„Švajcarski model“ Lige šampiona sa 100 utakmica više

Iako UEFA još uvek nije zvanično objavila svoj predlog nove Lige šampiona, sve su prilike da će to biti takozvani Švajcarski model, koji se primenjuje na šahovskim turnirima, a po kome ne igra svako protiv svakoga iako se svi timovi nalaze na jednoj zajedničkoj tabeli.

Britanski „Skaj sport“, koji je prvi objavio dokument u kome se kao predlog UEFA navodi ovaj model, nazvao ga je „veoma komplikovanim“, dok ga je „Gardijan“ progalsio „ubicom fudbala kakvog znamo“, objašnjavajući da je lepota ovog sporta uvek bila u njegovoj „jednostavnosti“, a da će u slučaju da se usvoji „Švajcarska formula“ takmičenje postati teško za praćenje.

Isti izvor upozorava da fudbalu zbog nezajažljivosti najbogatijih preti košarkaški scenario po kome je Evroliga za dve decenije „ukrala“ taj sport većini evropskih država kako bi se on praktično igrao u samo pet najjačih.

Švajcarski model nije slučajno predviđen za šahovska, a ne za fudbalska takmičenja, pošto je potrebno mnogo „mozganja“ ko će s kim igrati.

Liga šampiona bi po ovom formatu trebalo da ima 36 umesto dosadašnja 32 učesnika. Iako će umesto dosadašnjih osam grupa biti jedna, zajednička liga, neće svi timovi igrati protiv svih, pošto bi to bilo previše utakmica (po klubu 70).

U prvoj fazi bi svaki tim umesto dosadašnjih šest odigrao 10 mečeva (pet kod kuće, pet u gostima), a ko bi mu bili rivali u mnogome bi zavisilo od sreće prilikom žreba.

Klubovi bi bili podeljeni u četiri šešira. Ekipe iz prvog šešira igrale bi samo dva meča protiv timova iz istog ranga (prvog šešira), a po tri protiv klubova iz drugog i trećeg šešira i još dve utakmice protiv rivala iz četvrtog.

Ovakvim sistemom bi se omogućilo da se samo u grupnoj fazi od septembra do decembra umesto dosadašnjih 96 odigra čak 180 utakmica.

Ukupno gledano, Liga šampiona bi u ovom formatu imala čak 100 utakmica više od dosadašnjeg, a samim tim više televizijskih prenosa i novca od sponzora.

Klub koji dođe do finala odigrao bi između 17 i 19 utakmica, umesto dosadašnjih 13. Plan UEFA je da se mečevi zato osim utorka i srede prošire i na četvrtak. Nokaut faza bi se igrala po dosadašnjem sistemu.

Prvih osam na tabeli izborilo bi direktan plasman u osminu finala, a ekipe od devetog do 24. mesta igrale bi baraž za osminu finala. Poraženi u baražu bi takmičenje nastavljao u Ligi Evrope, a oni ispod 24. mesta završili bi svoju evropsku odiseju za tu sezonu.

Ako vam se „Švajcarski model“ čini previše komplikovanim, šta tek reći na rangiranje za direktan plasman u Ligu šampiona.

Cela promena se osim zbog povećanja broja utakmica prvenstveno pravi kako bi se bogati klubovi osigurali da će svake godine imati zagarantovano učešće.

Najjače lige imaće četiri direktna učesnika, bez rizika da se okliznu u kvalifikacijama.

Ali, to nije sve, pošto će najbogatiji klubovi imati i šansu da direktno uđu u takmičenje čak i ako ne budu među četiri najbolja tima na tabeli nacionalne lige.

U predlogu se navodi da dva mesta popunjavaju timovi koji su najbolje rangirani po klupskom UEFA koeficijentu, a koja kroz tabelu nisu obezbedila direktan plasman u Ligu šampiona.

U praksi to znači da će na primer Real Madrid ili Paris Sen Žermen imati zagarantovano učešće čak i ako završe sedmi na tabeli svojih prvenstava.

Za sve ostale, uključujući i srpske klubove, šansa će biti kroz glomazne kvalifikacije u kojima će po svemu sudeći svi đuture učestvovati, bez razdvajanja kao do sada na stazu šampiona i onih koji nisu prvaci u svojim zemljama.

Superliga Srbije mogla bi teorijski da do 2024. dobije zagarantovano jedno direktno mesto u Ligi šampiona, ali je za to preduslov da Crvena zvezda nastavi sa konstantnim učešćem u grupnim fazama evropskih kupova, uz redovan prolazak u nokaut fazu, kao i da se Partizan probudi i zaređa najmanje dva plasmana u Ligu Evrope u naredne tri godine.

Svetska fudbalska asocijacija (FIFA) objavila je prethodnih dana da je produžila meru po kojoj klubovi nemaju obavezu da daju igrače nacionalnim timovima za mečeve kvalifikacija za Mundijal u Kataru, što je jedino takmičenje u njenoj direktnoj organizaciji i koje joj donosi najveću dobit.

FIFA je ovu meru letos uvela zbog otežanog kretanja između zemalja zbog korone i mogućeg obaveznog karantina za igrače, ali se sada postavlja pitanje njenog smisla jer fudbaleri ionako već sa klubovima prelaze granice kako bi igrali mečeve u takmičenjima pod okriljem UEFA.

Veruje se da je ovaj potez FIFA „gest dobre volje“ kako klubovi ne bi odbili da daju igrače za završni turnir u Kataru koji će prvi put kalendarski biti održan krajem jeseni i početkom zime.