Taktičke „makazice“ za Ronalda

Biće sigurno prostora da se komplementira Tadiću na asistencijama, odnosno Vlahoviću kao egzekutoru kod prvog gola Srbije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, međutim trijumf od 3:2 izgledao je poput izlaska na ispit nesigurnog studenta koji je položio jer mu se posrećilo da izvuče sva tri pitanja koja je priželjkivao.

Sa takvim znanjem, reprezentacija Srbije dočekaće već u subotu daleko kvalitetniju Portugaliju u nastavku puta ka Kataru kao krajnjem odredištu, po mogućstvu bez busanja u grudi i umišljenih gestikulacija na i pored terena.

Valjano su hroničari reprezentativnog fudbala primetili da je sastav koji je selektor Stojković izveo protiv Irske na debiju na klupi Srbije, bio koktel nepredvidivog dejstva u kojem nije bilo onih klasičnih osvežavajućih sastojaka.

Trojica visokih štopera u poslednjoj liniji Milenković-Stefan Mitrović-Pavlović jedva su se nekako izborili sa trećim napadačkim ešalonom Irske; nesigurnosti u prvom pasu, čitanju igre, postavljanju ofsajd linije na četrdesetak metara od svog gola permanentno su predstavljali jednačinu sa više nepoznatih za golmana Dmitrovića.

Istine radi, Milenković u Fiorentini i Stefan Mitrović u Strazburu neretko igraju u sličnim formacijama, međutim kraj sebe obično imaju ili atletski snažnije, eksplozivnije i iskusnije saigrače, odnosno brže i eksplozivnije, kadre da zakrpe rupe, sačuvaju leđa…

U nemanju kvalitetnije konkurencije, pomenuta trojica prinuđeni su da spas i samopouzdanje traže jedni u drugima i da se na najteži način uigravaju kroz kvalifikacione utakmice.

Sudar sa realnošću, neminovno, doživeće protiv odličnog Portugala, glavnog favorita za prvo mesto u grupi.

Više od bilo kakvih saveta, biće im potrebna podrška veznog reda, tačnije dvojice u sredini manevra, gde su protiv Irske igrali Lukić i Račić.

Po konstituciji slični, visoki i nedovoljno brzi, na startu kvalifikacija ostavljali su preveliki razmak između linija, toliki da će u sličnim situacijama za Ronalda i drugove takav prostor biti jednak poklonjenim pozicijama za zicer golove.

Morao bi selektor Stojković da napravi određene personalne ali i taktičke promene u subotu, uostalom i sastav protiv Irske upućuje na tako nešto, pogotovo jer su na klupi ostali kreativniji i tehnički potkovaniji Milinković-Savić, odnosno radilica na „baterije“ Gudelj.

Srbije će u duelu sa prvakom Evrope morati da bude disciplinovanija, konkretnija i daleko kreativnija.

Ukoliko, kao protiv Irske, svaka iole smislenija lopta bude išla preko Tadića, za odbranu Portugala napadi „orlova“ predstavljaće odavno pročitanu lektiru.

Ako se u obzir uzme i nesigurnost u prvom pasu naših štopera, pogotovo prilikom visokog presinga rivala, čemu su skloni Portugalci, postaje jasnije da bi „konfiguracija“ veznog reda morala da bude drugačija, sa više „polivalentnijih“ igrača.

Jasno je da je u ovom trenutku sam napad najbolji deo naše reprezentacije.

Opcija je toliko da Piksi može komotno da bira da li će početi meč sa jednim špicem ili dvojicom, što je pak protiv Irske dobro funkcionisalo, odnosno sa klasičnim krilima, polušpicem…

U svakoj od njih biće vrlo bitno obezbediti leđa najisturenijima na način da svaki izgubljeni posed automatski ne bude predstavljao direktan kontranapad za Portugalce koji imaju sijaset vrsnih tehničara nalik Mutinju, Bernardu Silvi, Nevesu, Žoti… dovoljno brzih i sposobnih da iz tri pasa iskoče pred Dmitrovića.

Dakle, ako Srbija na sredini terena bude uspela da isparira Portugaliji onda će meč predstavljati vid borbe dvojice teškaša spuštenih gardova, u suprotnom, nokaut bi mogao da bude jedina logična posledica taktičko-tehničke nemoći „orlova“.

Policajac na centru „Rajka Mitića“

Duel Srbije i Portugala biće jedan od derbija druge runde kvalifikacija za Svetsko prvenstvo, pa je UEFA odredila jednog od najboljih sudija na kontinentu da deli pravdu na stadionu „Rajko Mitić“. Za glavnog arbitra određen je Dani Makeli, Holanđanin iz Roterdama, koji je po profesiji policajac. Makeli je sudio finale Lige Evrope prošle godine u kojem je Sevilja pobedila Inter (3:2) i to mu je najveći domet, za sada, u karijeri.

Mitrović „probudio Mesija u sebi“

Poštuju Aleksandra Mitrovića na Ostrvu. Njegove partije pomno se prate i u reprezentativnom dresu, pa tako, iako ove sezone uglavnom greje klupu u Fulamu, tamošnji novinari biranim rečima govore o golovima i načinima na koji ih je postigao protiv Irske.

„Aleksandar Mitrović je probudio Lionela Mesija u sebi i pogurao Srbiju ka Mundijalu u Kataru. Napadač Fulama je postigao gol na koji bi i vlasnik Zlatne lopte bio ponosan, kasnije dodao još jedan, što su njegovi prvi pogoci posle šest meseci“, slikovit je u opisu Mitrovićeve genijalnosti bio San. Novinarske perjanice Skaja dodale su. „Fulamov napadač je podsetio na golgeterske sposobnosti. Njegov prethodni meč za Srbiju navijači nikad neće zaboraviti, Dejvid Maršal mu je odbranio penal u baražu sa Škotskom. Zato je imao misiju ponovnog pronalaska sebe, a za pola sata je izveo remek-delo, ne samo zbog dva pogotka, već i kvalitetnim čuvanjem lopte.“

Tadić ima pitanje za Parkera

Skoro trećinu golova od 38 u dresu Srbije Mitrović je postigao direktnim asistencijama Dušana Tadića. Kapiten „orlova“ i Ajaksa „spakovao“ je odličnom centarforu tačno 12 golova. Tadić je iskoristio pitanje irskog novinara da javno pošalje poruku Skotiju Parkeru, menadžeru Fulama.

„Žao mi je što Mitar ne igra za Fulam. Očekujem da ode u bolji klub. Najbolji je strelac u istoriji naše selekcije i za mene je nemoguće da fudbaler takvog kvaliteta ne igra za Fulam. Zaslužuje bolji klub“, rekao je kapiten Srbije.