Otvoreno prvenstvo Sjedinjenih Država u tenisu preseljeno je 1978. u novi Nacionalni teniski centar u njujorškoj gradskoj opštini Kvins, gde mu je i danas mesto.
Od 1915. do tada igralo se u Vest sajd teniskom klubu u Forset Hilsu na rubnom području Velike jabuke.
Seljenjem u park Flašing Medouz na Ju-Es open su stigla i svetla, koja su, istina, prvi put paljena u Vest sajdu od 1975, ali je noćni tenis pod reflektorima pomeranjem turnira s periferije u užurbani centar dao priliku gledaocima da vide asove ovog sporta i posle radnog dana.
A teniska publika na Ju-Es openu nije kao druge, o uglađenoj vimbldonskoj i da ne trošimo reči.
It’s showtime 🍿@DjokerNole | @usopen | #USOpen
— ATP Tour (@atptour) August 27, 2024
Prvo finale pod svetlima odigrali su 1978. ljubimac domaće publike Džimi Konors, koji je trijumfovao 1974. i 1976, i Šveđanin Bjern Borg, finalista 1976.
Konors je još jednom bio uspešniji – 6:4, 6:2, 6:2.
Borgov trener Lenert Bergelin, takođe nekadašnji švedski teniser, bio je besan.
„Kako možete da imate ovakvo prvenstvo? Ova svetla, tako blještava. Pa publika, svi izlaze i ulaze, jure. Pa avioni iznad stadiona. Ovo nije turnir. Ovo je cirkus. Cirkus. Igranje noću je nešto najgore“, siktao je Bergelin, koji je na Ju-Es openu najdalje odmakao do trećeg kola 1954.
Danas reflektore, kad se navuče krov, imaju i Rolan Garos i Vimbldon kao poslednja dva od četiri turnira za grend slem koji su se do kraja modernizovali.
Novak Đoković, četvorostruki šampion Ju-Es opena, branilac trona ovaj put, uvek je isticao da mu prija da igra pred njujorškom publikom, čak i onda kada mu ona nije bila naklonjena.
Takvo mišljenje ima i o noćnim mečevima na Flašingu.
Oni su mu uživanje, a tako je bilo i u pobedi u prvom kolu.
Na tom meču Đoković je 40. put igrao u tzv. noćnoj sesiji u Njujorku, po čemu se poravnao sa švajcarskim asom Rodžerom Federerom u svojevrsnom rekordu turnira.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.