Svetska rekorderka iz porodične „radionice“

Svako ko je makar jednom osvojio nešto u sportu zna da je teže ostati na tronu nego uspeti se na njega, ali 18-godišnja bacačica koplja Adriana Vilagoš iz Srbije to radi kao od šale. Ne samo da je u današnjem finalu Svetskog prvenstva za mlađe juniore u Kaliju ponovila uspeh iz Najrobija prošlog leta nego se iz Kolumbije vraća kao nova rekorderka ovog takmičenja u kategoriji 20-dišnjakinja i kao vlasnica najveće dužine u istoj konkurenciji na tlu Evrope.

Pri čemu su njenih 63,52 metara ostali pusti san za strebrnu Valentinu Barios (57,84) i bronzanu Manuelu Retundo (55,11), a još više za ostale devojke, s (po) 10 metara i više zaostatka.

– Ovo mi je bilo glavno takmičenje u 2022. godini, pripremili smo se veoma dobro. Nadala sam se dobrom rezultatu, ali ovako dobroj seriji i ne baš. Četiri puta preko 60 m, probala sam i „opšti“ svetski rekord da oborim, ali je još malo falilo – prokomentarisala je nova (stara) planetarna vladarka, čiji je prvi hitac bio dovoljan za odbranu krune, a sve posle toga bilo je nadmetanje sa samom sobom, jer su rivalke mogle samo da se rasporede na druga dva mesta pobedničkog postolja.

Da uspeh bude veći, Vilagoš je u Kolumbiju stigla kao prva na nedavnim Mediteranskim igrama u Oranu, što joj je prvo seniorsko odličje u karijeri – mada je dan pre izlaska na zaletište imala takve stomačne probleme da ga je pregurala uzimajući samo koka kolu – a koliko su ona i njena majka i trener Đerđi mudre i strpljive u povlačenju poteza govori neodlazak na nedavno SP za „matore“, uprkos ispunjenoj normi i za taj šampionat i za dolazeće prvenstvo Evrope do 23 godine.

Tako je od početka njihove zajedničke avanture, kada je članica Mađarske rukometne akademije umesto da ode u susednu zemlju i tamo se posveti timskom sportu, preko bacanja vorteksa stigla do koplja, a Đerđe je podučavala na osnovu uputstava sa interneta i snimaka poznatih kopljaša, poput legendarnog Jana Železnog, čiji stil Adriana najviše voli.

Kako je vrlo brzo postalo očigledno da je mala Vilagoš rođena za ovu atletsku disciplinu njena majka je pored svog redovnog posla stekla zvanje diplomiranog trenera, uz to se ne libeći da posluša stručne savete mentora Dragiše Bizija Đorđića. Ni Sprski atletski savez i Olimpijski komitet Srbije nisu sedeli skrštenih ruku, već su joj obezbedili skoro sve uslove za potreban rad u rodnom selu, dali joj stipendiju i počeli da pokrivaju troškove individualnih priprema.

I sve se isplatilo, jer najbolja mlada sportistkinja u izboru OKS za prošlu godinu, specifične mešavine skromnosti i ambicioznosti, gde god se pojavi redovno na kraju među Top 3, uz brojne rekorde za mlađe uzraste, sa kopljima gramaže manjih od seniorskih. Takođe, atletski eksperti joj predviđaju još blistavije domete u budućnosti, dok ona svoj vrhunac vidi na Olimpijskim igrama, po mogućstvu počev od 2024. godine u Parizu.

– Veoma sam zadovoljna dosadašnjim rezultatima i nadam se da je ovo tek početak moje karijere. Moj veliki cilj su Igre – jasno je „čudo od deteta“, kako Adriani tepaju i van Srbije.