Srbija ima samo 170 registrovanih devojaka u takmičarskom vaterpolu, a Holandija, na primer, oko 200 klubova
Ubeđeni smo da čak i za sport najnezainteresovaniji odrasli stanovnici Srbije znaju da žive u zemlji olimpijskih, svetskih i evropskih šampiona u vaterpolu i mogu da se sete makar dva imena u moru muških tvoraca slavne istorije ovog sporta na našim prostorima, kao što siguramo da ni oni obavešteniji ne znaju da se ovde i žene loptaju u vodi.
I da su se na nedavnom kvalifikacionom turniru u Zrenjaninu četvrti put u nizu plasirale na prvenstvo Evrope.
– Poražavajuće i deprimirajuće je koliko je malo naših medija objavilo vest o tom uspehu, pardon podvigu, s obzirom da Srbija u ovom trenutku ima samo 170 registrovanih devojaka u takmičarskom vaterpolu, a jedna Holandija, na primer, broji 200-ak klubova. U žižu javnosti mogu da nas dovedu samo tuče cura, seksualno opredeljenje neke igračice ili nešto izazovnije fotografije na društvenim mrežama… Inače smo prilično nevidljive za „sedmu silu“, što nam dodatno otežava ionako komplikovano širenje baze, a bez toga nema rasta srpskog ženskog vaterpola i njegovog približavanja muškom – započinje za Danas priču nekada reprezentativka a sada selektorka A sastava Dragana Ivković.
Neke otežavajuće okolnosti su nasleđene još iz doba SFRJ.
– Na ovim prostorima vaterpolo oduvek bije glas sporta rezervisanog samo za muški pol, zbog fizičkih napora i grubosti u direktnim kontaktima. Iako u rukometu i, na primer, fudbalu nema ništa manje faulova, kod nas je i dalje prirodnije baviti se njima nego nositi kapicu i kupaći kao „dres“. Poslednjih nekoliko godina Savez je dosta toga činio i čini da nam pomogne, kvalitetnijom organizacijom priprema nacionalnih selekcija i finansijskom podrškom klubovima, ali možemo i moramo još puno toga napraviti da bismo stvari podigli na viši nivo. Tako bi bilo divno kada bi publika imala priliku da gleda TV prenose završnice prvenstva i Kupa, da se i na taj način uveri koliko su vaterpolistkinje normalne i divne devojke. Vrlo posvećene, takođe. Nema ih mnogo, ali kada se opredele za vaterpolo bave se njim sa fascinatnom energijom, požrtvovanjem, inatom… Iako nikako ne smeju da zapostavljaju školovanje, s obzirom da nisu u situaciji da žive od sporta- objašnjava Ivkovićeva.
U razvijenijim i bogatijim ženskim ligama Evrope prosečne mesečne zarade kreću se od 1.500 do 2.000 evra, sa 4-5 hiljada za one najjače ugovore, što je prava naučna fantastika iz srpske perspektive.
– Uprkos nepotpunom profesionalizmu, limitiranom igračkom kadru i medijskoj izolaciji uspeli smo da napravimo fantastične rezultate sa mlađim kategorijama. Devojke rođene 2001. godine bile su 8. u konkurenciji 16 reprezentacija na Svetskom prvenstvu, dok je generacija 2002. bila šesta na šampionatu Evrope, ispred Mađarske sa bazenom u svakom većem selu, a malo iza jedne Grčke, Italije, Rusije, Španije…. Uprkos nedostatku plivališta i trening termina u centru naše baze, Beogradu, pravimo takve iskorake. Uopšte niste preterano reći da jedan plasman vaterpolistkinja vredi koliko medalja naših muških kolega. Imamo potencijal, samo bi trebalo još više raditi na njemu, da bi nam i seniorske ekipe jednog dana na velikim takmičenjima mogle parirati koleginicama iz drugih jačih selekcija, koje preko godine treniraju 4-5 sati dnevno – zaključuje naša sagovornica, zahvalna muškim kolegama na stručnoj podršci, a pre svega drugim ženskim trenerima, kao što je Ivana Ćorović, Ivkovićkina desna ruka u reprezentaciji i Crvenoj zvezdi, pogotovo u finišu trenutne trudnoće.
Marko Ćuk, nekada uspešni vaterpolista u ulozi generalnog direktora Vojvodine, prenosi nam neposredna iskustva iz klupskog ženskog vaterpola u Srbiji, gde su Novosađanke aktuelne šampionke i dvostruke uzastopne pobednice nacionalnog Kupa.
– Pre desetak godina, na ideju tadašnje uprave i školovanog trenera plivanja, neumorne Slađane Drezgić, inače potonje šefice stručnog štaba prvog tima i trenera mlađih klupskih ekipa, Vojvodina je osnovala žensku selekciju. Tada najbolje 10-godišnjakinje i 12-godišnjakinje danas čine gro seniorske postave, a na putu odrastanja su osvajale prvenstva i Kup takmičenja u ranijim uzrastima. Pojačane sa Nadom Mandić, Jelenom Vučković i Anom Pricom, sezonu 2015/2016. su završile kao viceprvakinje zemlje. Ostale su i posle toga u vrhu, da bi odluka rukovodstva od pre dve godine da još više profesionalizuje priču i angažuje Jovanu Pantović, Isidoru Damnjanović i Janju Kaplarević, rezultirali duplom krunom na kraju takmičarske 2020/2021. I to sve sa budžetom manjim od 50.000 evra (ukupnih troškova, prim. aut), čija popuna i održavanje, kao i u slučaju muških klupskih selekcija, ne bi bili mogući bez pomoći Novog Sada, Vaterpolo saveza Srbije, države i ljudi iz bisnisa bliskih nama iz kluba. U tom smislu nas raduje jača i kontinuirana državna finansijska potpora poslednjih godina. Stvari idu uzlaznom putanjom.
Sagovornik Danasa kaže da je najteže animirati curice i roditelje za tako grub sport, da je klupska školica plivanja prečica do ženskog vaterpola, kao i da nije jednostavno zadržati talentovanije igračice.
– Iz finansijskih razloga, igračice odlaze u inostranstvo, pre svega da bi tamo, uz bavljenje vaterpolom, išle na koledže ili završile fakultete. One što istrajavaju u ostajanju, od međunarodnih takmičenja igraju Dunav ligu, što je pandam muškoj Regionalnoj ligi. U njoj se odmeravaju sa ekipama iz Hrvatske, Mađarske i Rumunije, a u aktuelnom izdanju imamo gošće iz Velike Britanije. Nismo deo LEN priče, jer je procena da bi izlazak u Evroligu i možda gubljenje utakmica sa velikom razlikom bili demotivišući za naše devojke – objašnjava Ćuk.
Viktor Jelenić ispred Vaterpolo saveza i u lično ime govori o novijoj i budućoj strategiji VSS.
– U odnosu na 2018. godinu, kada sam došao na sadašnju funkciju, udvostručen je broj klubova u najvišem rangu, do sadašnjih 10 članova ženske Superlige Srbije. Učinili smo i da uslovi priprema nacionalnih selekcija budu u ravni sa onima koje imaju muške ekipe, podstičemo dizanje novih centara, kao i da klubovima redovno dajemo određena novčana sredstva. Imamo ideja i planova kako da ženski vaterpolo što više približimo muškom, samo što je to dug proces. Voleo bih da jednog dana postignemo ono što je Aleksandar Boričić uradio sa ženskom odbojkom, bez obzira što je ovo Balkan, gde i dalje postoje predrasude o ženskom vaterpolu. U vreme nekadašnje Jugoslavije nije mu uopšte poklanjana pažnja, a mi se trudimo da promenimo tu staru percepciju i tretman – kaže za Danas prvi čovek VSS.
Svi prvaci Srbije
Taš 2000
2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012, 2013.
Crvena zvezda
2014, 2015, 2016, 2017, 2018.
Palilula 2019
Vojvodina 2021
* visoke plasmane imali su i viceprvaci Vračar (5) i Senta (3)
Najbolji plasmani A selekcije
* Evropsko prvenstvo
2006. 8. mesto
2016. 9. mesto
2018. 9. mesto
2020. 12. mesto
* Evropske igre
2015. 9. mesto
* bez kvalifikovanja za Olimpijske igre, Svetsko prvenstvo, Svetsku ligu i FINA kup
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.