Suspenzijom Rusije sa ZOI završene istrage o dopingu

Jedna od tih situacija desila se 2007. godine pred predstavnicima Međunarodnog olimpijskog komiteta povodom odluke da Soči bude domaćin Zimskih olimpijskih igara.

– Ovo nije samo priznanje sportskih uspeha Rusije, već i bez sumnje sud o našoj zemlji – kazao je Putin tada. Deset godina kasnije veliki broj ruskih sportista javno je osramoćen optužbama o korišćenju nedozvoljenih supstanci dok je država označena kao glavni pomagač doping programa, zbog čega je Rusiji pre nekoliko nedelja zabranjeno da učestvuje na ZOI u Južnoj Koreji.

Ubrzo pošto su u Sočiju domaći sportisti osvojili 22 medalje, počeli su da se pojavljuju izveštaji o njihovom dopingu – od nalaza Svetske antidoping agencije preko čuvenog Meklarenovog izveštaja, do poslednjeg dokumenta na osnovu koga je Izvršni odbor MOK-a, koga čine predsednik Tomas Bah, četiri potpredsednika i deset članova, zabranio Rusima da se pod svojom zastavom takmiče na Igrama u Južnoj Koreji.

Za Putina poslednja odluka MOK-a, kao uostalom i ona iz 2016. kojom je jednom broju Rusa zabranjeno da se takmiče u Brazilu, nema veze sa sportom već samo politikom, odnosno željom Zapada da uruši njegov i ugled Rusije. Kako tvrdi, ovaj skandal tempiran je tako da prethodi predsedničkim izborima u Rusiji naredne godine.

Da Olimpijske igre nisu apolitične niti to mogu biti jer se sport zbog svoje popularnosti pokazuje kao efikasno sredstvo za slanje poruke pokazuje se ne godinama već vekovima unazad. Recimo, država-grad Elis, organizator antičkih OI, stala je na stranu Atine tokom Peloponeskog rata zabranjujući učešće Sparti na Igrama, iako je to bilo suprotno olimpijskom duhu. Tokom prošlog veka ostaće zapamćen Hitlerov pokušaj da Igre u Berlinu iskoristi za promociju svoje ideologije, kao što će biti zapamćena i 21-godišnja suspenzija Južne Afrike zbog politike aparthejda, odnosno bojokot OI od strane Kine do 1980. zbog toga što je MOK priznao Tajvan. Pre poslednjeg skandala, Zapad i Rusija lomili su koplja i tokom 80-ih, prvo su SAD i veliki broj drugih država bojkotovale Igre u Mosvi 1980. zbog sovjetske intervencije u Avganistanu, a zatim je četiri godine kasnije usledio ruski bojkot Igara u LA. Svi ovi i mnogi drugi primeri pokazuju kako su Olimpijske igre i Međunarodni olimpijski komitet bili ne samo sportska već i politička arena.

Ipak, dok motivi MOK-a da izbaci Rusiju sa ZOI mogu biti upitni, odnosno može postojati dilema da li je MOK bio vođen samo sportskim razlozima, izveštaj na osnovu koga je doneta odluka o suspenziji ne pobuđuje sumnje, pružajući jasne dokaze o dopingu među ruskim sportistima. U odnosu na prethodno objavljena dokumenta koja su se odnosila na doping ruskih sportista ovaj poslednji izveštaj sadrži dopunu u vidu ponovljenih laboratorijske i forenzičke analize uzoraka koje potvrđuju prethodno iznesene sumnje o raširenom korišćenju nedozvoljenih supstanci u Sočiju i pokušajima da se to prikrije.

Tako je poslednjim izveštajem MOK-a čini se stavljena je tačka na višegodišnje spekulacije, istrage i analize o dopingu među Rusima koje su počele kada je atletičarka Julija Stepanova progovorila o korišćenju zabranjenih supstanci. Govoreći o dopingu ruskih atletičara Stepanova je kazala da su treneri i ostali sportski radnici umeli da podstiču sportiste da uzmu nedozvoljene lekove rečima „da je to normalno, da to svi u svim zemljama rade“. Da se svi dopinguju inače je utisak koji preovlađuje u javnosti. Za sada ipak dokazi su traženi i nađeni samo za Rusiju.

Na otvaranju ZOI u Južnoj Koreji neće se čuti ruska himna i neće se videti ruska zastava. Rusi, koji iza sebe nemaju doping skandale, mogu da učestvuju ali kao neutralni sportisti odnosno „Olimpijski sportisti iz Rusije“ (što predstavlja mali ustupak s obzirom da se u prethodnim slučajevima zabrana ime zemlje nije pominjalo pored imena takmičara). Takođe, postoje najave da bi zabrana mogla biti ukinuta do kraja Igara tako da zastava i himna budu prisutne na ceremoniji zatvaranja. Istovremeno, Vladimir Putin poručio je da bojkota ZOI neće biti odnosno da sportisti koji žele treba da učestvuju na Igrama jer su se za to spremali celog života.           

            Pod sumnjom 35 medalja iz Rija

            Analiza Njujork tajmsa iz 2016. pokazuje da je najmanje 120 sportista koji su učestvovali na OI u Riju prethodno bilo suspendovano zbog dopinga, dok je od 974 medalje, 35 otišlo u ruke takmičara koji iza sebe imaju neki doping skandal. Među zemljama koje su imale najviše učesnika sa istorijom korišćenja nedozvoljenih supstanci na OI u Brazilu prednjače Ukrajina (osam) i SAD (sedam), međutim kako Njujork tajms ističe, veći broj suspenzija ne znači obavezno da jedna zemlja ima veći broj sportista koji se dopinguju. „Suspenzije takođe mogu biti znak da je u datoj zemlji sistem provere dopinga snažan“.