Suvišan pritisak i rizik za crno-bele 1Aleksandar Stanojević foto: Srđan Stevanović /Starsport

Do pretposlednjeg kola B grupe Lige konferencije činilo se da je jedina dilema da li će fudbaleri Partizana u preostalih 180 minuta napraviti čudo i, uz pomoć druge dve ekipe, skinuti Gent sa vrha tabele, tj direktno otići u osminu finala ovog tek „rođenog“ UEFA takmičenja ili će ostati drugi, pa kroz baraž susrete sa nekim od „otpadnika“ iz Lige Evrope tražiti svoju ulaznicu za Top 16.

A onda su Martin Miler i Lazaros Hristodolopulos napravili totalnu zbrku pred duele u Beogradu i Gentu, 9. decembra.

Prvi strelac je Flori doneo istorijsku pobedu u grupnoj fazi nekog evropskog nadmetanja, odnosno kaznio srpski tim za katastrofalnu partiju u Talinu, a drugi golom za minimalan trijumf nad belgijskom ekipom umešao Anortozis u bitku za nokaut rundu.

Do četvrtka otpisani tandem, posle dva remija upisao je prve pobede i sada, sa (po) pet bodova, diše za vratom ekipi iz Humske (7), uz nadu da je u foto-finišu može istisnuti sa druge pozicije.

Dobra je stvar što se „parni valjak“ i dalje najviše pita na kom će koloseku završiti, jer mu i remi sa Kipranima završava stvar, pošto bi u slučaju bodovnog izjednačenja sa Estoncima (ako ovi savladaju Belgijance) imao prednost zbog svog ubedljivijeg trijumfa od poraza u dvomeču sa Florom.

Ono što ne valja su rezultatski pritisak i rizik, kao giljotina nad glavama crno-belih.

Nikada se ne zna kako će se ko postaviti u stani-pani situaciji, kada je tanka linija između uzleta i pada.

To što je evropskom jeseni i zaradom od iste, namiren osnovni klupski cilj van Srbije za ovu sezonu ne znači da bi crno-belima lako palo eventualno ispadanje iz LK.

Niti ono ostalo bez reperkusija.

Navijače Partizana, takođe, brinu učinak i utisak u poslednja tri kruga Lige konferencije.

Valjda niko razuman nije mislio da će puleni Aleksandra Stanojevića preleteti preko Genta, kada je ovaj objektivno jači tim i dolazi iz konkurentnijeg prvenstva, ali recimo da su optimisti verovali da je moguće uzeti više od jednog boda u tih 180 minuta.

I pride dati više od jednog gola, u remiju na strani.

O Flori da ne pričamo, ne samo zato što je estonski sastav daleko ispod nivoa ruskog Sočija i portugalske Santa Klare, preskočenih prepreka u kvalifikacijama za treće po kvalitetu UEFA takmičenje.

Sa izuzetkom većeg dela duela u pretposlednjem kolu, crno-beli nisu bili na svom maksimumu.

Što zbog problema sa korona virusom i povredama, što zbog zamora materijala, mada je u  redovima lidera domaće Superlige redovna pojava rotiranje startera, što zbog pogrešnog stava.

Kao što se desilo pre neki dan u Talinu, gde su zalaganje, koncentracija, saradnja, kreacija, disciplina… bili ispod dozvoljenog minimuma.

I „mali“ Proleter je nedavno iznenadio favorita, podsetivši nas sve da nije realno da bilo ko bude nedodirljiv na duže staze, međutim Partizan je u tom meču imao više nego dovoljno ozbiljnih prilika za gol.

U Estoniji su one izostale, kao i sve zbog čega je prolazno vreme „parnog valjka“ ove sezone drastično bolje nego u prošloj sezoni za zaborav.

Samo su dve moguće reakcije na šokantan rezultat protiv Flore.

Brzo uspravljanje na noge, kao što je bio slučaj sa derbijem protiv Vojvodine, u prvoj utakmici posle remija sa drugim novosadskim klubom, ili ulazak u spiralu loših stvari, koje bi dovele u pitanje sve dobro urađeno na terenu od ovog leta do finiša jesenje polusezone.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari