Surdulička Švajcarska i vranjsko „dno dna“

Sva četiri kluba sele se u niži rang, nakon reorganizacije takmičenja u saveznim fudbalskim rangovima, po kojoj je iz Prve lige Srbije ispalo ukupno osam klubova.

Ovakav skrining fudbalskih rezultata umnogome poništava istorijski uspeh Radnika iz Surdulice, koji je u svojoj šestoj sezoni dogurao do petog mesta, promovišući i najboljeg strelca Super lige Milana Makarića (25 golova).

Čelnik Radnika je Stanislav Tončev, sin aktuelnog ministra u Vladi Srbije, koji obavlja i funkciju predsednika regionalnog Fudbalskog saveza istočne Srbije (FSRIS).

Drugu stranu ne samo ne taktičnosti već i bezobrazluka, do nivoa bruke u ovoj prvoligaškoj fudbalskoj sezoni (kao i onoj prethodnoj kada je Dinamo bio „politički“ superligaš), pokazao je Dragan Antić Recko.

Da postoji sud za „fudbalske zločine“ – kako ocenjuje sportska javnost u Vranju – ovaj trener, koji poseduje A profesionalnu licencu, bio bi svakako u rangu pojedinih haških optuženika.

Dva puta je kažnjavan sa po 18 meseci zabrane rada u fudbalu, drugi put posle utakmice Napredak – Dinamo u Kruševcu; a ponovo je i povukao ekipu sa terena, ovoga puta u Sremskoj Mitrovici.

Antić je predsednik kluba, njegov mlađi sin sportski direktor, a stariji igrač prvog tima.

Direktor kluba Trajal je sin Bratislava Gašića, šefa BIA, ali bar on nije bio eksponiran kao „činovnik naprednjačke partije“, što je masovno koristio Dragan Antić iz Dinama, promovišući sebe kao „bliskog prijatelja predsednika Vučića“ koji mu je i sam u snimku koji kruži društvenim mrežama priznao.

„Evo Recka jedinog većeg diktatora od mene“.

U više navrata leskovački klub Dubočica koji uživa takođe podršku (ne sa takvim „scenskim efektima“) gradonačelnika SNS Cvetanovića, najavljivao je „borbu za ulazak u Kokezino društvo“, ali je politički pragmatično odustao od te „igre više od igre“.

Slično je bilo i u Pirotu, gde se najavljivao dolazak novih stranih vlasnika iz arapskih zemalja.

Drugi su ćutali dok se klub sa sedamdesetogodišnjom tradicijom oslanjao na podršku SNS, koja je izostala od gradske uprave u Vranju, protiv koje je Antić organizovao više protesta zahtevajući „mimo Zakona o sportu više od dvadeset odsto sredstava namenjenih za sport“.

Na kraju, Dinamo je dobio maksimalnih 12 miliona, a polufinalista plej- ofa u malom fudbalu KMF Vranje deset puta manje.

– Otišao sam na Gradski stadion u Kosovskoj ulici gde su omladinci Dinama trebali da igraju protiv kluba iz Niša. Nišlije stigle, a na našu bruku u „žutim dresovima“ samo troje igrača. Sudija odsvira kraj, a da deca nisu ni šutnula loptu – to govori o nama i stanju fudbala u Vranju – kaže za Danas Vranjanac koji ponosno tvrdi da od „1957. godine prati utakmice svih kategorija“.

On i ostali navijači apeluju na gradonačelnika Vranja da „razreši stanje u klubu u kome je gotovo nemoguća smena ljudi sa Antićem na čelu“.

Sportska javnost u Vranju očekuje najnoviju odluku FSS, koja bi u najrigoroznijoj dimenziji, „zbog ponovljenog povlačenja ekipe sa terena“, značila prebacivanje kluba u niži rang, u ovom slučaju Nišku zonu, što podrazumeva dug oporavak.

Za to vreme u surduličkom Radniku trljaju ruke čekajući da vide sa kim će Milan Makarić potpisati ugovor, a oni kao u slučaju Samuela Ovusua „omrsiti brk“. Fudbal na jugu je postao igra bez igre. Do daljnjeg.