativnim gestom zauvek obezbedio sebi mesto među legendama kluba.

Dres Riverea nosili su Labruna, Di Stefano, Kempes, Krespo, Ortega, Maskerano, Falkao, Frančeskoli, Aimar, Saviola, Iguain, Ajala, Perfumo, Pasarela i drugi. Di Stefano je četiri sezone igrao za River sa kojim je dva puta bio prvak, ali je zbog štrajka fudbalskog sindikata u otadžbini nastavio u Kolumbiji.

Napadač Labruna je sa skoro 300 postignutih golova obeležio dominaciju Rivera četrdesetih i pedesetih godina prošlog veka. Postigao je 16 golova na derbiju i do danas je rekorder sa tim učinkom. Na krilima Krespa klub je osvojio četiri titule državnog prvaka i pokorio južnoamerički kontinent 1996. godine i tako stvorio imidž “klasične devetke”.

Interesantan je primer Gabrijela Batistute koji je igrao za oba kluba. Bio je Riverovo dete, ali je zbog sukoba sa upravom, a posebno sa legendom Pasarelom u znak osvete prešao u Boku gde nije ostavio dublji trag, ali se uvukao navijačima pod kožu.

Taj transfer presudno je uticao na njegov dalji put koji će ga odvesti u Fiorentinu gde se formirao kao igrač.

Batistuta je 1993. godine odbio da pređe u Milan kako bi Violu vratio u Seriju A i tako postao ikona kluba.

Osim Batistute na spisku su još Mendez, Gamboa, Ramberto i drugi.

U Rusiji se pisalo kako je igrač Zenita Leandro Parades namerno skrivio nerezonski crveni karton kako bi mogao da otputuje na superklasiko i podrži svoju Boku. Doveden je kao ozbiljno pojačanje, ali svojim zalaganjem nije ostavio utisak da ga osim Boke bilo ko drugi uopšte zanima.

Vrhunac rivalstva dogodio se 2018. godine pred finale Kopa Libertadores. Prva utakmica završena je 2:2, čak 50 000 navijača došlo je na trening Boke pred revanš na Monumentalu.

Pristalice Rivera simbolično su ispred stadiona pekle prase obučeno u dres najvećeg rivala.

Druga utakmica nije odigrana, jer su navijači Rivera priredili brojne incidente nakon što su presereli autobus suparničkog kluba.

Ljudi oko stadiona su doslovno plakali, a finale je odloženo.

Čelnici Kopa Libertadores doneli su odluku da meč bude odigran na neutralnom terenu u Madridu kako bi se sprečio dolazak navijača koji bi u tom slučaju morali da izdvoje više od dve prosečne plate samo za put i kartu. River je slavio sa 3:1 nakon produžetaka.

Neisrcrpan izvor rasprava je tema čiji klub je veći. River ima više titula državnog prvaka, dok je Boka uspešnija u važnijim međunarodnim takmičenjima i ima nekoliko pobeda više u međusobnim duelima.

Superklasiko je istovremeno opasan i uzbudljiv, a samo rivalstvo prevazilazi taj pojam. Svako ko ga je doživeo poželeo je da barem još jednom oseti čari argentinskog derbija.