Sve se vrti oko Djuka i Vilijamsona

Posle završenih konferencijskih turnira, Ferli Dikinson i Belmont ostvarili su istorijske trijumfe prolaskom u prvu rundu završnog turnira, gde će se naći i Severna Dakota, odnosno Arizona Stejt. Prema gotovo svim prognozama Djuk je najveći favorit za osvajanje titule, a izrazite konkurente trebalo bi da imaju u Gonzagi, Severnoj Karolini i Virdžiniji.

Kao retko kad u istoriji američke koledž košarke, tri najveća srednjoškolska prospekta prethodnog leta završila su na Djuku. Zajon Vilijamson, Er DŽi Baret i Kem Rediš budućnost su američke profesionalne košarke. Visine od 201 centimetra i 130 kilograma mišićne mase, Vilijamson je pravo čudo prirode i fizički najdominantniji tinejdžer (rođen 6. jula 2000) još od Lebrona DŽejmsa.

Konstitucijom koja je bila po NBA parametrima još dok je igrao u srednjoj školi Spartanburg u Južnoj Karolini, Vilijamson je projektovan kao prvi pik Drafta 2019. Neverovatnog vertikalnog odraza, Zajon je uspeo da prevaziđe povredu kolena koju je zadobio u duelu sa Severnom Karolinom krajem februara, kada mu je pukla patika, što je doprinelo izvrtanju kolena. Djuk je rezultatski patio tokom njegovog odsustva, ali se osvajanje konferencije potrefilo sa povratkom najboljeg igrača. Pomenuta trojica, zajedno sa Trejom DŽonsom, rođenim bratom Tajusa DŽonsa (plej Minesote koji je takođe sa Djukom osvojio titulu) i centrom Markizom Boldenom (trenutno povređen) činiće nukleus tima koji bi trebalo da najvećeg takmaca ima u koloritnoj Gonzagi na čelu sa japanskim centrom Ruijem Hačimurom. Visine od 203 centimetra, gotovo kompletne centarske tehnike, momak koji je od 2016. na Gonzagi, zapravo je peti košarkaš u istoriji američke koledž košarke poreklom iz Japana.

Hačimura bi trebalo da bude među prvih 10 pikova na narednom Draftu, a veliku pomoć u misiji osvajanja prve titule u istoriji Gonzage trebalo bi da ima od Brendana Klarka. Za srpsku košarkašku javnost bitan je podatak da za Gonzagu od ove sezone nastupa i Filip Petrušev.

Još jedan tim iz Atlantik divizije slovi za jednog od favorita. Iznenađujuće, s obzirom na sastav, Severna Karolina je imala samo dva poraza tokom sezone. U polufinalu divizije izgubila je od Djuka na jedan posed i ne bi bilo iznenađenje da ekipa čuvenog Roja Vilijamsa (16. sezonu na klupi) dogura do Fajnal-fora. Šampion iz 2017. u sastavu ima jedan siguran NBA prospekt u liku Kamerona DŽonsona koji u sezoni šutira 47 odsto za tri poena. Kobi Vajt, lokalni momak u frešmen sezoni kao startni plejmejker, zaintrigirao je javnost originalnim izgledom (čuvena afro frizura), ali i talentom u organizaciji igre. Luk Mej u svojoj poslednjoj sezoni na univerzitetu, biće pravi oslonac saigrača i vodeći kreator igre sa mesta krilnog centra. Jedini je koji ima iskustvo osvajanja titule iz 2017. što će biti važno u potencijalnom susretu sa Virdžinijom. Kompaktni i kvalitetni u oba pravca, na čelu sa Tajem DŽerom, Deandreom Hanterom i Kajlom Gajem, Virdžinija će biti u stanju svakog da iznenadi. U krugu ekipa koje bi mogle da uhvate u raskoraku favorite nalaze se Kentaki, Mičigen i Mičigen Stejt i Tenesi.

Vilanova i novo finale

Univerzitet koji je u poslednje tri sezone dva puta osvajao titulu, što je zaista za svaku pohvalu i podvig vredan divljenja, Vilanova ove takmičarske godine sigurno nije među favoritima. Fil But i Erik Paskal najbolji su pojedinci u ekipi koja je osvajanjem „Big Ist“ divizije pokazala da će pokušati da se barem domogne završnog turnira. Florida Stejt, kao univerzitet koji je izbacio Virdžiniju na konferencijskom turniru, a potom poražen od Djuka u finalu, takođe je zanimljiv sastav koji ima i dubinu, ali i balans među linijama.