Fudbaleri i trener Crvene zvezde sinoć su oko sat vremena bili praktično zatočeni u svlačionici gde su mimo svakog protokola morali da slušaju šta navijači žele da im poruče.
Sport klub je objavio da su delije „držale bukvicu igračima“ kako bi im pokazali koliko je delikatna situacija.
Huligani prema saznanju Danasa nisu nikome dozvoljavali da izađe iz svlačionice dok su im oko sat vremena „sipali“ uvrede i pretnje, „objašnjavajući“ da treba da znaju za koji klub igraju, da se za pare koje primaju očekuje da „lete“ po terenu, da su nedopustivi porazi i remiji u domaćem šampionatu, da im neće više toleriasti ovakvo igranje…
Fudbaleri Crvene zvezde nisu bili pošteđeni „akcija“ svojih najvatrenijih navijača ni prethodnih decenija.
Dan pošto su se fudbaleri Crvene zvezde oglasili otvorenim pismom, sada već davne 2013. godine, nezadovoljni situacijom u klubu gde su naveli da im često nedostaju osnovne stvari, poput šampona u svlačionicama, nepoznati počinioci porazbijali su stakla na automobilima igrača parkiranim na stadionu „Marakana“ a u pojedine automobile ubačena su pakovanja šampona.
Pre 15 godina Fudbaleri Crvene zvezde izašli su na teren u belim majicama sa natpisom „pravda za Mišića“ pred početak utakmice petog kola prvenstva Srbije protiv Jagodine, a zatim su u njegovu čast otišli do severne tribine. Uroš Mišić je navijač Crvene zvezde, koji je osuđen na 10 godina zatvora zbog brutalnog napada na žandarma Nebojšu Trajkovića na poluvremenu prvenstvene utakmice protiv Hajduka iz Kule.
Bilo je u sličnom periodu i slučaja šamaranja tadašnjeg kapitena Ognjena Koromana od strane navijača na treningu, što je takođe zataškano bez reakcija nadležnih organa.
To je samo uvod u haos u kome se srpski fudbal nalazi u ovom veku.
Incident koji se dogodio pre 15 godina kada su fudbaleri Partizana eliminisani u 3. kolu kvalifikacija Lige šampiona od bugarskog Ludogoreca se nažalost još uvek prepričava.
Neposredno po završetku meča sa bugarskim timom, jedan od vođa navijača Miloš Radosavljević skinuo je traku sa ruke Marku Šćepoviću na očigled kamera i javnosti. Učesnici ovog nemilog događaja su se pak sutradan pojavili zajedno pred novinarima na konferenciji za štampu gde su napomenuli da su oni prvenstveno prijatelji, te da traka nije oduzeta nego dobrovoljno predata.
– Osećao sam obavezu prema navijačima koji su cele sezone naš 12. igrač. Jug mi nikada nije zviždao, a ono što se dogodilo sa Lazarom Markovićem prošle godine je druga dimenzija. Nisam se osećao ugroženim. Moram da priznam da je teško igrati kada postoji pritisak od prvog trenutka, živ sam čovek i verujem da će moja borbenost na terenu promeniti stav navijača – naveo je tada Šćepović.
To nije jedina mrlja na obrazu navijača Partizana.
Posle eliminacije od kiparskog AEK-a u kvalifikacijama za Ligu Evrope prošlog leta 20 minuta posle utakmice fudbaleri Partizana morali su da stoje ćutke ispred juga dok su ka letele salve uvreda.
Na taj način su ispraćeni u svlačionicu, ali su pre toga morali da poskidaju dresove i da ih predaju navijačima sa juga. Toga je doduše bio jedino pošteđen Dijabate, ali je i on odlučio da svoj dres skine i preda tribini.
Ipak tu nije bio kraj mukama igrača Partizana budući da se grupa navijača okupila pred svlačionicom crno-belih te su lupali u prozore uz najpogrdnije uzvike.
Tu im pak nije bio kraj jer se nakon toga na njihovoj meti našla supruga kapitena Partizana Slobodana Uroševića, kojoj su joj na društvenim mrežama uputili niz psovki, pretnji i uvreda na račun nje, njenog supruga i porodice.
Navijači Partizana otišli su još dalje 2015. godine kada se nesvakidašnja scena odigrala ispod južne tribine stadiona Partizana posle meča sa Slobodom (0:0), kada je jedan od navijača crno-belih udario Lazara Markovića u trenutku kada su igrači otišli da im se zahvale na podršci.
Crno-beli su igrom i rezultatom razočarali svoje navijače u drugom prolećnom meču, što je do te mere razljutilo navijače, da je došlo do sukoba u kojem je deblji kraj izvukao bivši napadač crno-belih.
Takvo ponašanje navijača u srpskom fudbalu nažalost više nije nikakva novost.
Bivši golman FK Novi Pazar – Filip Kljajić bio je u prvom planu ne zbog svojih odbrana već zbog toga što je bio žrtva napada i, kako sam kaže, torture huligana svog kluba.
Nekadašnjeg golmana Partizana brutalno su izvređali navijači kluba, a zatim se pokušaj pomirenja sa njima završio još i gore, pa je iskusni čuvar mreže rešio da napusti klub sa Jošanice.
– Cela situacija je ispala veoma loša iz nekih krajnje benignih stvari. Nakon poraza od Kolubare, otišli smo da pozdravimo navijače ispod tribine. Međutim oni su počeli da nas vređaju, a ja sam stao ispred saigrača. Tek tada su počele da stižu žestoke uvrede upućene ka meni. Kada se sve završilo sekretar kluba Fikret Međedović mi je rekao da bi bilo dobro da odem u kafić i da se nađem sa navijačima kako bismo sve razjasnili i izgladili odnose, te kako oni ne bi dolazili na trening možda. Ja sam otišao, ali tamo nije bilo nikoga. Tek naknadno je u kafić uletelo šest-sedam navijača koji su počeli da me vređaju i tada sam doživeo pravu torturu sa njihove strane, mnogo goru neko kada smo bili ispod tribine. Ja sam zato rešio da napustim klub. Nisam ništa dugovao klubu, niti su oni išta dugovali meni i mislio sam da je najbolje rešenje da odem odande. Sada više nisam u Novom Pazaru i osećam se sigurnije – iskren je bio Kljajić u razgovoru za Danas u martu ove godine.
Fudbaler Žarko Udovičić, koji je igrao za FK Novi Pazar 2015. godine, našao se na meti huligana zbog promašenog penala protiv Rada u Beogradu. Dva dana nakon utakmice i nakon završenog treninga Novog Pazara, sa grupom fudbalera ušao je u svlačinicu kluba, a tamo ga je sačekala nekolicina navijača koja je nasilno provalila u prostorije kluba i svlačionicu. Oni su repetirali pištolj i uz niz psovki, optužbi i pretnji, prislonili ga na glavu Udovičiću i zapretili mu ubistvom.
Nakon toga on je ubrzo otišao iz kluba, a sramota je večno ostala na sportskom kolektivu kraj Jošanice.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.