Svi talenti nikom ponikoše

Nešto slično crveno-beli su pokušali ovog leta; tokom temeljne rekonstrukcije stručnog štaba i igračkog kadra angažovali su nekolicinu srpskih košarkaša za koje se u datom trenutku mislilo da su veliki potencijali i kapaciteti reprezentativnog formata. Ni trener Dušan Alimpijević nije prezao od sličnih konstatacija, naročito nakon mečeva sa Megom, odnosno poslednjeg protiv Budućnosti.

Nikola Radičević, Stefan Janković i Nikola Jovanović dovedeni su ovog leta, uz puno muka i nadmetanja sa Partizanom do poslednjeg trenutka. Viđeni su kao alternacija na pozicijama pleja, krilnog centra i centra, koji bi ulascima davali dodatnu, mladalačku energiju i doprinosili znatno većom agresivnošću u odbrani. U prva četiri kola ABA lige maltene ništa od predviđenog nisu pokazali: Jovanović je zakucan za klupu, po konstituciji je više četvorka, ali mu je tehnika „centarska“. Slab je u duelima, naročito u čuvanju petica na niskom postu; poseduje brzinu poželjnu za krilnog centra, ali mu šut sa distance nije bolja karakteristika. Bivši student Južne Kalifornije, nešto je između četvorke i petice za evropske standarde i u konkurenciji Lesora, Antića i Bjelice trenutno je predaleko od neke značajnije minutaže.

– Ništa se ne dešava. Tu je, u rotaciji, osim što ne igra – kratko je replicirao trener Alimpijević vezano za neigranje Jovanovića.

Radičević je ovog leta trenirao u Denveru i zadovoljio struku Nagetsa, ali je na početku takmičarske godine poprilično neubedljiv, iako je tokom priprema ostavio dobar utisak na trenera Alimpijevića. Bivši đak Partizana i član Sevilje trebalo bi da predstavlja drugačijeg pleja u odnosu na startera Ročestija, da više napada koš prodorom i razigrava saigrače u „piku“ ili povratnim pasovima po 45 ili 90 stepeni. Da mu je šut možda i najslabiji deo igre videlo se već na početku takmičarske godine; kao levoruk iz mesta šutira sa zemlje, izbačaj mu je spor, a pritom se iz driblinga maltene uopšte ne podiže na šut. Defanzivno ima puno problema, fizički je slab, noge su mu veoma spore, zbog čega ga protivnici lako probijaju, pa tako strana pomoći mora da radi kao „dragstor“ 24 časa.

Janković je slovio za možda i prvo rešenje na mestu krilnog centra. U studentskim danima na Havajima bio je dobar šuter, četvorka koja napada koš licem i leđima, međutim u dresu Crvene zvezde najčešće deluje kao „Alisa u zemlji čuda“. Samopouzdanjem na minimumu, kao krilni centar nikako ne uspeva da se nametne koristeći visinsku prednost – 211 cm, deluje premekano u odbrani, naročito u duel igri.

Od trojice potpisanih iz FMP ovog leta, trener Alimpijević trenutno koristi samo Stefana Lazarevića. Momak iz Batajnice još kao junior imao je telo seniora; oduvek je bio dobar defanzivac, uporan na ofanzivnom skoku, ali je i dalje izuzetno loš šuter, očajne mehanike. Na osnovu razvoja događaja može se očekivati da u najskorije vreme Dejan Davidovac dobije adekvatnu šansu, dok je za Dragana Apića to malo verovatno.

Kešelj u problemu

Marko Kešelj vratio se ovog leta na Mali Kalemegdan verovatno rešen da rehabilituje karijeru koja mu je poslednjih godina u osetnom padu. Da to nije Kešelj iz prvog mandata u Crvenoj zvezdi videlo se već tokom priprema, a još bolji uvid stečen je u prva četiri kola ABA lige. Trener Alimpijević koristio je iskusno krilo u proseku 6,8 minuta, što je zaista premalo, a i u tom periodu Kešelj nije imao sekvencu kojom bi pomogao saigračima. Na osnovu trenutnog statusa može se očekivati da mesto u 12 ustupi Dejanu Davidovcu, a ukoliko se to desi raskid ugovora bi bio verovatna opcija.