Sva lica i naličja „Orlova“ na dlanu

Dragan Stojković i najbolji fudbaleri Srbije, po njegovom selektorskom ukusu, našli su se ovog meseca u istom sosu  kao sve evropske reprezentacije – nemoćni da izbegnu četiri takmičarska meča za samo dve nedelje, pa su tako fizički i emotivno potrošeni klupskim sezonama gledali da rastegnu izdržljivost i motivaciju do krajnjih granica.

I, mada im je lopte preko glave, izvuku igrački i rezultatski maksimum u datim okolnostima, a namera Piksija i Orlova bila je da preko selekcija Švedske, Norveške i Slovenije jure prekomandu u najvišu „kastu“ Lige nacija i, još važnije, nastave sklapanje mozaika za Svetsko prvenstvo u Kataru (21. novembar – 18.decembar).

I svašta su (u)radili od 2. do 12. juna; u Beogradu, Ljubljani i Stokholmu. Počev od bodovnog plana, na kom nisu ispunili baš sva očekivanja većeg dela nacije omađijane pobedom nad Portugalom i direktnim plasmanom na SP, kao ni namirili lične i ekipne apetite, uzimajući u obzir gromoglasne najave osvajanja prvog mesta u grupi.

Za šta još nije kasno, mada su startni poraz od Norveške i zaključni remi sa Slovenijom (2:2) prilično zakomplikovali realizaciju tog cilja, jer su mu trenutno bliži Erling Haland i ostatak sastava.

Iako je posle prvih 45 minuta revanša sa Slovencima jedina dilema bila da li će „balon“ Zmajčeka pući na još više mesta nego u sudaru na „Rajku Mitiću“ (4:1), za samo pet minuta u nastavku duela na „Stožicama“ kao da su upali u crnu rupu, pustili domaćina da „pre“ uđe u drugo poluvreme, zaboravili na legendarnu tvrdnju pokojnog Milana Živadinovića da je „2:0 najopasniji rezultat“… srpski reprezentativci su proćerdanim kapitalom sami sebi zadali temu za razmišljanje do sledećeg okupljanja.

„Kako održati koncentraciju svih 90 minuta?“ i „Na koji način minorizovati ponavljajuće individualne i timske defanzivne greške na minimum?“- ključna su pitanja u susret zimskim bitkama sa Brazilom, Švajcarskom i Kamerunom, naročito sa južnoameričkim i  evropskim rivalom u grupnoj fazi SP, jer se takve ekipe hrane svakim milimetrom i svakom sekundom viška u igri izazivača, a pritom nisu čekalice nego napadaju protivnika i umeju da drže loptu.

Još tokom mundijalskih kvalifikacija upadala je u oči povremena, ali dovoljno opasna poroznost odbrane (prvenstveno trojke u formacijama bez bekova na matičnim pozicijama), zbog čega su Marko Dmitrović i Predrag Rajković redovno matirani. Poslednje dve nedelje i Vanja Milinković-Savić.

Srećom, odnosno zahvaljujući (vele)majstorskih veštinama ofanzivnog dela ekipe taj minus je redovno pretvaran u plus, pa je Srbija novu Ligu nacija dočekala bez poraza, uz gol razliku 18:9, a u minulom mini bodovanom ciklusu doživela tek jedan poraz (od Norveške), sa skorom 7:4.

Sa izuzetkom slabijeg izdanja u prvom kolu i žutih minuta u drugoj polovini gostovanja u bivšoj jugoslovenskoj republici, hrabre pa i ponekad oduševljavaju viđena tečnost, brzina i smislenost distribucije lopte među igračima sredine terena, njihova sposobnost da nadiru kroz centralni deo tuđinskog dela „trave“ i po bokovima, povezanost sa jednim ili dvojicom centarfora, linijski doprinos realizaciji…

Standardno, plene i posvećenost poslu, maksimalno davanje u državnom dresu i golgeterska nezasitost Aleksandra Mitrovića, čiji je komad tereta u rvanju sa čuvarima ovog puta uspešno poneo Luka Jović, iako je presedeo sezonu u madridskom Realu.

Dobronamernim posmatračima Stojkovićevog selektorskog rada dopada se i njegov izbor da, za potrebe vrlo zgusnutog rasporeda junske ture mečeva Lige nacija, „upotrebi“ čak 28 od 30 kandidata sa spiska, jer samo četvrti golman Marko Ilić i centralni defanzivac Matija Nastasić nisu dobili priliku.

Ostali su više ili manje učestvovali u skupljanju plena, taman onoliko koliko im to dozvoljavanju trenutno stanje tela i uma, a šef stručnog štaba percipira njihov potencijal, vrednost i upotrebljivost. U „prevodu“, ma koliko je gro fubalskog plebsa i ljudi od struke smatrali bespotrebnom i nehumanom, Liga nacija je već u uvodnoj fazi proširila Piksijeve vidike, obnavljajući mu uvid u sve pozitvne i negativne komponente igre Orlova.

Taman na vreme, jer posle njenog septembarskog završetka nema puno lufta za intervencije i korekcije do Mundijala.

Milenković svih 360 minuta

U želji da ih nagradi za žrtvovanje dobrog dela letnjeg odmora, proba ih u različitim kadrovskim kombinatorikama na terenu i zadrži im takmičarski fokus, u susretu Mundijalu krajem godine, selektor Stojković imao je u vidu skoro sve igrače pozvane za junsko „akcijanje“, prilikom razdeljivanja minutaže. S tim da je i ovom prilikom pokazao bezrezervno poverenje u Nikoli Milenkovića, kao jedinom starteru na sve četiri utakmice. I ne samo to, štoper Fiorentine komandovao je tročlanom zadnjom linijom svih 360 minuta.

Liga B, grupa 4

1. kolo (2. jun)

Srbija – Norveška     0:1

Slovenija – Švedska 0:2

2. kolo (5. jun)

Švedska – Norveška             1:2

Srbija – Slovenija     4:1

3. kolo (9. jun)

Švedska – Srbija       0:1

Norveška – Slovenija           0:0

4. kolo (12. jun)

Norveška – Švedska             3:2

Slovenija – Srbija     2:2

5. kolo (24. septembar)

Slovenija – Norveška           18.00

Srbija – Švedska       20.45

6. kolo (27. septembar)

Švedska – Slovenija 20.45

Norveška – Srbija     20.45

Tabela: Norveška 10, Srbija 7, Švedska 3, Slovenija 2.