Taktički, Crvena zvezda ne može da „pročita“ Partizan, crno-beli imaju brisani prostor do titule

Crno-beli su iskoristili prednost domaćeg terena u finalu ABA lige. Vođstvo od 2-0 u pobedama trebalo bi da predstavlja kapitalnu vrednost s obzirom na to da se nikada nije desilo da u aktuelnom formatu jedna ekipa napravi preokret i dođe do titule nakon što je izgubila uvodne dve utakmice.

Iako je rezultatski delovalo da će sinonćnji meč biti neizvesniji, krajnjih 87:78 pokazuje da je Zvezda čak i lakše kapitulirala u odnosu na uvodni susret.

Iako je u većem delu sezone Partizan imao problema sa napadačkim ritmom i defanzivnom čvrstinom u trećoj deonici, u drugom meču je upravo u pomenutom kvartalu odigrao osetno bolje u odnosu na crveno-bele.

Puleni Željka Obradovića uspeli su u trećoj četvrtini da naprave osetniju prednost i da iskoriste energetski pad Branka Lazića i saigrača, koji je bio sve veći kako se utakmica bližila kraju.

Ne samo što je imao veći broj raspoloženih igrača u napadu (čak petorica dvocifrenih) Partizan je ponovo taktički odigrao bolje, raznovrsnije, sa više igrača uključenih u idejna rešenja.

Na 37 odsto za tri i samo devet ubačenih trojki, crno-beli su produktivnost u napadu zasnivali na igri u centralnom piku, tražeći rešenja iz kratkih otvaranja Matijasa Lesora, uglavnom.

Zvezda defanzivno nije znala kako i na koji način da brani francuskog centra, baš kao ni Smailagića, naročito u prvih 20 minuta.

Ponovo je Željko Obradović taktički nadigrao svog kolegu Duška Ivanovića. Tačno je znao kada i koga da napada i eksploatiše defanzivne nedostatke. Posebno ranjiva, u datom kontekstu, bila je centarska linija crveno-belih.

Partizan je za dva poena šutirao impresivnih 70 odsto što indikativno pokazuje sa kakvim su se problemima suočavali visoki igrači Crvene zvezde.

Filip Petrušev, pre svih, u obe utakmice, imao je ogromnih defanzivnih problema. Jednostavno, ni po konstituciji, niti po radu nogu, ali i motoričkim karakteristikama 23-godišnji košarkaš nije u stanju da odbrambeno parira četvorkama koje se otvaraju iz takozvanih steger blokada, izlaze visoko i na podjednako dobar način koriste šut, odnosno prodor (Zek Ledej).

Zvezda je ove sezone pokušavala da od njega napravi četvorku, procenjujući da na petici Petrušev ne može da dobije prostor zbog Hasana Martina, pre svega. Amerikanac od starta finalne serije ni po čemu nije pokazao da je njegovo dovođenje imalo smisla.

U sinoćnjem meču je za 18 minuta na parketu ostao bez učinka, kako u napadu, a još više u odbrani. Partizan je znalački materijalizovao njegove spore noge i loše reakcije u odbrani na piku.

Istovremeno, svaku razliku u visini ili težini, Partizan je pokušavao da iskoristi preko Egzuma na niskom postu na način da je terao protivnike da pomažu sa strane pomoći i na taj način ostavljaju dovoljno mogućnosti za lakši protok lopte i traženje adekvatnih rešenja na suprotnoj strani.

Partizan je na obe utakmice dolazio do željene efikasnosti i produkcije; ubacio je Zvezdi gotovo 90 poena, a na tim prosecima, crno-beli kod kuće nisu izgubili još od 23. februara i utakmice sa Fenerbahčeom.

Zvezda je dobro izgledala u prvom poluvremenu, utisak je i da je na veliki odmor mogla da ode sa osetnijom prednošću (44:44) međutim, u nastavku je Partizan zaigrao znatno bolje, osetivši i da crveno-beli imaju problema sa svežinom i koncentracijom.

U vrlo bitnim momentima utakmice, gosti su gubili lopte kao vid evidentnog pada koncentracije. Loše odluke, neprecizni pasovi, nemanje igrača da se priključi Nedoviću samo su olakšali posao košarkašima Partizana.

Takođe, u piku, Mitrović je retko kada uspevao da iz kratkih otvaranja napravi prednost. Partizan je defanzivno pročitao rivala, naročito kod postavljanja blokada i otvaranja petica crveno-belih.

Zvezda je u pozicionoj igri dosta slabija od Partizana i kada izgubi prednost u tranzicionoj produkciji mogućnost da dođe do trijumfa naglo pada.

U odnosu na prvi meč, Fakundo Kampaco je odigrao znatno slabije. Šut ga nije služio (2/9 za tri) a Partizan ga je defanzivno terao na ulaze, pri čemu mu je zatvarao opcije za povratni pas.

Povratnik Vildoza, takođe nije doneo neku posebnu prevagu. Zvezda je u tranziciji dala svega šest poena, a to je deo igre u kome bi argentinski tandem trebalo da dominira.

Pred treći meč, a prvi u hali „Aleksandar Nikolić“ Partizan se nalazi u neuporedivo boljoj poziciji i ne bi bilo iznenađenje da do prve regionalne titule, posle osam godina, dođe na terenu crveno-belih.