„Praktično sve smo saznali iz medija, što nikad nije dobro“: Vladimir Kuzmanović za „Danas“ o Pešićevom odlasku i potencijalnom nasledniku

Bivši košarkaš Crvene Zvezde Vladimir Kuzmanović ističe za „Danas“ da mu je žao što je sa klupe Srbije otišao selektor Svetislav Pešić koji je značajno unapredio igru i stvorio „kult“ reprezentacije.

– Nadao sam se da će ostati. Sa jednom generacijom da zaokruži priču. Nadao sam se da će da završi ciklus od četiri godine, odnosno da će predvoditi selekciju i na Evropskom prvenstvu naredne godine. Tek tada bi možda moglo doći do neke prirodne zamene na klupi reprezentacije, pogotovo jer je 2026. „prazna“ godina, odnosno Svetsko prvenstvo u košarci se igra tek na jesen 2027. Ta „prazna“ godina bi pomogla novom strategu da „uđe“ u potpunosti u reprezentaciju, da osmisli igru i da odabere sa kojim će to snagama „napasti“ naredna takmičenja. Poprilično me je iznenadila ova vest, iznenadilo me je što ama baš ništa nije stiglo od strane saveza, da vidimo šta se tu zapravo dogodilo i zašto je do rastanka došlo, već smo praktično sve saznali iz medija, što nikada nije dobro. Naravno, možda gospodin Pešić više zbog godina jednostavno nije mogao da ostane na ovoj poziciji, ali baš zato bi bilo dobro da je na samom početku dana došlo neko saopštenje iz Saveza umesto što sada „lupamo glavom zid“ i razmišljamo šta je tu pošlo po zlu. Žao mi je što je sve tako ispalo jer je Svetislav Pešić ponovo izgradio kult reprezentacije. I sa njegovim odlaskom on neće nužno odmah nestati, ali će biti potrebna snaga da se sačuva isti.

O igri reprezentacije Srbije Vladimir Kuzmanović govori u hvalospevima.

– Igra reprezentacije je bila sjajna, dve vezane medalje na velikim takmičenjima govore u prilog tome. Atmosfera u i oko reprezentacije je bila fanstastična i iz te atmosfere su i dolazile onako briljantne utakmice naših košarkasa. Pa i sada kada pogledamo iza sebe setimo se onog Evropskog prvenstva pre dve godine, te mirne duše možemo da kažemo da nam se dogodio kiks u nokaut fazi protiv Italije. Odigrali smo odlično u grupnoj fazi i onda nam se desio neobjašnjiv poraz protiv „Azura“. Sa ove tačke gledišta, to je bio kiks, koji nije strana pojava u savremenom profesionalnom sportu. Izuzev tog meča, sve je bilo na najvišem nivou i moram da priznam da sam baš iznenađen što je Svetislav Pešić otišao sa klupe nacionalnog tima.

Naš sagovornik ne vidi nekog jasnog naslednika Svetislava Pešića.

– To i jeste jedan problem, jer mi imamo čitavu plejadu izvanrednih trenera koji su već angažovani. Naši stručnjaci vode brojne kvalitetne timove u Evroligi i Evrokupu, a tu je i Darko Rajaković koji je trener Toronto Reptorsa. Ali čak i iznad toga, naše iskustvo u košarci je pokazalo da je jako teško kada jedan trener ima dva posla, kada vodi i neki klub i reprezentaciju. Više bih voleo da dođe neko ko bi bio posvećen nacionalnom timu. Meni iskreno sad na „prvu loptu“ ne pada na pamet nijedno ime koje bi moglo da zameni Pešića, jer i ako krenemo da licitiramo imena poput Saše Obradovića, Dušana Alimpijevića, pomenutog Rajakovića, shvatamo da oni već imaju ozbiljnog posla u evrokupu i evroligaškim, pa i NBA klubovima, te da su njihovi ugovori takvi da trenutno jesu usmereni na klupsku košarku.

On ne smatra da treba zatvoriti vrata onim stručnjacima koji se nisu možda u najboljem svetlu pokazali na klupi Srbije.

– Što se toga tiče, nikada nisam za to da se nekome tako oštro sudi i da bude praktično „izopšten“ iz srpske košarke. Kada na primer govorimo o Igoru Kokoškovu mi moramo da se prisetimo da je preuzeo reprezentaciju u jednom delikantnom trenutku, da je tada bila prisutna korona koja je paralisala čitav, pa i sportski svet i da smo igrali kvalifikacije bez najboljih igrača zahvaljujući sukobima na višim instancama koji su već bili dobro poznati. Tako da u celoj toj zbrci ni ne mislim da se on tako loše snašao na klupi Srbije.

Za kraj razgovora za „Danas“, naš sagovornik ističe jednu crticu iz Pešićevog trogodišnjeg mandata koja mu se nije svidela.

– To je kada se nakon poraza od Italije sa Evropskog prvenstva pre dve godine vratio u zemlju odvojeno od igrača. Oni su jedan tim, uvek su jedan tim, i kada gube i kada pobeđuju su to i uvek se moraju držati zajedno i samo mi je eto to zasmetalo od njegovog vođenja reprezentacije.